Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo - Page 5 of 6 - Men`s Health

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo

NEZREO SAM, PA ŠTA?

Nije lako pomiriti se sa sopstvenom nezrelošću. Posebno kad se uzme u obzir koliko je ona zavodljiva i slatka. Pa šta kad imam 47 godina? Juče sam radio zgibove paralelno s momkom od 27 i uradio više od njega. Šta je tu nezrelo? To što sam u formi? „Rivalstvo se vrednuje kao pozitivan motivacioni činilac isključivo na ranijim stadijumima razvoja, koji se prevazilaze u toku detinjstva”, objašnjava mi Todorovski dijagnozu koju mi je, i ne znajući, postavio. „Problemi rivalskih odnosa kod odraslih sreću se relativno retko u praksi kao eksplicitna pojava, kao problem s kojim se dolazi kod psihoterapeuta. To su obično poslovni ljudi koji su opsesivno željni sve većeg udela na tržištu i koje, umesto autentične težnje blagostanju, pokreće izopačena potreba da se konkurencija eliminiše. Često su u pitanju i sportisti, bolje rečeno, gladijatori modernog doba, koji su zaboravili izvorno značenje reči sport, a to je razonoda. Za njih je bavljenje sportom ekvivalentno ratnom pohodu, pa pobede i poraze doživljavaju kao trijumfe i poniženja.” Ne mogu reći da posetom psihologu nisam dobio odgovore koje tražim, ali sam siguran da sam dobio one koje ne želim. Zato sam sreću okušao na suprotnom kraju ove priče, u dođou kod trenutno najboljeg džudiste na ovoj planeti, Aleksandra Kukolja. Ovaj kao-od-brega-odvaljen momak aktuelni je lider na svetskoj rang-listi ovog borilačkog sporta. Dakle, bolji je od svih ostalih i teško da će me ubediti da to nije uradio namerno. „Pre nekoliko godina pozicija na kojoj sam sada delovala mi je miljama daleko, a opet sam verovao da ću stići dovde”, priča Kukolj. „Tada sam toliko bio impresioniran, a i inspirisan, kad samo vidim nekoga ko je među prvih dvadeset na svetskoj rang-listi! Sada, kad sam ja taj prvi, nekako mi to ne deluje kao nešto posebno, čak se malo i branim od toga da se osetim previše posebnim, barem dok se još borim, jer osećaj je lep, pa ako mu se čovek previše prepusti, može da zaboravi šta ga je dovelo na prvo mesto. A kada zaboravi, pad sa vrha je prilično izvestan i veoma strm”, kaže ovaj borac čiji vrat ima obim struka moje devojke. Ipak, čim siđe s tatamija, Aleksandar postaje vedar, srdačan tip ogromnih šaka, koga odjednom poželite, bez racionalnog objašnjenja, da častite pivom. Međutim, ne krije da prostiranje kimona na štrik ne umanjuje njegovu potrebu za pobedama: „Što se drugih sfera u životu tiče, ja sam od onih koji se neće prihvatati nekog posla ako ne mogu da budu najbolji. Naravno, to nije uvek povezano s tim da budem bolji od drugih, ne možemo biti najboliji u svemu, ali do nas je da budemo najbolji što možemo, pa dokle nas to dovede…”.

Pročitajte i  Raj za pivopije: Beogradski Oktobarfest - evo zašto ga ne smete propustiti
Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo
Foto: Shutterstock

DEMON IZ PODSVESTI

Sticajem okolnosti, jednu od najboljih definicija pobede dao je upravo osnivač džudoa Džigoro Kano: „Ne pokušavajte da budete bolji od drugih, već od jučerašnjeg sebe”. Okej, čovek je u pravu, ali kako da budem objektivan? U kom referentnom sistemu da se merim? Da bih video da li sam bolji od jučerašnjeg sebe, mora neko da mi asistira. „Ta rečenica ukazuje na potpuno ispravan put u životu, ali ko god kaže da mu nije bitno da li je bolji od drugih, a bavi se takmičarskim sportom, taj laže. Naravno da sam fokusiran na to da postignem svoje maksimume, ali da mi neko kaže da moj maksimum u sportu nikad neće biti dovoljan da budem među najboljima, odmah bih prestao da se takmičim i potražio bih oblast u kojoj mogu bolje da se ostvarim, bili to biznis, nauka ili nešto treće. Posebna čar je u tome što vam niko sa sigurnošću ne može reći šta možete a šta ne, pa se sve svodi na to koliko verujete u sebe i koliko ste spremni da date sebe zacrtanom cilju. Prosto, ako se takmičite, znači da vam je bitno da budete bolji od drugih i ta želja, ako se ispravno kanališe, može poslužiti kao ogromna motivacija”. Međutim, prema Kukoljevom iskustvu, osećaj rivaliteta može izazvati i kontraefekat: „Ako dozvolimo da nas rivalitet obuzme – mi borci to kažemo ‘da ti protivnik uđe u glavu’ – to nikako nije dobra stvar. To može ići tako daleko da se čovek budi i da mu prvo na pamet pada rivalstvo, i da s takvim mislima i leže u krevet. To toliko ume da bude opterećujuće da bukvalno utiče na kvalitet svakodnevnog života a kamoli na ishod u borbi. Loša strana rivalstva je izražena u momentima kada vas preplave negativne emocije prema rivalu iz bilo kog razloga – nešto vam je ružno rekao, uradio, nervira vas, pobedio vas je… Iz različitih razloga protivnik vam može ‘ući u glavu’ i nagnati vas da previše emotivno pristupite borbi, što nije dobro. Neumerene emocije pomućuju rasuđivanje, a u borbi je to apsolutno neprihvatljivo.”

 

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *