Da se smrzneš - ili ne? - Men`s Health

Da se smrzneš – ili ne?

LEDENI VAZDUH

Hladno vreme jednako je loše i za vaše srce i za vaš račun za grejanje. Izveštaj britanskih naučnika pokazao je da smanjenje temperature za svaki stepen Celzijusa, uzrokuje porast rizika prosečne osobe da doživi srčani udar za 2 odsto. “Udisanje jako hladnog vazduha kroz usta hladi vaše koronarne arterije, zbog čega se one stežu”, kaže kardiolog sa Univerziteta Nju Jork, dr Hauard Vajntraub. To može opasno da smanji volumen krvi koja ishranjuje vaše srce, naročito ako su vam koronarne arterije zapušene. “Ako imate blago do umereno zakrčenje – recimo, 20 do 40 posto – sat vremena izloženosti hladnom vazuhu može to povećati na 80 posto”, kaže dr Vajntraub. To može dovesti do anginoznih bolova tokom fizičke aktivnosti slabog intenziteta dok ste na otvorenom, kao što je, na primer, hodanje uzbrdo. Ako imate teže začepljenje, može doći i do srčanog udara.

ZAŠTITITE SE

Oko nosa i usta obmotajte topao šal (nemojte ga previše stegnuti) kako bi se hladan vazduh ugrejao pre nego što vam dođe do pluća, savjetuje dr Vajntraub. Ipak budite oprezni kako vaš vlažan dah orošava šal, tako njegova sposobnost da ugreje vazduh opada. Stoga, ako ste dovoljno hrabri da na hladnoći boravite, ili vežbate duže od sat vremena, nabavite zimsku masku za lice postavljenu tkaninom koja raspršuje vlagu. Poslužiće i šal od flisa. Osim toga, posebnu pažnju obratite na šake i stopala. Temperature debelo ispod nule stežu krvne sudove u vašim nožnim i ručnim prstima, pa srce mora jače da radi, kako bi u vaše udove ispumpalo krv. Ubundani ste, ali ipak osećate pritisak, ili bol u grudima Odmah nazovite Hitnu pomoć.

KRATKI MAGLOVITI DANI

Zimi vaše zalihe D-vitamina opadaju uporedo s tolerancijom prema božićnim hitovima Maraje Keri, Selin Dion i grupe Wham. To je loša vest za vaše srce prema rezultatima studije koja je sprovedena 2010. u medicinskom centru Juta, osobe s najnižim nivoima D-vitamina imaju 45 odsto veći rizik da razviju koronarnu bolest srca, ili dožive srčani udar, u poređenju s onima koje imaju normalne zalihe tog vitamina. Razlog nije jasan, ali autor studije, dr J. Brent Malstajn ističe da su istraživanja pokazala da D-vitamin smanjuje nivo renina u vašim bubrezima, a to je enzim koji može povećati krvni pritisak.

Pročitajte i  Kako pasta za zube šteti vašem osmehu

ZAŠTITITE SE

Na tanjir stavite masnu ribu, prepunu vitaminom D. Tuna, losos i skuša su odličan izbor, baš kao i jaja i mleko obogaćeno D-vitaminom. Trebate znati i to da se u naučnim krugovima lome koplja oko preporuke koliko je D-vitamina na dan potrebno telu. Uvreženo je mišljenje da je 600 IJ dovoljno, međutim neki stručnjaci zagovaraju 3-5 puta veću dozu. Ako vam zaista treba dodatak vitamina D, uzmite kapi, ili suplement tokom najvećeg dnevnog obroka. Tako možete povećati apsorpciju vitamina za 50 odsto, kažu naučnici sa Univerziteta Klivlend.

ZABORAVLJENA VAKCINACIJA PROTIV GRIPA

Šta biste radije odabrali maleni ubod u nadlakticu, ili smrtno teške bolove u grudima Teksaški institut za srce je u svojoj studiji otkrio da verovatnoća smrti od srčanog udara raste za 30 odsto u doba najjačeg gripa. Virusna infekcija uzrokuje upalu, a ona može da poremeti plak u arterijama i dovede do stvaranja ugrušaka, kaže autor studije dr Mohamad Mađid. On procenjuje da bi u SAD-u koronarnu bolest godišnje preživelo 90 000 ljudi više kad bi se vakcinisale sve ugrožene grupe.

ZAŠTITITE SE

Zasucite rukav. Nije kasno za vakcinaciju, s obzirom na to da virus može ostati aktivan i do nakon Uskrsa. I pobrinite se da i vaša porodica uradi što i vi. “Vakcina protiv gripa nije savršeno efikasna, zbog čega se ipak možete zaraziti ako neko od vaših ukućana oboli, pa čak i ako ste vakcinisani.” Ako se razbolite, nemojte se sa bolešću boriti vrelim kupkama. Vruća kupka tokom hladnoga dana može povećati rizik od srčanog udara. Kako Brz porast temperature tela može da dovede do pada krvnog pritiska, jer telo pokušava da se rashladi, pa se krvni sudovi šire. Umesto toga, obrišite se sunđerom natopljenim mlakom vodom.

Pročitajte i  Zaboravite izgovore: Prigrlite jogu!

PRETERANO UPORAN TRENING

Nemojte pokušavati da se iskupite za nedelje prežderavanja tako što ćete se nekoliko dana znojiti i umirati od bolova na intenzivnom treningu. Nedavna analiza sa Univerziteta Tafts zaključila je da je rizik da će osoba imati srčani udar, trostruko veći 1-2 sata nakon fizičkog vežbanja. Ako ste u dobroj formi, ne morate mnogo da brinete, jer vam je osnovni rizik od koronarne bolesti verovatno vrlo nizak. Međutim, ako ste foteljaš kome je najveći napor otići do frižidera po pivo, žestoko vežbanje za vas ne bi bilo dobra ideja. “Odgovor vašeg tela na trening – porast srčane frekvencije i pritiska – mogao bi biti preterano veliki ako niste naviknuti na napore”, kaže dr Gordon Tomazeli, direktor kardiologije na Univerzitetu Džons Hopkins. “U slučaju da imate neotkrivenu bolest srca, to bi moglo kao posledicu da ima srčani udar ili smrt.”

ZAŠTITITE SE

Ne, nismo vam dali alibi za izbegavanje teretane. Jednostavno pazite na puls da biste nivo intenziteta održali u sigurnim granicama. Prve dve nedelje ciljajte na 60 odsto maksimalne srčane frekvencije (od 220 oduzmite godine starosti pa rezultat pomnožite sa 0,6) i taj intenzitet zadržite 20 minuta. “Popraviće vam se kondicija, a nećete se izložiti nepotrebnim rizicima za srce”, kaže fitnes savetnik Men’s Healtha, dr sci Aleks Koh. U koracima od po 5 odsto povećavajte ciljanu srčanu frekvenciju, i to na svake dve nedelje.

Foto: Profimedia

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *