PAKAO KOREKTNOSTI: Da li je legalno biti muško? - Men`s Health

PAKAO KOREKTNOSTI: Da li je legalno biti muško?

Energične reakcije, izražena inicijativa u napetim situacijama, dokazivanje nadmoći i sve drugo što sobom nosi testosteron koji nam kulja kroz telo, u ozbiljnom je konfliktu s današnjim društvenim normama od kojih je najveća pretnja zdravom razumu društvena korektnost, pa se postavlja pitanje kako preživeti dan kao beli heteroseksualni muškarac. A odgovor daje stručnjak – advokat

Piše Igor Karanov

Ilustracija Branka Ribar

Da te tata završio umesto što je stao napola, stigao bi!”, doviknuo sam onižem Vladimiru pošto je lopta izletela u aut. „Dobro je što me nije završio tako kao tebe, s tim rasparenim zubima. Šta si doručkovao, petarde?”, odgovorio mi je Vladimir pitanjem. „A ti pripazi dok se smeješ s tom fiokom od vilice da ti kiša ne upadne u usta”, dobacio je Aleksandru, koji se previjao na drugoj strani terena. Bio je to uobičajen razgovor grupice dvanaestogodišnjaka na košarkaškom terenu školskog igrališta u subotu po podne 1984. godine.

Retko kad se među dečacima drugačije vodio razgovor tih godina. Ismevanje nečijih fizičkih osobina bilo je znak bliskosti. Da se to kojim slučajem dešava u današnje vreme, ne zna se da li bi NVO aktivisti pre pokrenuli peticiju za lišavanje slobode nas ili naših roditelja. Izrugivanje nečijim telesnim nedostacima danas se vodi kao ozbiljan etički prekršaj. To je zato što živimo u doba korektnosti. Ona nalaže da se neprekidno vodi briga o tome da se nekome ko je na bilo koji način ugrožen ili uskraćen, ne povrede osećanja. Na prvi pogled, ova ideja izgleda sasvim džentlmenski. Baš nekako u to vreme dok smo igrali basket na školskom, u svetu se rađao taj veliki, zvučni, obećavajući termin „politička korektnost”. Izgovarala ga je tada punog srca nova američka levica, braneći dostojanstvo ugroženih društvenih grupa. Doduše, nisu na vrhu liste bili siromašni, stari, bolesni i nepokretni, već oni s drugačijom bojom kože od većine. Ipak, u osnovi priče bila je ravnopravnost, najslađi od svih političkih termina. U tom trenutku niko nije slutio da će se tridesetak godina kasnije korektnost okrenuti na naličje, postati sopstvena ironija i dovesti do pitanja koliko je, zapravo, ravnopravnost pravedna.

Pročitajte i  DOBRODOŠLI U PAKAO: Kriza srednjih godina

Jeste, napisao sam ovo glasno.

U sve to polako je počeo da se meša i zakon, tek razveden od verbalnog delikta, razapet između slobode govora i političke korektnosti. „Zakon propisuje minimum društvene korektnosti, najpre u smislu solidarnosti”, kaže advokat Miloš Vuković, koji se u više navrata u bogatoj karijeri nalazio pred dilemom između pravde i korektnosti. „Tu je reč o međusobnom pomaganju i poštovanju. Zakon obuhvata norme koje, ukoliko se ne poštuju, podrazumevaju sankcije. Društvene norme su takođe podložne sankcijama, ali na sasvim drugačiji način – ako pređete ulicu na crveno, platićete kaznu; ako se ne javite komšiji na ulici, on će misliti da ste nevaspitani. Neke društvene norme ušle su u zakon, a najbolji primer za to jeste krivično delo nepružanja pomoći. Naravno, to ne znači da je svako od nas u obavezi da podigne pijanca koji se srušio na ulici, mada bi to bilo korektno, ali ako vidimo nekoga ko je životno ili zdravstveno ugrožen a u mogućnosti smo da mu pomognemo, pa to ne učinimo, odgovaramo krivično. Kad je reč o korektnosti, još jedna njena stavka postala je zakon, a to je krivično delo govora mržnje. Takođe, i nepristojnost prema drugim nacijama u vidu paljenja zastave, pravno se sankcioniše”.

U to vreme dok sam po čitav dan razmenjivao…

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *