Boks, motor, pas, tetovaže... Ko je Džastin Teru? - Men`s Health

Boks, motor, pas, tetovaže… Ko je Džastin Teru?

Boks, motor, pas, tetovaže... Ko je Džastin Teru?

Ovaj glumac, producent i scenarista ima neobičnu životnu i poslovnu filosofiju. Ako probate da je primenite, shvatićete da zasita radi.

Neprestano osećam tvoj pogled na sebi, kaže Džastin Teru i opali me šakom posred lica. Faktički, nisam buljio u njegove smeđe oči. Piljio sam u njegove bokserske rukavice, strateški smeštene ispred nosa da bi zaštitile bradu. Smešno, ali mada zaista jesam buljio u te iste rukavice, nisam video udarac koji mi se spremao. Brz udarac desnicom. Gađao je moje levo oko i nos i dobro pogodio; ne služi li zaštitna kaciga tome da vas zaštiti?! Pomislio sam da će mi krv poteći niz usnu, ali nije. Teru me još nekoliko puta dobro uzdrmao; udara sa svih strana, a ja nikako da se zaštitim. To i nije čudno: moj najveći bokserski poduhvat bilo je gledanje sparinga Muhameda Alija kad mi je bilo devet godina. Nikad nisam bandažirao ruke, navukao kacigu i ušao u ring. Ali, to vam toplo preporučujem.

Bokserski trening će vas uništiti, ali i ponovno izgraditi. Nalazimo se u ringu Gotam Gima u njujorškom Vest Vilidžu, Teruovom kraju. (Iako povremeno živi u Los Anđelesu, u stvari je stanovnik Njujorka.) Sunce veselo sija kroz velike prozore, ali gomila rukavica koje vise s plafona pokazuje da je ovo mesto gde se ljudi ozbiljno laćaju posla. Za Terua, koji u 46. godini izgleda kao tip čija je vrednost telesne masnoće jednocifrena, boks je primarni trening. Stariji sam samo dve godine, ali on često boksuje, pa činioci važni za borbu – poput visine, težine i domašaja ruke – padaju u vodu. Nemam pojma o pojmu. Ali, nije mi žao. Posle mi je Teru ispričao kako je jednom prilikom sparingovao s 15 cm nižom trenerkom. „Ne volim da primam udarce. A ona je prokleto brza, mnogo je bolji bokser od mene. Bilo je frustrirajuće. Nekoliko puta me je ozbiljno dohvatila. Ne znam je li me više bolelo ili sam bio bešnji. Hteo sam da zaplačem ili da joj otkinem glavu. A nisam joj mogao ništa. Često to vidim u sparing-mečavima. Ljudi se raspizde i postanu emotivni, a suština je da nastaviš da dišeš i budeš opušten, ne napet”.

Radim upravo suprotno. Moj udarac je u redu, ali osećam da su mi ruke i ramena kruti. Na kraju, ruke mi padaju same od sebe. Nastavi da dišeš, opusti se, ne budi napet! Životna filozofija u tri kratke rečenice. Glumac s nešto bokserskog iskustva razbija pisca neiskusnog u boksu. Trenerka s bokserskim iskustvom razbija glumca. Životni krug? Ne, samo zdravo podsećanje da je, čak i kada dišeš i opušten si, veština najvažnija.

Boks, motor, pas, tetovaže... Ko je Džastin Teru?
Foto: Ben Vots

BEZ OBZIRA NA TO je li u ringu ili van njega, Teru se odlično drži. Čini se da je shvatio kako da izvuče više od života, pa mu je postao izvor radosti, a ne frustracije. Kroz četrdesete plovi suvereno: izgleda dobro, snažan je i angažovan. Tako bi svaki muškarac želeo da se oseća. Razgovarajući s njim, pomalo shvatam kako mu to uspeva. Ali, pažnja: možda će vam izgledati lagano, ali samo zato što vidite rezultat, a ne i količinu truda koju je Teru uložio. Setite se, 46 mu je godina, čovek je u životu ponešto naučio. Počnimo lepezom zanimanja; to je njegov zaštitni znak. Glumac, scenarista, producent. Glumio je iritantnog reditelja u Mulholland Driveu Dejvida Linča, ludaka s trbušnjacima u filmu Charlie’s Angels: Full Throttle i Evil d-a u oba Zoolandera (drugi je i napisao). Kao scenarista, učestvovao je u stvaranju filmova kao što su Tropic Thunder, Iron Man 2 i Rock of Ages. Full retard govor iz Thundera njegovo je delo. Upao je u prvu ligu projektima poput HBO-ovog serijala The Leftovers (tri sezone) i potcenjenim Netfliksovim filmom Mute. Zato ga je razveselilo kad su mu ponudili ulogu u komediji The Spy Who Dumped Me. „Mogu vam samo reći da sam špijun i da nekog nogiram”, kaže. „Ta bombonica mi je pala u krilo, a kako volim Milu (Kunis) i Kejt (Mekinon), pomislio sam: Super, a’jmo u Budimpeštu da to odradimo! Pucaću, razbucavati stvari i neko vreme biti špijun!”.

Pročitajte i  ISKLEŠITE TELO ZA SAMO JEDAN MINUT: Brutalni trening boksa koji ćete obožavati

Pitajte ga za formulu životnog uspeha i ponudiće vam uobičajen odgovor: „Imao sam sreće”. Iako je to tehnički istina, ima tu ipak još sastojaka. (Kad već spominjemo sreću, ne treba zaboraviti njegov brak s Dženifer Aniston. U februaru su objavili da se rastaju. Teru ne razgovara o privatnom životu sa strancima, još manje uz uključen diktafon, ali ako je „imao sam sreće” odgovor na sve u životu, kod njega taj odgovor pokriva i romantična pitanja.) Ranih 90-ih godina prošlog veka, s diplomom koledža Benington u džepu, postao je tipičan primer mladog njujorškog umetnika koji pomalo glumi i finansijski se „krpi” slikajući murale na zidovima noćnih klubova, nakon čega dolaze pristojnije uloge, pa ulaz u prvu ligu. Doduše, dok je bio mlađi, mrzeo je spor tempo kojim su se stvari odvijale. „Kad sam bio dvadesetogodišnjak, bio sam nestrpljiv”, kaže. „Uvek sam želeo da se sve odvija po mom. Ne više. Opet, ne potpuno – i dalje želim da se neke stvari dogode baš kada to želim. Ali, ne živciram se više oko stvari kao pre”. Zašto? Možda zato što je danas mnogo strpljiviji i bolje shvata koji će ga izbor usrećiti. „Shvatio sam – ne rano, ali u nekom trenutku – ako radiš ono što voliš, radićeš kvalitetnije stvari. Kad radiš stvari koje te ne raduju, posao trpi. Kako i ne bi? Ne zanima te. Uvek biram stvari u kojima mislim da ću uživati, za razliku od onih za koje mislim da bi ih bilo pametno uraditi ili koje bi koristile mojoj karijeri”. Naučio je da bude dovoljno strpljiv ne bi li iskoristio tzv. namernu spontanost: zauzeti mesto i biti spreman kad se ukaže prilika. „Nedavno sam s nekim razgovarao o spisku želja. Nemam spisak želja; u idealnim okolnostima, on počinje da se ispunjava kad uistinu živite svoj život.” Daje i primer: „Provezao sam se pokraj padobranske škole i odlučio da skačem padobranom. Odluka doneta u sekundi. Nisam je planirao. Oduvek sam hteo da na motoru pređem Evropu; učinio sam to već tri puta”.

Dobar uvid u Teruov način donošenja odluka daje njegov izbor tetovaža. Ima ih nekoliko i možda će ih imati još, ali njegov kriterijum pri izboru mogao bi vas začuditi. „Nikad ne razmišljam mnogo o tetovaži. Nikad nisam o tome razmišljao kao, želim takvu i takvu, da bude smislena, da sadrži znak jin-jang, ili da bude posvećena mojoj majci. Mnogo ljudi donosi svoje vizije tetovaža u salon i nervira majstore. Sa mnom je lako. Kad me majstor tetovaže pita šta želim, ja mu odgovorim pitanjem: Ne znam, šta se tebi danas crta? Tako tetovaža nastane kao rezultat trenutne inspiracije”. Nedavno je na leđima istetovirao posvete svojim preminulim pitbulovima – pacova za jednog i goluba za drugog, dva česta stanovnika njujorških parkova. On živi život različitosti. Po dizajnu.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *