5 aditiva koje morate izbegavati - Men`s Health

5 aditiva koje morate izbegavati

Možda će vas neko nazvati opsesivnim ekscentrikom, ali neka vas to ne uznemirava, imate odličan razlog da pažljivo odaberete koje ćete namirnice poneti kući iz prodavnice. Uostalom, šta je važnije od toga šta unosite u svoje telo?

Kada bolje razmislimo, svaka hrana koja zahteva spisak sastojaka, nije u svom prirodnom stanju. Prerađena je. Brzim pogledom na listu sastojaka teško ćete razumeti sve te aditive, dodatke boja i ukusa, a još teže dešifrovati skraćenice.

Hitno morate početi da razmišljate šta su ti aditivi i čudne skraćenice, a pre svega, da li su bezbedni. Pročitajte koje aditive treba izbegavati i zaštitite svoje telo!

ASPARTAM / ACESULFAM K
Svi volimo sladak ukus, bez dodatka šećera, ali istina uopšte nije slatka! U vašim proizvodima „bez šećera“ možda ćete pronaći aspartam ili acesulfam K. Konzumiranje ovih namirnica nije vredno izbegavanja kalorija.

Kada je više od 75% reakcija prijavljeno Administraciji za hranu i lekove zbog aspartama, ova ustanova prestala je da prihvata ovakve prijave. Kupci su prijavili simptome migrene, gojaznosti, depresije, slabljenja memorije, problema sa vidom i nerazgovetnog govora.

Aspartam sadrži fenil-alanin, štetnu amino-kiselinu, aspartansku kiselinu (neurotransmitor) i metanol, hemikaliju koja degradira u mravlju kiselinu i formaldehid na temperaturi tela.

Formaldehid je jedinjenje opisano kao karcenogeno po ljude od strane Internacionalne Agencije za istraživanje kancerogenih bolesti i kao najverovatnije kancerogeno po ljude os strane  Agencije za zaštitu okoline. Formaldehid nije nešto što treba da unesete organizam, čak ni u malim količinama.

Osim potencijalnog izazivanja raka, studije su povezale aspartam sa gojaznošću, pojačanom željom za šećerom i otpornošću na insulin. Naučnici takođe sugerišu da zaslađivači mogu pogoršati hronične bolesti, poput dijabetesa, sindroma hroničnog umora, Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, epilepsije, multiple skleroze i fibromijalgije.

Proverite i da li na listi stoji i „acesulfam K“. Ova hemikalija se često dodaje aspartamu i drugim niskokaloričnim zaslađivačima da bi redokovalo ukus. Acesulfam K sadrži metilen hlorid, jedinjenje poznato kao kancerogeno, koje je prošlo poslednje naučno ispitivanje svih veštačkih zaslađivača.

Ova dva opasna aditiva nalaze se u proizvodima poput dijetalnih sokova, napicima bez šećera, žvakama bez šećera, nekim žitaricama, pudingu, voćnim jogurtima, pasti za zube, pa čak i u mnogim suplementima koji se koriste nakon treninga.

VISOKO FRUKTOZNI KUKURUZNI SIRUP (HFCS)
U poređenju sa običnim šećerom, ovaj sirup se ne razlikuje mnogo po kalorijama i osnovnoj hemijskoj kompoziciji. Oba sadrže fruktozu i glukozu. Ali, evo u čemu je problem.

Konzumiranje velike količine fruktoze je štetno po metabolizam, ali i po celokupno zdravlje, jer fruktoza ne stimuliše insulin onako kako ga stimuliše glukoza. Previše fruktoze vodi do otpornosti na insulin u mišićima i jetri. Otpornost na insulin znači da telo ne može da skladišti šećer kako bi trebalo. Nivo šećera u krvi ostaje visok i skladištenje masti je ubrzano, što može dovesti do povećanja težine, gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Sa fruktozom, 30 posto više unetih kalorija skladište se kao masti u odnosu na procenat kada se koristi glukoza. Fruktoza takođe ne stimuliše leptin, „hormon sitosti“ u istoj meri kao glukoza. Zaključak je sledeći: niste siti i jedete sve više.

Pročitajte i  Trčanje je efikasnije sa ovim hranjivim materijama

Ishrana bogata fruktozom snižava HDL (dobar) holesterol, povećava LDL (loš) holesterol, podiže krvni pritisak, prebacuje stres na bubrege. Ove masne kiseline akumuliraju se u jetri i vode do njenog oboljenja.

Prirodni izvori fruktoze nisu toliko štetni, jer sadrže manju koncentraciju sastojaka poput HFCS. Prirodnu fruktozu možete pronaći u voću, nekom povrću, šećernoj trski i medu. Ove namirnice bogate su vitaminima, mineralima, enzimima i zdravim fitonutrientima, koji imaju pozitivan uticaj na metabolizam kada se umereno konzumiraju (1 – 3 puta dnevno).

Najčešći izvori HFCS su šećer, javorov sirup, veštački zaslađivači, voćni jogurti, hled, čokoladice, začini, konzervirano povrće, žitarice i prelivi za salate.

TRANS MASTI
Trans masti prolaze kroz proces hidrogenizacije, što masti čini manje verovatnim da se pokvare i manje masnim na dodir.

Trans masti podižu loš, a smanjuju nivo dobrog holesterola. Rezultat toga su začepljene arterije, koje podižu rizik od srčanog i moždanog udara. Takođe, izazivaju i zapaljenja, kao i ubrzanje pogoršanja šećerne i mnogih drugih bolesti.

Srećom, sada Administracija za hranu i lekove zahteva isticanje količine trans masti na proizvodima, a preporuka konzumentima je da ograniče dnevni unos na manje od 2 grama po danu. Ali, pazite i sa tim. Proizvođačima je dopušteno da, ukoliko proizvod sadrži manje 0.5 grama po pakovanju, napišu da je količina trans masti nula. Da biste bili sigurni koja hrana zaista ne sadrži trans masti, kupujte proizvode koji su prošli kroz proces potpune hidrogenizacije.

Hrana prebogata trans mastima su proizvodi iz pekare, poput krofni, biskvita, pice, kao i margarin, pržena brza hrana i bilo šta što ima istaknut natpis „delimilčno hidrogenizovano“.

VEŠTAČKE BOJE
Veštački obojena hrana ima nisku nutritivnu vrednost i dosta je prerađena, pa je najbolje da je potpuno izbacite iz svoje ishrane.

Veštački obojena hrana utiče na razvoj autizma, hiperaktivnosti i poremećaja ponašanja kod male dece. Studije rađene na životinjama pokazale su da su pojedine boje za hranu mogu biti kancerogene, da utiču na mutaciju hromozoma, oštećenje neurona i razvoj tumora. Mnoge evropske zemlje su zbog toga zabranile upotrebu veštačkih boja.

Čak i boja za karamele, najmasovnije korišćena veštačka boja, sadrži jedinjenja koja su potencijalno kancerogena po ljude, što je utvrdila Internacionalna Agencija za istraživanje kancerogenih bolesti.

Ako zapazite na proizvodu oznaku blue No.2, caralmel coloring, green No.3, red No.3, yellow No.5 i No.6, taj proizvod vratite na raf!

MONONATRIJUM GLUTAMAT (MSG / E621)
MSG se najčešće koristi kao pojačivač ukusa, da bi hrana imala lepši ukus i miris. Ali, MSG je i eksitotoksin, supstanca koja može previše stimulisati neurone, čak i do tačke oštećenja ili smrti!

Ljudi sa alergijom na MSG možda su iskusili ukus vatre u ustima, glavi i vratu, stegnutost mišića, umor, utrnolost ili peckanje, nervozan stomak, glavobolje i migrene, oticanje, koprivnjaču I druge kožne bolesti.

Iako možda nemate trenutne afekte MSG, zapamtite da njegovi efekti mogu biti kumulativni. Redovna upotreba MSG može pogoršati simptome depresije, migrene, oštećenje mrežnjače I gojaznosti.

Najčešće se nalazi u kineskoj hrani, kolačima, supama, prelivima za salatu, smrznutim jelima, začinima, kobasicama, želatinu, hidrolizovanom ovsenom brašnu, ekstratu biljnog p

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *