Život kakav bi trebalo da vodite da biste doživeli 100. - Men`s Health

Život kakav bi trebalo da vodite da biste doživeli 100.

Niko ne može da vam kaže koliko dugo ćete živeti, ali činjenica je da ako se pridržavate onoga “Bolje sprečiti nego lečiti”, imate više mogućnosti da živite duže i kvalitetnije.

Pod prevencijom bolesti podrazumevaju se i redovne kontrole, kao i obavezne konsultacije sa doktorom ukoliko se ne osećate dobro. Ukoliko primenjujete ove savete, to ne znači da ste hipohondar, već se savesno odnosite prema svom telu i organizmu.

Šta bi trebalo da radite u 20.

U ovim godinama bi trebalo da posećujete urologa i zubara.

Zubar je doktor kog bi trebalo religiozno da posećujete. Obaveznim kontrolama jednom godišnje, ako nemate simptome zbog kojih biste to činili češće. U dvadesetim godinama simptomi karijesa i gingivitisa često su pritajeni – a kada se jave prve tegobe, to znači da su ovi problemi u već poodmakloj fazi.

Zdravlje reproduktivnih organa posebno je osetljivo u ovim godinama, a podrazumeva prevenciju, redovne kontrolne preglede i lečenje infekcija. Ovaj period života posebno je “pogodan” za seksualno prenosive bolesti – HIV, hepatitis B, genitalni herpes ili hlamidiju – bakterijsku infekciju koja ne daje značajne simptome ali koja izaziva neplodnost. Bilo koji od ovih pregleda može se izvršiti običnom analizom uzorka krvi. Dodatna napomena: Ne dajte da vas talas strasti omete od primene prvog pravila – koristite kondom.

Takođe, doktor kog bi trebalo da viđate u ovim godinama je i doktor opšte prakse, otorinolaringolog.

Tridesete

U ovim godinama bi trebalo da kontrolišete krvni pritisak, nivo glukoze u krvi i holesterol (tri tipa: HDL – dobar holesterol, LDL – loš holesterol i trigliceride). Visok nivo holesterola je glavni uzrok infarkta i šloga – koji na svake 33 sekunde uzrokuju nečiju smrt. Ako je vaš holesterol iznad 190, to znači da spadate u visokorizičnu grupu za razvoj srčanih oboljenja.

Takođe, vreme je za prvu kontrolu sluha – čak iako još uvek nemate pritužbi na račun svog sluha – doktor će možda detektovati neke probleme koje bi trebalo da nastavite da pratite i uklonićete nataložen vosak.

Pročitajte i  Bol u leđima je opasniji nego što smo mislili

Stil života u tridesetim bi trebalo promeniti u smislu manje zloupotrebe cigareta, kofeina, alkohola i konačno oslobađanje od stresa, jer u ovim godinama sve ove loše navike koštaju organizam mnogo više nego ranije. Ishrana bi trebalo da bude dobro izbalansirana, ne bi trebalo da skupljate viškove kilograma i trebalo bi da vežbate redovnije. Dobri saputnici u trudesetim su i folna kiselina, omega 3 i vitamin E.

Četrdesete

Vaš doktor opšte prakse bi trebalo da bude dovoljno prisutan da vas upućuje kod različitih stručnjaka, ukoliko je to potrebno, na osnovu redovnih kontrola. Doktor kog bi obavezno trebalo dodati na listu je oftamolog.

Kontrola krvnog pritiska i vida kao obavezni pregledi. Merenjem očnog pritiska moguće je da se glaukom otkrije u ranim fazama – a reč je o bolesti koja daje slabe, gotovo nikakve simptome u početku, a koja može da dostigne veoma ozbiljne stadijume. Presbiopija (zamaranje očiju) tipično je za ovo starosno doba – prepoznaćete ovo po glavoboljama koje se javljaju posle nekog vremena provedenog ispred računara, otežanog čitanja – možda će vam biti potrebne naočare ili kontaktna sočiva.

Ishrana bi trebalo da se manje bazira na mastima životinjskog porekla i crvenom mesu. Poželjna je ishrana okrenutija povrću – posebno onom sa zelenim listovima i omega 3 i ribi. Obratite pažnju i na glikemijski indeks – trebalo bi davati prednost celom zrnu žitarica i povrću u odnosu na veštačke šećere.

Foto: Shutterstock

Izvor: Men’s Health

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *