DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina - Page 3 of 5 - Men`s Health

DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina

…život u srednjim godinama. Eliminisati previsoka očekivanja od sebe i ne plašiti se greške. Ako padneš, padneš. Ustaćeš. Verovatno i brže nego neko ko je mlad, jer si padao već sto puta. Promeniti posao, početi od nule, izblamirati se neznanjem, falširati na karaokama, ostati bez dinara u džepu pa ponovo zaraditi. Uostalom, koga poslušati ako ne borca jer, život je borba.

Kada je reč o načinu na koji se treba nositi sa sopstvenom sredovečnošću, psiholozi preporučuju – sazrevanje. Kao da čovek ima nekog drugog izbora. Na primer, slavni psiholog Robert Pek, koji je tražio svrhu svake životne faze u toku ljudskog veka, kao cilj zrelog doba definisao je razvoj sposobnosti za više vrednovanje mudrosti nego fizičkih odlika i snage. Uspešno prilagođavanje na zahteve ovog perioda života zapravo znači da se samoprocena i ponašanje više ne zasnivaju na fizičkim kvalitetima već na intelektualnim sposobnostima, postignućima i priznanjima koje je osoba do ovih godina dobila od zajednice. Vraga! Osim toga što ideja da, gubeći snagu, počnem da je smatram nevažnom, ovo mi zvuči kao basna o kiselom grožđu. Mogao bih se opkladiti da ovaj momak ni u jeku mladosti nije mogao da uradi više od pet sklekova, pa mu je bilo lako da se fokusira na mudrost. Takođe, on tvrdi da se u ovom životnom dobu razvija sposobnost socijalizacije bez seksualnog konteksta, a ja još nisam video sedu glavu koja se ne okreće za mladim devojkama i ne ispaljuje najlascivnije moguće šale.

No, dobro, jesam li ja onda bolestan ili nisam? Studio? Doktore? Iko?

Nasuprot verovanju da je kriza srednjih godina nešto kroz šta prolaze, ako ne svi, onda većina ljudi, pokazalo se da tek svaki deseti stanovnik zapadne Evrope prolazi kroz ovaj period života preživljavajući pravu krizu. Ono što mnogi smatraju krizom, u stvari su preispitivanja i prilagođavanja novim životnim situacijama koje zrelost zahteva, ali ipak ne toliko ozbiljni da bi se smatrali realnom krizom”, tvrdi dr Dragana Miletić u svojoj studiji Kriza srednjeg doba.

Kao potencijalno rešenje, Ida Teodosijević predlaže preventivu koja počiva na iskrenosti prema sebi. „Prevazilaženje je najbolje početi preventivom. Treba osvestiti činjenicu da je to stanje koje može zahvatiti svakoga u različitim razdobljima života. Treba se suočiti sa samim sobom, jasno definisati šta tražimo od sebe i truditi se da se u određenim godinama to i ostvari. Tako ostvaren na jednoj stepenici, čovek može predvideti sledeću i pripremiti se za nju. Kod pojedinaca koji ovu vrstu osećanja guraju pod tepih, može doći do nekih naglih preokreta, koje nazivamo krizom. U tim slučajevima dobro je obratiti se psihoterapeutu, ako ni zbog čega drugog, a ono radi saznanja da se to događa i drugima. Psihoterapija pomaže da se čitava stvar osvesti i da se formiraju novi ciljevi. Razdvaja autentične i ‘zamenske’ emocije koje kriju pravo stanje, i polako osvešćuje i usvaja realnost i svoje nove potrebe. Osim toga, osoba koja je samovoljno došla da razgovara o svom problemu, već pokazuje svest i odgovornost u traženju svog ispunjenja u životu, a tada je pola posla već gotovo”, kaže Ida.

Pročitajte i  Mihail Labkovski: Razlika između zdravih i manje zdravih ljudi

To što su mi psiholozi objasnili da ovo kroz šta ja prolazim nije kriza, već sasvim uobičajeno prilagođavanje novim okolnostima u životu, ipak nije otklonilo jutarnje bolove. Ni u zglobovima ni u duši. Bilo da jeste bilo da nije ta famozna kriza srednjih godina, meni je potrebno rešenje. Nije stvar u tome da li neko može ili ne može da izdrži situaciju u kojoj se našao, već da li vidi svetlo na kraju tunela, hepiend, napredak. Možda neko može da živi bez toga, ali ja ne mogu.

SUSRET S MAJSTOROM

Sledeća adresa na kojoj sam potražio rešenje bio je borilački klub aikidoa i ruskog sistema Ars. Ne zato što je krizna situacija izazvala u meni talas agresivnosti, već zbog Velibora Vesovića, planetarno respektabilnog učitelja koji tamo predaje svoje znanje. Jedan od njegova dva najbolja učenika učio je i mene.

Velibor Vesović ima 62 godine i crni pojas 7. dan. Za one manje upućene, ovo je možda i najviše zvanje do kog u ovoj veštini može dogurati neko ko ne radi u Hombu dođou u Tokiju, što je praktično generalštab svetskog aikidoa. U godinama kad ljudi od fizičkih aktivnosti uglavnom izaberu šah i gledanje golubova, Velibor na…

Inicijalizacija u toku...

1 thought on “DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina

  1. Mnogo snazan pogled na sopstveno odrastanje u psiholoskom pogledu radi fizickog,neminovnog slabljenja.to je to sto izaziva krizu srednjih godina a ne uspesi i neuspesi u proslosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *