Kajsije jačaju zube, kosti i vid - Men`s Health

Kajsije jačaju zube, kosti i vid

 

Kao deo velike porodice koštunjavog voća kojoj pripadaju šljive, bademi, breskve, višnje i trešnje, kajsija kod većine zauzima posebno mesto. Kajsija raste kao žbun ili nisko drvo visine od osam do dvanaest metara. Njeni cvetovi imaju izgled sedećih cvetova, a razvijaju se usamljeno ili u parovima, najčešće pre listanja biljke. Zanimljivo je da može da podnese temperaturu i do minus 30 stepeni, iako se smatra suptropskom biljkom.

Bogate hranljivim i lekovitim sastojcima, kajsije se obično prerađuju i prodaju kao sušene,. Prilikom sušenja, koncentracija šećera i kalorija se povećava, zbog čega se ne preporučuje dijabetičarima i osobama sa povišenim nivoom holesterola.

Nasuprot tome, sveže kajsije sadrže dosta vode, ali malo kalorija, zbog čega se posebno preporučuju gojaznim osobama. U jelovnik bi trebalo da se uvrste i pri velikim vrućinama, kada je izraženo obilno znojenje, jer uspešno nadoknađuju izgubljenu tečnost, kao i vitamine i minerale. Što se tiče drugih korisnih sastojaka, u svežim kajsijama najzastupljenija je limunska kiselina, a od vitamina najviše ima vitamina A, C, B kompleksa, a naročito B17 kao i beta-karotena. U zavidnoj količini ima i kalijuma, tanina i pojedinih terpena, koji daju prijatnu aromu.

Bogate vitaminima i mineralima, kajsije jačaju odbranu organizma od bakterijskih infekcija, podstiču obnovu oštećenih tkiva i razvoj zuba i kostiju, korisne su za poboljšanje vida. Zbog izuzetne zastupljenosti beta-karotena, kajsija ima blagotvorne efekte na srce, jer utiče na snižavanje lošeg holesterola u krvi, kao i na neke druge bolesti.

Kajsije su bogate i biljnim vlaknima koja podstiču rad organa za varenje. Zahvaljujući celulozi i pektinima, imaju blago laksativno dejstvo, dok uzete pre glavnog obroka stimulišu metabolizam. Zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama, radi povećanja hemoglobina.

Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok se ulje iz kajsije koristi kao jestivo. Od kajsije se pravi i vrlo aromatična, ukusna i pitka rakija kajsijevača. Zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme se koristi i u kozmetičkoj industriji. Služi za pravljenje preparata namenjenih suvoj, starijoj i izboranoj koži.

Pročitajte i  Nega tela: 4 greške koje svi pravimo tokom zime

MOĆ SIROVIH SEMENKI

Uprkos siromaštvu zemlje, pakistanski narod Hunza je izuzetno zdrav i dugovečan, dok je prisustvo karcinoma ekstremno retka pojava. Zapadni istraživači su ustanovili da je ključ zdravlja u konzumiranju bogate mineralne vode i omiljene namirnice, kajsije, prepune vitamina B17. Leti ih jedu sveže, a za zimu suše. Koštice takođe peku i jedu, a ulje koriste za kuvanje i prelive, ali i kao losion za lice. U proseku, na ovaj način dnevno unesu između 50 do 80 miligrama vitamina B17, za razliku od naroda zapadnog sveta, koji dnevno jedva da unese dva miligrama.

Ovaj podatak je vrlo bitan, imajući na umu da pojedini naučni krugovi tvrde da sirove semenke i koštice mogu u potpunosti da spreče nastanak karcinoma, blagovremeno ubijajući maligne ćelije. Tvrde, da ako neko jede svakoga dana sedam svežih, samlevenih koštica kajsija neće oboleti od karcinoma!?

Semenke izvađene iz jezgra mogu biti gorke, zbog čega ih treba jesti sa malo meda. Istovremeno, iz ishrane treba izbaciti šećer, kofein i belo brašno, ali zato treba unositi vitamin C i piti dosta vode.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *