Kako se nositi sa anksioznošću koju donosi izolacija? - Men`s Health

Kako se nositi sa anksioznošću koju donosi izolacija?

Nisu baš uobičajena pojava za proleće – stanja nalik na depresiju, kada se borimo sa nedostatkom volje i razdražljivošću – reč je o nečemu što je specifično za zimu, onda kada mnogo vremena provodimo zatvoreni u kući.

Stvarnost se pokazala drugačijom, pa se tako sada borimo sa istim osećanjima, ali u periodu kada bi trebalo da što više vremena provodimo na suncu i u prirodi i možda nam baš to sve otežava.

Produžena izolacija u kućnim uslovima donosi sa sobom komplet osećanja – negativnih, sa kojima ako uspemo da se izborimo čitava situacija će izgledati opuštenije i podnošljivije.

Simptomi/Negativna osećanja:

  • Nemir
  • Smanjena motivacija
  • Razdražljivost
  • Beznađe
  • Poteškoće u koncentraciji
  • Nepravilni obrasci spavanja, uključujući pospanost ili neispavanost
  • Poteškoće sa buđenjem
  • Letargija
  • Nepoverenje u ljude oko sebe
  • Nedostatak strpljenja
  • Uporna tuga ili depresija

Od temperamenta i ličnosti zavisi koja osećanja će se ispoljavati i kojim intenzitetom, kao i to kako ćemo se sa njima boriti.

Šta će vam pomoći da se izborite sa negativnim osećanjima usled izolacije?

1. Održavajte kontakt sa prirodom.

Provedite makar malo vremena napolju, na suncu, u prirodi. Često se govori o tome koliko boravak u prirodi utiče na redukciju stresa, popravljanje raspoloženja i opšteg dobrog stanja. I ovo je moguće izvesti čak i u uslovima izolacije, ako se rukovodite propisima. Ukoliko je u toku opšta zabrana kretanja – uvek možete širom otvoriti vrata terase, prozore. Pustite da vazduh prostruji i zvuci ptica. Pozabavite se unošenjem ili negom biljaka u svojoj kući. Koristite osveživače za prostor, blagih i osvežavajućih nota.

2. Organizujte sebi novu dnevnu rutinu. Ovo vam je potrebno, baš kao što imate rutinu kada nema socijalnog distanciranja niti izolacije.

Mnogi više nemaju uobičajeno radno vreme – trudite se da sebi isplanirate dan, u suprotnom, nedostatak rutine može da izazove probleme sa spavanjem, ishranom i aktivnošću. Da biste i dalje imali osećaj organizovanosti, tj. rutine, isplanirajte sebi dnevne aktivnosti – vreme za posao, rad na sopstvenim projektima ili nekim kućnim projektima o kojima već duže vreme razmišljate, uskladite obroke, vreme za trening koji odgovara vašim potrebama, pa čak i vreme za opuštanje. Na ovaj način će vaš dan imati putanju – kao i ciljeve.

3. Održavajte socijalni život

Možda ćete reći – video pozivi nisu isto što i izlazak sa prijateljima. Odlazak u bioskop, pozorište ili u restoran. Ako ste već isprobali opcije koje nude FaceTime, Zoom ili Skype, onda znate koliko malo je potrebno da se osetite uključenima u spoljni svet i živote vaših najdražih.

4. Ispoljite kreativnu stranu

Bilo da su vaše sklonosti ka sviranju muzičkih instrumenata, slikanju, drugim oblicima primenjene umetnosti ili pripremanju hrane (onaj recept koji ste pre nekoliko meseci odložili jer vam se svideo, ali nikako niste nalazili vremena da ga isprobate u svojoj kuhinji), sada je vreme da oslobodite svoju kreativnost. Mozak će biti okupiran i rasterećen.

Pročitajte i  Otkrivamo: evo zašto mačke ne bi trebalo puštati u krevet

Posebno ako imate listu stvari koje ste ostavljali po strani, za “višak slobodnog vremena”. Izolaciju nećete osetiti, a vreme će vam proleteti, dok radite ono što volite.

6 načina da održavate mentalno zdravlje tokom samoizolacije

5. Nađite vremena samo za sebe – ovo važi za one koji provode vreme u izolaciji upućeni jedni na druge – članove porodice ili cimere.

Prevelika bllizina može da pojača negativna osećanja ili anksioznosti koje se javljaju u životu u izolaciji. Zbog toga je važno da neko vreme provedete čitajući knjigu ili meditirajući u tišini. Ili stavite slušalice i odslušajte neki podkast.

6. Oznojite se

Stalno ističemo značaj treninga u svakodnevnom životu, a to je posebno važno u periodu izolacije. Premalo kretanja – loše zdravstveno stanje. Vežbanjem utičete i na lučenje endofrina – hormona koji utiče na to da se dobro osećate i budete dobro raspoloženi.

U kućnim uslovima koristite treninge sa sopstvenom težinom tela, vežbe snage. Ili koristite jednostavnu opremu, ako je imate, kao što su bučice ili elastične trake. Najpraktičnije vežbe u kući su sklekovi, čučnjevi, iskorak i plank – ali i njihove varijante. Ako vam je potrebna podrška trenera – pogledajte na Men’s Health-u ili profilima profesionalnih trenera na društvenim mrežama – većina ih ima otključane profile i sada daje besplatne, a često i lajv treninge.

7. Opustite se

Ne mora svaki minut dana da bude isplaniran. I odmor, ukoliko je konstruktivan, prija. Vežbe opuštanja, meditacija, vežbe pravilnog disanja – isprobajte neku od njih i već će vam biti jasnija njihova svrha.

Ako ništa od navedenog ne pomaže, kako da znate kada vam je neophodna stručna pomoć?

Negativna osećanja, tj. simptomi koji proističu kao posledice dugotrajne izolacije mogu da potraju i satima. Međutim, video poziv sa prijateljem ili članom porodice, ili bilo koja opuštajua aktivnost mogu da uklone ova osećanja. Ako simptomi postaju sve naglašeniji i vremenom vam isprobani mehanizmi oslobađanja od njih ne pomažu, u redu je da se obratite nekom stručnjaku za pomoć. Bilo da je u pitanju telefonski razgovor ili video poziv, stručnjaci za mentalno zdravlje će vam najbolje pomoći da osvestite i prevaziđete osećanja koja vam stvaraju dodatno opterećenje.

Osim toga, dostupne su i brojne aplikacije koje efikasno ukazuju pomoć kod uzburkanih mentalnih stanja.

Čovek je društevno biće i samim tim je normalno da ovakve situacije proizvode različite uticaje na mentalno blagostanje.

MH eksperti vas uče da pravilno dišete: Za više mišića, brži oporavak i veću izdržljivost

 Foto: Shutterstock

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *