Kada mislimo donjom glavom? - Men`s Health

Kada mislimo donjom glavom?

KAKO DOLAZI DO EREKCIJE?
Bilo koji neodoljivi seksualni nadražaj, pali nervnu signalizaciju koja brzo preko kičmene moždine, pa potom korena nerava u donjim pršljenovima, dođe do samog penisa. Tamo se otpušta azotov oksid, podstiče navalu krvi potrebnu za zdrave erekcije. Ako se erekcije osmisle u mozgu i rađaju u penisu, orgazmi idu suprotnim smerom. Osetilni podražaji penisa u erekciji i okolnog tkiva uzrokuju da senzorni nervi ispale signale koji kičmenom moždinom krenu prema mozgu.

A DO ORGAZMA?
Što više i više nervnih podražaja dođe od genitalija do talamusa, to se postupno više nakuplja neuroprenosnika dopamina, kao da iz štednjaka pomalo curi plin. Kad se dovoljno goriva nakupi, talamus eksplodira. Taj eksplozivni učinak se širi ostatkom mozga.
Deo tog talasa su i signali nervima koji putuju do karlice. Oni koordinišu stezanje mišića dna male karlice, prostate, semenih mehurova i semenovoda u procesu ejakulacije kojom se seme i semena tečnost ištrcavaju kroz mokraćnu cev napolje iz tela.
U isto vreme dogodi se i drugi deo eksplozije. “Kad se aktiviraju regije mozga koje osete užitak”, objašnjava dr kaže dr Ivin Goldštajn, direktor zavoda za medicinu seksa u bolnici San Diego, i glavni urednik naučnog časopisa Journal of Sexual Medicine, “nastaje odgovor u obliku orgazma.”

DA LI SU EJAKULACIJA I ORGAZAM ISTI?
Većinu puta ejakulacija i orgazam događaju se toliko dobro sinhronizovani da većina muškaraca misli da je to jedno te isto. Nije. Zavisno od problema u sprovođenju nervnog signala te o hemijskom sprovođenju, muškarci mogu imati orgazam bez ejakulacije i ejakulaciju bez orgazma. Ili nijedno od to dvoje.
Budući da je mozak neodvojivi deo složenog sistema koji razmnožavanje čini mogućim i punim uživanja, sve što nam menja hemiju u mozgu – bilo da je to loše raspoloženje bilo lekovi – može da utiče na erekciju, ejakulaciju i orgazam. Na primer, kao što već znamo, spojevi zaduženi za izbor “borba ili beg” pripremaju nas za akciju u životu, ne u krevetu. “Strah aktivira naš nervni sistem na proizvodnju hemijske supstance zvane noradrenalin, a ona istog trenutka prekida erekciju”, kaže dr Ken Goldberg, lekar na Institutu za muško zdravlje. Samo kad vam nivo stresa padne i dopusti da prevladaju hemijske supstance koje umiruju, na primer acetilkolin, glatki mišići mogu dovoljno da se opuste da dopuste erekciju. Biti “raspoložen” znači drugim rečima, više od fraze: to je nužan deo naše fiziologije.

Pročitajte i  Koliko su štetni dijetalni sokovi?

NE BUDITE DEPRESIVNI
Iz nikad potpuno objašnjenih razloga, muškarci s hroničnim poremećajima raspoloženja, kao što je klinička depresija, često boluju od erekcijske disfunkcije. Lekovi za depresiju, antidepresivi koji ciljaju na neuroprenosnik raspoloženja, serotonin, pomogli su mnogim muškarcima da izađu iz crnjaka, ali to ih je koštalo upravo muškosti. Nuspojave lekova koji selektivno inhibiraju ponovni unos serotonina, uključuju erekcijsku disfunkciju ili smanjenje libida ili odloženu ejakulaciju ili anorgazmiju.
“Propratne pojave antidepresiva na polni sistem su vrlo česte”, kaže psihijatar dr Ana Lembke, viša naučnica na Univerzitetu Stenford. “Kod muškaraca koji leče depresiju te su nuspojave glavni razlog zašto prestanu da ih piju.”
To je depresivan izbor: sopstveni seksualni život ili želja za životom.
Na sreću, tu je obećavajuća alternativa: bupropion, delotvoran antidepresiv koji deluje na sastav dopamina, ne serotonina. Doktorka Lambke kaže: “Nikad još nisam videla seksualne disfunkcije kod bolesnika koji se leče bupropionom. Upravo suprotno, spominjali su mi priče koje bi ponekad mogle da znače da im je popravio libido. Ti su bolesnici često vrlo zadovoljni.” Slučaj u prilog tome: U članku u New York Times-u jedna je gospođa navela kako je doživela dva spontana dvosatna orgazma nakon što je počela da pije ovaj lek. To ja zovem antidepresivom!

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *