Kako da sačuvaš dah u doba ekstremnih zagađenja - Men`s Health

Kako da sačuvaš dah u doba ekstremnih zagađenja

DIŠEMO UBRZANO ovih dana. Svake nedelje, čini se, nova studija pokazuje kolike su blagodeti prostog udisaja i izdisaja. Uradite to kako treba – polako i koncentrisano – i to će pomoći vašim nervima, krvnom pritisku, pamćenju. Drugim rečima, disanje je ulje kanabidiola, samo jeftinije.
Početkom godine postao sam jedan od više hiljada ljudi koji su se latili vlastitog merenja zagađenosti vazduha. Kupio sam cilindar veličine opuška, atmotjub, za 85 dolara, i nosio ga zakačenog za torbu.
Razlog nisu bili astma ni musavo nebo – pošto živim u Los Anđelesu, te dve stvari se praktično dodeljuju svakome. Ne, kupio sam ovaj merač zato što je u poslednjih nekoliko godina neverovatan broj istraživanja pokazao kako je zagađenje vazduha mnogo veće nego što nam se to ranije činilo. Verovatno pretpostavljate da prljav vazduh dovodi do problema sa disanjem, ali šta je s povećanim rizikom od srčanog i moždanog udara, dijabetesa, kao i povezanošću s raznim vrstama demencije, uključujući Alchajmera?

Posledice prljavog vazduha jesu dalekosežne. On ometa razvoj mozga kod dece, a odrasli su manje produktivni na poslu. Lane su epidemiolozi izračunali da je 1.341 smrtni slučaj godišnje  samo u Los Anđelesu – mogao biti izbegnut da je kvalitet vazduha bio u okviru preporučenih referentnih vrednosti. Ako pogledamo globalno, zagađen vazduh svake godine ubije oko sedam miliona ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Da i ne pominjemo da očekivani životni vek skraćuje za dve godine. Štaviše, SZO sada razmatra pretpostavku da je zagađenje vazduha postalo najveća opasnost po ljudsko zdravlje.

„Ono što svi mi još uvek nismo shvatili jeste da svakog minuta, svakog dana, zagađenje neprekidno napada naše zdravlje”, kaže dr Ed Ejvol, stručnjak za zagađenje i profesor kliničke preventivne medicine. Bilo da ga primećujemo bilo da ga nismo ni svesni, zagađenje nas polako ubija.

Moja lična kontrola vazduha nije bila baš ohrabrujuća: indeks čistog vazduha, kada se uzme u obzir pet osnovnih zagađivača, iznosi od 0 do 50. Očitavanje je pokazalo 122. Problem sa zagađenjem „može izgledati nerešivo”, kaže dr Ejvol. Svakako ne pomaže to što trenutno najveće i najrazvijenije zemlje na njega ne daju ni pišljivog boba. (Prikupljajući podatke u protekle dve godne, Agencija za zaštitu životne sredine procenila je da će emisija iz elektrana, gorivo za prevozna sredstva, smog i ostalo samo Ameriku koštati 14.000 života do 2030. godine.) Ali, očaj nije jedino rešenje. „Postoje stvari koje mogu da naprave razliku”, kaže dr Ejvol.

Čestice čađi

Prvo, evo odgovora na pitanje koje još niko nije postavio, a trebalo bi da ga postave svi: Šta je uopšte zagađenje vazduha? Smog – koji nazivaju i ozonom u prizemlju – jeste ono što se dešava kada azotni oksidi i organski otpad, kao onaj koji izlazi iz auspuha, naiđu na sunčevu svetlost. Nije dobar za nas i naš disajni sistem, kao što verovatno već znate. Manje poznata pretnja je nešto mnogo opasnije, a zove se partikularna materija. To su sitni komadići čađi, toliko mali da mogu da se provuku kroz odbrambene mehanizme našeg tela. Dolaze iz elektrana, dizel-agregata, s građevina, iz livnica, vašeg motora sa unutrašnjim sagorevanjem, guma na putu, zapaljenog drveta, šumskih požara, uzoranih njiva, roštilja – svega što proizvodi male čestice sposobne da se kreću vazduhom sa stotinama drugih hemikalija. Najmanja od ovih zrnaca, koja u prečniku imaju manje od 0,1 mikrometar i njih nekoliko hiljada može da stane u ovaj zarez ovde, toliko su mala da mogu da se provuku kroz sve one dlakolike zaštitnike pluća – kao što su treplje, one čupave trake u bronhijama koje obično skupljaju đubre iz disajnih puteva – i prodru u krvotok. A kad jednom tamo uđu, kaže dr Ejvol, ove otrovne čestice stižu svuda. Koliko štete ova „ultrafina” partikularna materija čini, tek sada počinjemo da shvatamo. Sva je prilika da telo odgovara zapaljenjskim procesima, stanjima koja utiču na mozak, srce i još mnogo štošta. Nijedna zdrava osoba neće pasti mrtva od disanja u toku jednog zagađenog dana, kaže dr Suzan Polson, ali najmanje čestice partikularne materije ostaće u organizmu zauvek. Ako biste pogledali pluća nepušača u nekom od zagađenih gradova, kaže dr Polson, izgledala bi skoro isto kao pluća pušača.

Pročitajte i  Pravilno disanje između intervala i serija

Budi sopstveni filter

Prosečna osoba udahne oko 20.000 puta u toku dana – potrošili ste 48 čitajući ovo do sada – pa možda i nije tako bezumno što toliko razmišljamo o disanju ovih dana. Iako ne možemo da utičemo na kvalitet vazduha napolju, možemo imati kontrolu nad onim što udišemo.

Najnovije naučne studije pokazuju da ljudi koji smanjuju unos zagađivača u svoj organizam osećaju poboljšanje u radu pluća, a smanjuje se i rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Da bismo ograničili unos zagađivača dok trčimo ili vozimo bicikl, za početak treba da preskočimo tu aktivnost u toku saobraćajnog špica.
Udaljenost od jednog ili dva bloka od najprometnijih ulica i auto-puteva takođe će smanjiti rizik, kaže dr Ejvol. A kretanje bočnim uličicama umesto saobraćajnim arterijama smanjiće izloženost za 60 odsto.

Vežbanje unutra ne znači uvek adekvatno izbegavanje zagađenog vazduha; mnogi savremeni domovi opremljeni su uređajima koji ograničavaju ulaz i izlaz vazduha, što vodi stvaranju zagađivača vazduha u zatvorenom prostoru. Da biste zadržali partikularne materije na niskom nivou, uključujte kuhinjski aspirator dok pržite (da, i to proizvodi čestice) i brišite prašinu radije nego da usisavate. Takođe, aktivirajte sistem za ventilaciju. Razmotrite poboljšanje zamenom standardnog filtera za MERV, koji mnogo bolje eliminiše sitne čestice čađi. Tražite onaj koji ima ocenu barem 13 na skali od 1 do 20. Samostalni prečistač vazduha, pridodat filteru u sistemu za ventilaciju, možda neće vazduh u prostoru učiniti šumskim, ali ipak može otkloniti partikularnu materiju iz sobe u kojoj boravite, a uštedeće vam i koju stotinu evra. Potražite onaj koji filtrira čestice manje od 2,5 mikrona. Na poslu, gde kvalitet vazduha nije pod vašom kontrolom, barem probajte da ne sedite pored laserskog štampača i kopir-mašine; postoje neki dokazi da te sprave ispaljuju štetne čestice zajedno sa ozonom. Možda treba da nabavite i lični kontrolor vazduha i dodate ga svom arsenalu za zdravije disanje. Ovaj moj nije mi baš promenio život – iako ga stalno proveravam – ali me je učinio svesnijim mog okruženja. A pre nego što se preselim u novi dom, proveriću prosečan kvalitet vazduha oko njega i tek onda potpisati ugovor.

 

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *