Zašto nas proleće čini umornijim? - Men`s Health

Zašto nas proleće čini umornijim?

ŠTA JE PROLEĆNA GROZNICA?
Prolećna groznica je, po svemu sudeći, vrlo raširena „bolest“, koja se javlja kako dan postaje duži, a temperatura počinje da raste, i okrivljuje se za napade spremanja kuće, rasejanosti na sastancima, kada je pažnju teško zadržati na jednom objektu. Ima naučnika koji smatraju da je prolećna groznica mnogo više od običnog kolokvijalizma. Naime, misle da je reč o plejadi simptoma za koje su odgovorne hormonalne promene u organizmu, do kojih dolazi sa promenom godišnjih doba.
Tokom zime, u telu se luči visok nivo melatonina, hormona koji diriguje ritam spavanja i budnosti. Sa dolaskom proleća, receptori u oku zaduženi za percepciju svetla ( štapići) registruju povećanu količinu dnevne svetlosti i dalje šalju signale mozgu da, putem negativne povratne sprege, smanji lučenje melatonina. Kako nivo cirkulišućeg hormona u krvi opada, tako se povećava period budnosti.
Sa druge strane, u proleće raste nivo drugih hemijskih supstanci, poput serotonina. Ovaj neurotransmiter, odgovoran za dobro raspoloženje, mogao bi biti i uzrok rasejanosti, gubitka energije i entuzijazma koji karakterišu prolećnu groznicu, a za koju antropolozi pretpostavljaju da se razvila tokom evolucije čoveka. Oni naglašavaju da su naši preci zimu uglavnom provodili u stanju sličnom hibernaciji (zimskom snu), da bi sa dolaskom proleća započinjali aktivni period intenzivnog lova, okupljanja i kreativnog stvaranja.
Iako bi ova teorija mogla biti privlačna, ne objašnjava u potpunosti prolećno stanje prvih američkih doseljenika. Istoričari smatraju da su doseljenici uveli termin prolećna groznica, da bi joj pripisali pospanost, brže zamaranje i razdražljivost, koju su mnogi osećali nakon duge zime provedene bez svežeg voća i povrća. Tehnički, njihovi simptomi su u potpunosti odgovarali skorbutu, stanju koje se razvija usled deficita vitamina C.
Ovakva etimologija upućuje na to da izraz prolećna groznica predstavlja zaostavštinu prošlih vremena, a da u današnjem svetu ima malo drugačije značenje.

Pročitajte i  Krompirići, ali dijetalni!

Nema sumnje da se „hemija“ unutar organizma, kao i sklonost ka određenim bolestima, menja tokom različitih perioda godine. Kao što je nekada nalet skorbuta dostizao vrhunac u proleće, tako su i virusne osipne groznice (rubeola i druge), pre ere vakcinacija, bile u usponu u istom periodu.
Napadi bolne upale zglobova, dostižu svoj maksimum tokom aprila. Dermatolozi u ovo doba godine beleže mnogo više slučajeva dermatitisa i rozacee, a alergologe ne iznenađuje veliki talas manifestacija preosetljivosti.
Prolećni uticaj nije zaobišao ni ginekologe koji se susreću sa porastom broja neplaniranih trudnoća. Iako naučnici nisu u potpunosti sigurni šta je u osnovi ovog poslednjeg, neobično visok broj spermatozoida tokom prolećnih dana mogao bi da bude odgovor.
Takođe, češće su prisutne seksualno prenosive bolesti, iako je paradoksalan podatak da u proleće postoji smanjena seksualna aktivnost.
Činjenica je da nas u proleće, privremeno, ostave na miru grip, srčani udari i sve one sezonske bolesti koje dominiraju u zdravstvenom biltenu tokom hladnih zimskih meseci. Ali to je i period u kom statistika evidentira porast broja samoubistava, što predstavlja trend koji psiholozi neumorno pokušavaju da objasne.

U suštini, mnogi efekti proleća na čovekov um i telo deluju kontradiktorno. Hormoni obave deo posla i objašnjenje su za sezonsku epidemiju impulsivnosti, neozbiljnosti i zaljubljivog ponašanja, u poređenju sa zimskom usporenošću i slabijim interesovanjima, ali većina sezonskih uticaja i dalje ostaje misterija.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *