Kako pobediti strah: 3 treninga za hrabrost - Page 4 of 6 - Men`s Health

Kako pobediti strah: 3 treninga za hrabrost

Moj drugi poraz od sasvim drugačije vrste straha dogodio se u prvom i drugom razredu osnovne škole. Naravno, klopka je opet nosila lice preslatke devojčice. Ovoga puta nije bilo okršaja s konkurencijom. Ona je, prosto, bila toliko nezainteresovana za moje postojanje da sam povremeno morao da se gledam u ogledalo kako bih se uverio da zaista postojim. A onda se to moje pretapanje u ništavilo reflektovalo i na odnose s drugim ljudima. Stvarno sam počeo da slabije postojim. Sve manje sam govorio, reagovao, slušao i gledao, postalo mi je svejedno šta je bilo i šta će biti. Slabije sam primećivao okolinu, pa je i ona prestala da primećuje mene. Uprkos talentu za komunikaciju, koji sam pokazivao od malih nogu, iznenada sam postao povučen. Sada više nisam, ali me niko ne može ubediti da to što umem da sviram gitaru i pevam, i to što non-stop pričam i držim banku kad sedim sa ekipom u kafani, nije posledica upravo tog straha od neprihvatanja i samoće. „Socijalna anksioznost je strah od socijalnih situacija, obično onih koje su nam nepoznate i gde nas drugi mogu procenjivati. To je strah od toga šta će drugi ljudi o vama govoriti. Najjači je prilikom upoznavanja novih ljudi, ali i javnih nastupa, prezentacija pred većom publikom koja nas procenjuje, kada smo u centru pažnje i slično”, kaže moja sagovornica.

DEMONI NOVOG DOBA

Današnje društvo koncipirano je tako da muškarca vreba mnogo veća opasnost od advokata, bivših supruga i sadašnjih direktora, nego od pesnica, noževa i divljih zveri. Strah od nemoći više nije strah od fizičke, već od finansijske potčinjenosti. Zmaja, lava i grmalja sa dvoručnom sekirom zamenili su novi demoni: otkaz, alimentacija, dužničko ropstvo. I čini se da su, zajedno s njima, i sami strahovi mutirali. Predanje kaže da je stres dobra stvar ukoliko se koristi onako kako je predviđeno, a to je da traje 20 sekundi. Projektovan je da proradi kada praistorijskog čoveka pojuri sabljasti tigar i da mu snagu i brzinu da pobegne ili ga savlada. Međutim, sve iznad tih 20 sekundi je štetno. Osnovne vrste strahova uklapaju se u prvobitni projekat ljudskog bića. Bilo da je reč o strahu od visine, zmije ili siledžije, 20 sekundi rešava problem. Ako pak uzmemo razvod ili kafkijanske procese u korporacijskim tokovima, oni izazivaju konstantan strah koji može da traje mesecima, pa i godinama. Lično, imao sam to zadovoljstvo da se razvedem dva puta. To je čitav buket strahova koji stoji u vazi nasred dnevne sobe i nikako neće da uvene. Strah od promašenog života, strah od samoće, od toga da sam užasan čovek koji ne zaslužuje da živi, strah da ću zbog groznih postupaka i loših odluka ispaštati do smrti u mukama. To su strahovi koje nisam uspeo da pobedim, već su se, ostavljajući me iscrpljenog i punog ožiljaka, u jednom trenutku povukli sami. Kao variola vera. I slično kao i ta bolest, ostavili mi neku vrstu imuniteta. Samoće se više ne plašim. Za promašenost je već kasno, dosta se toga uradilo u životu. A što se tiče preispitivanja sopstvenih odluka i etike, tu su prijatelji raspoloženi za periodične seanse kognitivno-bihejvioralne terapije.

Pročitajte i  Zbog čega se naježimo kad smo uplašeni?

Ipak, najrasprostranjeniji današnji strah jeste strah od otkaza, šire gledano, od finansijske nemoći. To prosto sugeriše vreme u kom živimo, poručujući da je naš kvalitet i kvalitet našeg življenja čitljiv na tekućem računu. Oni koji nemaju posao, ne žive. Mrtvi su, samo još nisu skupili lovu za sahranu, pa hodaju unaokolo kao zombiji dok ne namire izvršitelje. Nešto kao Walking dead bez budžeta za specijalne efekte. Naravno, ko se normalan ne bi plašio?

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *