Da li je altruizam baš toliko dobar kao što se priča? - Page 3 of 3 - Men`s Health

Da li je altruizam baš toliko dobar kao što se priča?

DEO 5: ONDA … POSTAJE UZOR na TERENU

ZVAO SAM osnovnu školu u kraju i prijavio se za volontiranje. Pošto sam prošao sve važne provere (ostavimo po strani moju brigu da će u školi misliti da sam izopačen), bio sam spreman. Neka davanje počne! Svima vama koji imate vremena, privilegiju i školu u bliz ini kuće, ne mogu dovoljno svesrdno da preporučim ovu opciju. Nedelju dana nakon tog poziva našao sam se na času sa šestogodišnjacima koji su radili osnovne vežbe čitanja i pravili slova od plastelina. (To je bilo baš simpatično.) Nedelju dana kasnije bio sam na terenu gde sam u rukometu uništavao klince od 11 i 12 godina. (To je bilo još bolje.) Znao sam svako dete po imenu; ko je tužni gubitnik, a ko zlostavljač, ko ubija šutom te mu zbog toga dodeljujem gomilu izmišljenih faula da bih ga isk ljučio iz igre. Zvali su me „gospodin Smiderst“. To je slatko. Ali teško je ne pomisliti da je moje zadovoljstvo u neku ruku sebično, da ne radim sve to zbog istinskih altruističkih pobuda koje sveti volonteri uvek poseduju. Dr Marš, međutim, smatra da je naš altruistički sistem nagrađivanja dobar znak. Pozivajući se na budističkog monaha i molekularnog biologa Metjua Rikarda, pronašla je reči da ublaži moj osećaj krivice: „Sama činjenica da se osećamo dobro kada pomažemo drugima, pokazuje da smo altruisti; da nismo rođeni kao takvi, zašto bismo se dobro osećali u tome?“. Možda ovaj samonesvesni čovek ipak ima nečeg dobrog u sebi? Čak deluje i da je gospođica Džulija, učiteljica koja je gledala kako desetkujem njene đake na terenu, pozdravila moje prisustvo.

Stvar je u tome da je veoma značajno igrati rukomet na velikom odmoru s nekim ko vam je uzor“, kaže ona. „Zato što im je… potreban heroj rukometaš?“, pitam ja. „Ne, ne da biste ih naučili da igraju rukomet, nego kako da nešto savladaju. Kako da izgube. Poput onoga: Tooo, ispao si, mali. Idemo – sledeći! Zato što se oni bore s tim. Treba im uzor s razvijenom socijalnom inteligencijom.“ Ovo što je gospođica Džulija rekla ima smisla. I dr Marš je takođe istakla isti taj altruistički domino efekat, koji postoji kod svake prosečne osobe. Prema njenom mišljenju, ljudi koji žive po principu da se drugima može verovati i od njih očekivati pomoć, i sami su osobe od poverenja i pomoći. Zašto? „Komplikovano je biti čovek“, kaže dr Marš. „Kako je život pun tih komplikovanih odluka i izbora, mi tražimo neki znak od ljudi iz okruženja. Samim tim što smo dobri, možemo po boljš ati opažanje drugih ljudi, a time i njihovo ponašanje.“ Da li ja mogu da promenim svet tako što sam dobar sportista? Možda ne svet, ali makar način međusobnog ophođenja ove dece na terenu. I ne moram da pišem ček na milion dolara ili rizikujem da uništim cipele skokom u reku. Dovoljno je samo da budem tamo i da budem… krut. „Imamo još jednog momka koji dolazi ovamo i drži boot kamp”, dodaje gospođica Džulija konspirativno. „To je kao fi tnes“ – kez od uva do uva – „i svi grublji dečaci ga psuju. A on im vrati. Zapravo je bivše vojno lice; ozbiljan je psovač. Ali, kod njega nema tolerancije“. Pa kako?! Gospođice Džulija, molu li i ja da psujem decu? Apsolutno ne.

Prednosti altruizma: Poklanjanje sopstvenog vremena drugima može poboljšati zdravlje i opšte stanje.

DEO 6: I NAJZAD … PREDAJE se ČISTOM ALT RUIZMU

PROĐE TIH mesec dana. Gledao sam kako zlostavljači manje maltretiraju drugu decu, kako gubitnici razvijaju malo gracioznosti. Napredovali su. Pitam se da li će se vratiti na staro. Ali, ja sam uložio više neko ikada do tada, u svakom smislu. Promenio sam svoje ponašanje, barem mislim, makar malo. Neke promene su značajnije od drugih. Manje psujem u kolima. Povećao sam mesečnu donaciju dobrotvornim ustanovama. Iz škole me zovu da opet dođem. I prema ženi sam bolji. Kada se vratim kući, pitam je kako joj je prošao dan. Rezervisao sam nam i večeru u pravom restoranu, koji čak nema ni TV na zidu. Nije čak ni blizu naše kuće! „Znaš“, rekao sam joj, trudeći se da je ne prekidam kada se raspriča i sebi da oduška. „Srećan sam što te imam. Ti si divna majka. Volim te. I odlično izgledaš u toj haljini“. Pogledala me sumnjičavo. „Ovo je stara haljina“, rekla je. „Odlična je“, ponovio sam. „Je l’ si ti i dalje dobar zbog tog članka?“ „Završio sam to.“ „Što si dobar?“, upitala je. „Prestani to da radiš.“ Predložio sam da odemo na odmor. Neki romantičan put. Kraljevsko ostrvo, možda. Divlje i romantično, tik uz Tasmaniju. Ili, u Margaret River, vinsku regiju na zapadu Au stralije. Bali, možda? Tropsko i slatko! Ostrvo bogova! „Bali?“, rekla je. „Bali! Je l’ ti to ozbiljno? Mogu da se kladim da ima surfovanja na svim ovim mestima“. Trgnuo sam se. Bila je u pravu. Smejala se na neki poseban, odsečan način. Ali, barem je bilo malo sjaja u tim očima. Pravi nesebičluk je vrlo težak. (Mislim, čak ni jezuiti ne očekuju savršene volontere.) Kada sam ovo rekao Maršovoj, izbacila je brz odgovor: „Svi težimo da sopstveno iskustvo koristimo da bismo uticali na zaklju čivanje drugih ljudi. To se zove egocentrična pristrasnost. Stoga se čini da je za ljude koji ne veruju u postojanje istinski altruističke motivacije, taj stav verovatno povezan s njihovom naravi“. Ups! Nadajući se da ću za kraj potvrditi svoju narav, zvao sam surfera Tadža Barova, bivšeg vicešampiona u profesionalnom surfingu. Povukao se 2016. da bi više vremena provodio sa svojom ćerkom. Pitao sam ga da li je surfovanje sebičan sport. Smejao se, onako malo likujući. „Ha! Priznaću: surfovanje je vrlo sebičan sport“ rekao je. „Kada su talasi dobri, sve drugo ostavljaš. Teško je tu ne biti sebičan. Zato sam se i povukao, zbog porodice.“ Dobro, ali da li bi otišao na odmor negde gde nema talasa? „Zezaš me?“, pitao je. „Pa, naravno!“ Dakle, idemo na odmor bez daske za surf.

Pročitajte i  Šta je ženama najbitnije kod muškarca (a nije fizički izgled)?

Ako vam je amigdala mala (ili, u prevodu, ako ste sebični) Uvećajte saosećanje i samim tim dobro ponašanje uz ove tri taktike, savetuje dr Ebigejl Marš, profesorka na Univerzitetu Džordžtaun i direktorka Laboratorije za socijalnu i emocionalnu neuronauku

Meditirajte svakog dana

To vam je poput boot kampa za vežbanje saosećanja. Meditativ ne vežbe započnite vizuelizacijom svojih najmilijih u svom najdub ljem unutrašnjem krugu, i potom ga lagano širite ka spoljnom svetu i u njega puštajte još poneš to. Značajne promene u va šem saosećanju mogu se zapa ziti u prvih šest nedelja vežbanja

Čitajte fantastiku

Susretanje s različitim perspektivama (čak i u izmišljenom oblikuu) može pomoći u načinu na koji vidite druge ljude. „Videćete i eksperimentalnu i kulturnu povezanost između onoga što čitate u fantastici i načina na koji ljudi razmišljaju o drugima“, tvrdi dr Marš.

Gledajte u zvezde

Strahopoštovanje prema prirodi poboljšava socijalno ponašanje i povezanost, negujući skromno opažanje samog sebe. Svakako je potrebno dalje testiranje uticaja strahopoštovanja na saosećajnost na duge staze, ali kako dr Marš ističe, nemamo šta da izgubimo time što cenimo prirodne lepote.

*Najbolje savete o fitnesu, zdravlju, seksu, ishrani, stilu otkrijte na našoj Fejsbuk stranici >>> Men’s Health Srbija

*Zapratite Men’s Health Srbija i na Instagramu >>> @menshealthsrbija

Foto: Shutterstock

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *