Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo - Page 6 of 6 - Men`s Health

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo

Naučna istraživanja dokazuju da uticaj rivaliteta na ishod borbe direktno zavisi od onog suštinskog, najdubljeg i najiskrenijeg samopouzdanja. Ovakve studije spadaju u oblast psihologije sporta i rade se gotovo neprestano, a eksperimentalne grupe uglavnom su igrači najvećih fudbalskih i košarkaških timova na svetu. Pokazalo se da osećaj rivaliteta može imati dva potpuno suprotna rezultata: da poveća ili smanji fizičke performanse. Kroz brojna merenja i analize došlo se do toga da se drugi, loš efekat manifestuje tako što sportista počinje da preispituje i promišlja pokrete koje je odavno doveo do perfekcije i radi ih intuitivno, pa oni zato postaju sporiji i nezgrapniji. S druge strane, kad oseti adrenalinski i testosteronski nalet, budući pobednik uživa u igri nadmetanja i zbog toga je fokusiraniji, nemoguće mu je odvratiti pažnju i zato postiže bolji rezultat.

„Mnogo puta sam se borio sa starijima od sebe i zaista mi se dešavalo da pomislim kako je neko bolji od mene. Kada je trening u pitanju, to sam uvek koristio kao motivaciju. Međutim, ne mogu da lažem da je uvek tako bilo i na takmičenju. Dešavalo se, srećom ne često, da borba krene i da posle prva dva ili tri kontakta bukvalno ne znam šta me snašlo. A onda đavo krene da šapuće: ‘Auu, ovaj je bolji od tebe’. Naš sport je borilački i kontaktan, pa i moć i nemoć protivnika osetimo vrlo direktno i vrlo brzo. Međutim, kada se prvi put desi da na početku borbe pomislite kako je protivnik možda bolji, a na kraju ipak pobedite, onda vidite da može i tako. Posle vam bude lakše jer znate da i takve borbe možete dobiti, ali svaki dan mnogo radite da vam kroz glavu nikad ne prođe ta rečenica: ‘Ovaj je bolji od mene,’ već da to prolazi kroz glavu vašim protivnicima. Na kraju krajeva, borba na visokom nivou mnogo je više psihološka nego fizička”, kaže najbolji džudista na svetu. Ako se život pogleda izbliza, jasno je da smo svi mi krojeni za borbu. Iako težimo nekom harmoničnom stanju, osećamo se živima samo dok se borimo. Stagnacija, bila ona i u najvećem blagostanju, znači smrt. I onda, ako smo već živi zahvaljujući okršajima, zašto ne bismo trenirali u svakoj situaciji? Uostalom, tako kaže čovek čiji je posao borba: „Uzajamno poštovanje među borcima teško se može objasniti nekome ko nije iz tog sveta”, objašnjava Kukolj. „Ono što se u borbi dešava, kada je puls na dvesta, kada se borite za vazduh a donosite odluke u delićima sekunde ometeni napadima protivnika, tu agoniju delite samo s jednom osobom na svetu – vašim trenutnim protivnikom. U tom momentu, čini mi se, i život bih bio spreman da dam samo da pobedim. Protivnik vam je najveći neprijatelj. Ali kad se borba završi, to što je protivnik bio spreman da da koliko i vi za pobedu i da je baš time izvukao ono najbolje iz vas – nema ničeg što zaslužuje veće poštovanje, pa čak i zahvalnost.”

Pročitajte i  Crossfit legenda: 5 trening saveta Meta Frejzera

Ako je ovo nezrelost, zaista nemam plan da sazrim u skorije vreme.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *