Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo - Page 3 of 6 - Men`s Health

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo

Merenje centimetara je inače jedna od najrasprostranjenijih paradigmi funkcionisanja muškog roda uopšte, bilo da se mere horizontalno, vertikalno, kružno (obimi) bilo kako god. Osim centimetara, tu su metri, sekunde, minuti, kilometri na sat, njutni po metru kvadratnom i sve što se izmeriti može. Dok o tome razmišljam, u sećanje mi se vraća idiličan prizor iz detinjstva: Nas četvorica drugara, nismo imali više od 10 godina, posle kupanja u reci ležimo na vrelom pesku novosadskog Štranda i sušimo se. Izmorila nas je voda, ćutimo. Kroz poluodškrinute kapke, nekako svi istovremeno, uočavamo zaboravljenu plastičnu čašu na neka tri metra ispred nas. Vladimir prvi pljune. Pogodi dvadesetak centimetara od nje. Dule pljune sledeći. Nešto dalje od Vladimira. Peđa pogodi dno čaše. Ja možda desetak centimetara od nje. Ponovo Vladimir. Pa Dule. Pa Peđa. Ja. Sve je bliže i sve je brže. Peđa ubode u čašu. Euforično stegnutih pesnica i ruku visoko podignutih u obliku pobedničkog slova V gleda u nebo. Po njegovoj radosti reklo bi se da nagradni fond za takmičenje u pljuvanju u čašu iznosi minimum dva miliona dolara. Ali kome su potrebna dva miliona dolara kad ima pobedu? Takvi su dečaci. Koliko god godina da imaju. „Rivalske odnose ne bih isključivo povezao s muškim polom. Postoje snažni rivaliteti i među ženama, koji možda nisu toliko očigledni. Nadmetanja žena su samo manje kulturološki eksponirana, pošto još uvek živimo u muškoj civilizaciji, pa su i nadmetanja koja dobijaju medijsku pažnju tipično muška”, smatra Todorovski.

Zašto se stalno takmičimo: 6 metaboličkih promena koje izaziva suparništvo
Foto: Shutterstock

POBESNELO SRCE

Godina: 1898. Norman Tripler, likujući zbog toga što je istraživanjem potvrdio svoju teoriju, objavljuje studiju o biciklistima. Rezultati kažu da je gotovo svaki od njih, takmičeći se s drugima, postigao značajno bolje vreme nego kad je vozio sam. Bio je to prvi naučni dokaz da osećaj rivaliteta podiže fizičke performanse. Ipak, rezultati modernih studija mnogo su pristupačniji i čitkiji. Na primer, Metju Ria izveo je 2003. jednostavan eksperiment sa svojim kolegama na Državnom unverzitetu u Arizoni. Prvo im je dao zadatak da podignu najveću moguću težinu na benču, svako ponaosob. Nakon toga, isto to trebalo je da urade pred publikom, takmičeći se jedan protiv drugog. Sto odsto učesnika u eksperimentu u drugom slučaju podiglo je veću težinu, u proseku za oko 2 kg. Slična je i studija Endrua Kuka, koji je učesnike naterao da izdrže što duže stežući šaku određenom silom. Pokazalo se da su, takmičeći se, izdržali u proseku 21 sekundu duže nego kad su to radili sami, što je u njihovom slučaju bilo povećanje izdržljivosti za 22 odsto. Ovom prilikom Kuk je merio i šta je tačno dovelo do poboljšanja rezultata, pa se ispostavilo da im je, zbog rivaliteta, srce radilo brže, da je brzina otkucaja manje varirala i da je mišićna aktivnost bila pojačana. Prosto, krvotok je radio bolje nego kada nema takmičenja. Zato se kaže „srce na teren.” Ali, ispostavilo se da nije samo do pumpe, već i do goriva. Kroz istraživanje koje je čak isključilo fizički napor (ispitanici su se takmičili u igri automobilčićima) uočeno je da se, osim povišenog krvnog pritiska, javlja i skraćivanje dijastole, intervala pre nego što će srce ispumpati krv ka organima i mišićima, što je nedvosmislen pokazatelj skoka adrenalina. To je bio znak da, kad neko reši da se s nekim takmiči, treba baciti pogled i na hormone. Za to su bili idealni džudisti. Mereći nivo raznih hormona u njihovom organizmu tokom treninga, a onda i tokom takmičenja, istraživači su došli do preciznih rezultata: skok adrenalina, testosterona i kortizola (hormona stresa koji podiže nivo šećera u krvi i ubrzava korišćenje masti, proteina i ugljenih hidrata). Tog trenutka postalo je jasno da je čovek koji se s nekim takmiči zaista fizički i mentalno jači, brži i bolji od onog ko se ne takmiči. Što je sjajno za sportska i druga borilišta.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *