DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina - Page 5 of 5 - Men`s Health

DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina

…malo više vremena da se zagrejem, ali nije to toliko strašno da bih se žalio. Sve drugo je u redu”, ističe Velibor.

Takođe, s godinama, smatra nauka, opada i mišićna masa, pa samim tim i snaga. Međutim, to izgleda ne važi za majstore istočnjačkih veština. „Nije da se nešto hvalim, ali sve što sam mogao u mladosti, mogu i sad, ako pričamo o fizičkim stvarima. Ili skoro sve, ne osećam da sam nešto izgubio. Kod kuće mi kažu: ‘Imaš tolike godine, ne možeš sebi sve da dozvoliš,’ ali ja mislim da mogu. Još uvek nisam ušao u taj režim poznih godina pa da treba da nosim šešir i vezujem kravatu, da budem dostojanstven. Ne znam”, kaže Vesović.

SNAGA NEMA ROK TRAJANJA

Sa psihološke strane, krizu srednjih godina često prožima i osećaj da se put napretka zaustavio. Barem fizički, jer duhovni je, još prema starim Rimljanima, zapravo tek tada počinjao. „Te dve stvari su povezane zato što se u tom tehničkom napretku, da ne kažem duhovnom jer zvuči previše uzvišeno, otvaraju neki novi horizonti i onda čovek počinje da istražuje. Danas se na ovim prostorima praktikuje sijaset borilačkih veština, a toga nije bilo kad sam ja počinjao. I onda sam počeo da istražujem kako su ovi rešili neki problem, kako su ga rešili oni, pa onda gledao da li to mogu da inkorporiram u svoje tehnike, i tako sam u stvari, umesto da usporavam, osećao da sve više idem napred. Samim tim, to je pratilo i telo, isprobavajući kako radi brazilska džijudžica, kako radi rvanje, krav maga, ruski sistem… U tom smislu, ako čovek stalno istražuje i ispipava, nema nikakvog zastoja”, tvrdi Vesović. Ipak, težište krize srednjih godina nije na fizici već na psihologiji. Moglo bi se reći da je jedan od prvih i najsnažnijih simptoma zapitanost nad sopstvenim životom i osećaj da je život prošao a da neki važni ciljevi nisu ostvareni, da je sve to trebalo drugačije uraditi. „Naravno, ljudi se preispituju, posebno kad stignu godine. Dođe do nekog podvlačenja crte i gledanja šta smo uradili”, kaže Vesović. „Generalno, čovek nikad nije zadovoljan

onime što je uradio. Uvek se pita, šta bi bilo da sam ovako ili onako. Ipak, čvrsto verujem da nam se sve što se desi u životu – desi zarad našeg dobra. Jer, da se desilo ono drugo, što nam se naknadno čini da bi bilo bolje, pitanje je kuda bi to odvelo. Ako si odabrao da kreneš jednom ulicom umesto drugom i tu se sapleteš i padneš, u onoj drugoj bi ti verovatno pao klavir na glavu. I ovo loše što nam se desilo, verujem, bolje je od onoga što bi se desilo da smo drugačije izabrali. Jer, sve izbore ipak pravimo s razlogom. Na primer, ja sam se jedno vreme bavio crtanjem i to mi je još uvek ide od ruke, ali nikad u to nisam ušao profesionalno, iako sam želeo. Nekako me život odveo na drugu stranu. I uvek se pitam šta bi bilo da sam krenuo tim putem. Da li je taj aikido koji sam izabrao prava stvar u životu? Međutim, kad sve saberem, vidim da sam upoznao divne prijatelje, da sam obišao pola sveta, da sam zdrav, u snazi. Prema tome, dobru stvar sam izabrao”. Ipak, dokle god misli, čovek se preispituje. „Kod kuće mi kažu: ‘Da nisi izabrao ovo nego tenis ili fudbal, sad bismo živeli u Kaliforniji ili na Floridi’. Ne znam, moguće, ali ovo mi je nekako bolje. Aikidom se još uvek bavim, a tenisom i fudbalom sigurno više ne bih. Inače, završio sam ekonomiju i to samo zato da pokažem roditeljima kako nisam kreten i mogu da diplomiram. Vrlo kratko sam radio u struci, a onda to ostavio i počeo da se bavim ovime. Bio je to prilično nesiguran izbor, ali, s druge strane, gomila mojih kolega sa fakulteta i posla u vreme tranzicije ostala je bez ičega i nisu imali šta da rade. A mene je i tad aikido uhlebio. Da nije bilo toga, verovatno bih radio kao čuvar u nekoj banci u onom smešnom odelu, s pištoljem koji ne smem da upotrebim”, priča Vesović.

Pročitajte i  Psihologija: Naučite 20 fenomenalnih trikova za 10 minuta!

Umesto da priželjkuje crveni kabriolet, let iznad stratosfere ili ljubav sa švedskim bliznakinjama, Velibor Vesović priča o narednoj fazi života s razdraganošću deteta koje čeka Deda Mraza ili kreće u Diznilend: „Veoma bih voleo da postanem deda. Ćerka mi ima 30 godina, živi u Čikagu i mislim da su se stekli svi uslovi za to”. Na moju konstataciju kako je to svakako sledeća faza jer, kad postane deda, muškarac od sebe više ne traži da bude frajer, s vragolastim osmehom i pogledom dečaka koji upravo pravi neku glupost, pita: „A što ne bi mogao da budeš frajer s unučetom? Voziš ga u kolicima, gledaš okolo… Ima primamljivih bakica, tu je širok dijapazon mogućnosti”. Osećam se bolje. Pitanje je da li je ovo kroz šta ja prolazim kriza srednjih godina ili samo još jedno higijensko preispitivanje ciljeva i prioriteta, koje će me dovesti do toga da bolje koristim život koji imam. Ako i jeste, kao i svaka druga kriza, i ova služi da se iz nje izađe jači. Proseda brada je kul. Mišići su tu sve dok ih izlažemo naporima (pogledaj naš program MA40). Vreme prolazi i svakako nešto odnosi, ali nešto i donosi. I čak je neizmerno oslobađajuća pomisao da ne donosi mir, već nove borbe i nove pobede.

 

Inicijalizacija u toku...

1 thought on “DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina

  1. Mnogo snazan pogled na sopstveno odrastanje u psiholoskom pogledu radi fizickog,neminovnog slabljenja.to je to sto izaziva krizu srednjih godina a ne uspesi i neuspesi u proslosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *