Cimet - čuvar našeg zdravlja - Men`s Health

Cimet – čuvar našeg zdravlja

 

DVE VRSTE CIMETA
Postoje dve vrste; jedan je kasija, kineski cimet, koji se proizvodi od biljke latinskog imena Cinnamomum cassia Blume, koje svoje poreklo vuče iz Burme. Druga vrsta cimeta je lekovita i on se od davnine primenjuje u narodnoj medicini starih svetova, a zapisi koji govore u prilog tome pronađeni su u grčkim, rimskim i egipatskim rukopisima. Reč je o vrsti Cinnamomum zeylanicum Nees, koja potiče iz Šri Lanke, odnosno bivšeg Cejlona po kojem je i dobila ime. Finog je i slatkog mirisa, pomalo ljutog ukusa, ali zato topao i ugodan.

Cejlonski cimet prepoznatljiv je po u početku crvenkastim, a kasnije kožastim zelenim listovima i metličastim žućkasto belim cvetovima. Plodovi cimeta su slični maslinama, ali su tamnoplave boje, nisu jestivi, a zahvaljujući aromi njihov vosak koristi se za izradu mirišljavih sveća.

Začin cimet se dobija tako što se redovno režu njegove mlade grane i sa njih guli kora pa se zavijaju kako bi započeo proces fermentacije. Kada omekšaju, odvija se druga unutrašnja kora, suši i oblikuje u prepoznatljive crvenkasto smeđe štapiće. Oni se uvlače jedni u druge, zavisno od veličine i režu na jednake dužine.

Kineski cimetovac dobija se, takođe iz kore mladih grana, ali štapići su nešto grublji i veći, crveniji i uvijeni prema unutra s spoljnih strana. Postoji i razlika u aromi i ukusu – kasija je oštrija i peckava, jačeg, manje finog mirisa i pre svega niže cene. Kineski se osim u Kini, uzgaja u Vijetnamu i Indoneziji, a cejlonski na Šri Lanki, Madagaskaru i Sejšelima.

Osnovne komponente eteričnog ulja koje cimet sadrži u svojoj kori su cimetni aldehid, acetat i alkohol uz tanine i šećer. Sadrži i mnoge minerale, kao što su mangan, željezo, kalcij, bakar i cink te vitamine – B2, B6, C i K.

Pročitajte i  Koliko je stres štetan po zdravlje?

UTICAJ NA ZDRAVLJE
Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima cimet podstiče apetit i poboljšava rad probave dok istovremeno pomaže u mršavljenju; čisti krv i jača srce, pospešuje rad bubrega i umirujuće deluje na središnji živčani sistem, povoljno deluje na kosti i zglobove i ublažava reumatske bolove.

Zahvaljujući vitaminu K deluje protiv unutrašnjih krvarenja i pomaže u zaceljivanju rana, a zbog brojnih antioksidanata sprečava delovanje slobodnih radikala. Cimet sprečava pojavu gljivica jer ima snažno antimikotikno delovanje, a deluje i na bakterije, naročito na Ešerihiju koli pa se može koristiti i kao konzervans.

Zahvaljujući toplotnom efektu na organizam, deluje na ublažavanje simptoma prehlade i gripa, a uz to poseduje salicilate koji snižavaju telesnu temperaturu i imaju protiv upalno delovanje. Dakle, kada krenu sezone virusa, stavite u topli čaj koju kašičicu cejlonskog cimeta kako bi prestali da vas muče simptomi prehlade, ali i kako bi što pre pobedili virus.

Neka od najvažnijih naučnih otkrića o cimetu su spoznaje da učestalim konzumiranjem smanjuje nivo šećera u krvi kod dijabetičara i to za čak 25% i suzbija želju za ugljenim hidratima zahvaljujući antioksidansima. Takođe, suzbija širenje leukemije i limfoma, smanjuje količinu lošeg LDL holesterola u krvi uzimanjem samo pola kašičice cimeta dnevno; poboljšava aktivnost i prokrvljenost mozga i tako deluje na gubitak pamćenja i stres. Već od samog mirisanja eteričnog ulja cimeta, poboljšava se raspoloženje i rad mozga.

Kako ne bi izgubio delovanje, štapiće ili prah cimeta najbolje je čuvati u zatvorenim staklenim posudama na suvom, hladnom i tamnom mestu i upotrebite ga u roku od šest meseci ukoliko se radi o cimetu u prahu, a ukoliko imate štapiće, moguće ih je održati svežima i do četiri godine.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *