10 saveta za zdravije oči - Men`s Health

10 saveta za zdravije oči

ODMORITE OD KOMPJUTERA
Zurenje u računar ili bilo koji digitalni ekran neće povrediti vaše oči, ali će ih učiniti suvim i umornim. Neverovatno zvuči, ali kada gledamo u ekran, trepćemo dva puta više nego što to inače radimo. Rešenje je da pratite pravilo 20/20:

Na svakih dvadeset minuta, odvojite pogled od ekrana i gledajte nekoliko metara dalje 20 sekundi. Takođe, postavite ekran na udaljenost od bar 60 cm i sa blagim nagibom ispod nivoa oka. Smanjite intenzitet svetlosti korišćenjem filtera za ekran ili svedite izvore svetlosti na minimum.

NOSITE NAOČARE ZA SUNCE
UV zračenje štetno utiče na oči isto koliko i na kožu. Njegovi efekti mogu izazvati probleme poput katarakte, zapaljenja rožnjače, čak i rak očnih kapaka. Kad god ste napolju, čak i tokom oblačnih dana, nosite naočari za sunce ili sočiva koja blokiraju 99 do 100 posto UV-A i UV-B zraka. Zaštitna sočiva ne moraju biti preskupa, samo proverite deklaraciju. Takođe, kao zaštitu možete nositi šešir. I da znate: sneg, voda, pesak i beton reflektuju UV zrake!

KORISTITE ZAŠTITNE NAOČARE DOK RADITE
Skoro polovina povreda oka dogodi se kod kuće, ne na radnom mestu. Koristite zaštitne naočare kad god znate da će leteti piljevina, parčići drveta ili drugih materijala, a naročito kada radite sa hemikalijama. Zaštitne naočare mogu sprečiti 90 posto povreda oka koje se mogu zadobiti prilikom bavljenja sportom, poput bejzbola i košarke. Ako se opredelite za sočiva, ona bi trebala da budu napravljena od polikarbonatne plastike, koja je deset puta otpornija u odnosu na druge materijale.

KONZUMIRAJTE HRANU KOJA JE DOBRA ZA SRCE I OČI
Hrana koja pomaže cirkulaciju dobra je za vaše srce, oči i vid. Birajte hranu koja je zdrava za srce, poput citrusnog voća, povrća tamnih listova, žitarica celog zrna… Hrana bogata cinkom, poput pasulja, graška, kikirikija, ostriga, nemasnog crvenog mesa i piletine, smanjuje sklonost očiju na oštećenje od svetla. Šargarepa takođe pomaže očima: vitamin A u šargarepi veoma je važan za dobar vid. Druge namirnice koje pomažu očuvanju zdravlja oka sadrže beta karoten, poput žutog i narandžastog voća i povrća, kao i lutein i zeaksantin, koji se mogu pronaći u lisnatom i šarenom povrću. 

NE IGNORIŠITE PROBLEME SA OČIMA
Ako vas oči svrbe ili su crvene, ublažite simptome hladnim oblogama, antihistaminima ili kapima za oči. Ako imate osećaj kao da imate pesak u očima, isperite ih čistom vodom. Ako se simptomi nastave ili oko počne da boli, da luči tečnosti, otiče ili postane preosetljivo na svetlost, posetite očnog lekara. Razlozi za posetu lekaru su i tamne tačke u vidnom polju, bljeskovi svetlosti ili bilo šta što remeti vid.

Pročitajte i  SA ZRNOM SOLI

ČISTITE KONTAKTNA SOČIVA
Brinite o svojim očima tako što ćete brinuti o svojim sočivima. Uvek perite ruke pre dodira sa sočivima, koristite kapi ili rastvore za čišćenje isključivo preporučene od očnog lekara. Čistite, ispirajte i sušite kaseticu za sočiva svaki put kada ih izvadite, a zamenite je na svaka dva ili tri meseca. Nemojte nositi sočiva dok plivate ili koristite hemikalije. Nemojte spavati ni dremati sa sočivima i nemojte ih nositi duže nego što je preporučeno.

RASPITAJTE SE O ISTORIJI BOLESTI
Mnoge naizgled nepovezane bolesti mogu uticati na vaše oči. Visok krvni pritisak i dijabetes mogu redukovati količinu krvi koja odlazi u oči. Poremećaji imunog sistema u plućima, tiroidnoj žlezdi ili bilo kom drugom organu, izazivaju zapaljenske procese u očima. Takođe, na oči negativno utiče multipla skleroza, aneurizma i rak. Ispričajte svom očnom lekaru istoriju bolesti, uključujući i, ukoliko ih ima, ozbiljnih bolesti ili bolesti očiju članova vaše porodice.

PROČITAJTE DEKLARACIJU NA LEKOVIMA
Mnoge vrste lekova ili kombinacije lekova mogu uticati na vid. Budite na oprezu i saznajte sve negativne posledice lekova koji se koriste za lečenje različitih stanja i simptoma. Ukoliko primetite da su vam oči postale suve ili su počele da suze, dupli vid, osetljivost na svetlo, podbule ili opuštene kapke ili zamagljen vid, obratite se lekaru.

REDOVNO KONTROLIŠITE OČI
Iako možda ne nosite očna pomagala, trebalo bi da kontrolišete oči redovno, a neka vam doktor preporuči koliko često. Ako ste starosti od 18 do 60 godina, idite kod očnog lekara minimum svake druge godine. Ako nosite kontaktna sočiva, kontrole su preporučljive minimum jednom godišnje, kao i ukoliko spadate u rizičnu grupu zbog dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili mogućih naslednih bolesti očiju.

PRESTANITE DA PUŠITE
Ako pušitem prestanite! Pušenje povećava rizik od razvoja katarakte i pogoršava suvoću očiju. Takođe, povećava plak u krvotoku i slabi arterije. Ne samo da povećava rizik od srčanog udara, već pušenje može oštetiti i mrežnjaču i dovesti do gubitka vida. Dobra vest je da, kad prestanete, vaš rizik od dobijanja očnih bolesti postaje skoro isti kao i kod ljudi koji nisu pušili.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *