Iz kože se ne može - Men`s Health

Iz kože se ne može

Pogodili ste, naravno, to je koža. Površina kože odraslog muškarca se kreće od 1,7 do 2 m2, a prosečna debljina od 2 do 3 mm. Jedan cm2  kože u proseku sadrži 100 znojnih žlezda, 9000 melanocita (ćelija koje sadrže pigment) i 150 nervnih završetaka.Da vidimo, zbog čega je koža toliko važna za naš život i koje su njene funkcije…

ZAŠTITA.
Koža nas štiti od patogenih mikroorganizama, pre svega bakterija, a ćelije imunog sistema (tzv. Langerhansove ćelije) omogućavaju brzo prepoznavanje antigena sa kojima dolazimo u dodir. Melanociti kože upijaju štetne ultraljubičaste zrake i tako nas štite od zračenja.

REGULACIJA TELESNE TEMPERATURE
Koža sadrži daleko više krvnih sudova nego što je potrebno za njenu ishranu, pa njihovo punjenje dovodi do toga da postane crvena i topla (setite se samo kako izgledate posle vežbanja), a to omogućava eliminaciju viška toplote iz tela. Kada se jako ugrejemo, aktivira se i mehanizam znojenja, koji u najvećoj meri doprinosi sprečavanju akutnog pregrevanja. Nasuprot tome, kada nam je hladno, krvni sudovi kože se stežu i kroz njih protiče veoma malo krvi (zbog čega pobledimo). To telu omogućava da sačuva dragocenu toplotu. Ako nam je jako hladno, aktivira se jedan mehanizam koji smo nasledili od naših krznenih predaka – ježenje. Podizanjem dlaka kod životinja se povećava debljina sloja toplog vazduha koji okružuje telo, poboljšavajući očuvanje toplote. Kod ljudi, preostao je samo refleks ježenja, ali su njegovi efekti minimalni.

ČUVANJE TELESNE VODE
Bez kožne barijere ne bismo preživeli ni jedan dan i umrli bismo od dehidracije. Osim infekcije, dehidracija najviše ugrožava pacijente sa velikim opekotinama.

STVARANJE VITAMINA D
Ako hoćete da imate jake kosti, potrebno je da se redovno izlažete sunčevom zračenju, jer se vitamin D sintetiše u koži pod dejstvom ultraljubičastih zraka. Pri tom nije potrebno da se sunčate, uobičajeno izlaganje suncu na ulici, ili u prirodi, tokom šetnje, ili džogiranja, sasvim je dovoljno.

Pročitajte i  Da li duže žive viši ili niži muškarci?

OPAŽANJE OKOLINE
Koža sadrži obilje različitih nervnih završetaka koji nam omogućavaju da osetimo dodir, pritisak, toplotu, hladnoću, vibracije i bol. Često smo skloni da potcenimo ovu funkciju kože, ali osobe koje su iz različitih razloga izgubile vid, veoma dobro znaju da iskoriste i cene ova čula.

ZAŠTITA OD VODE
Da nema kože, na vazduhu bismo se osušili, a u vodi – rastvorili. Ne bukvalno, naravno, ali bi plivanje u vodi bilo pogubno, jer bi se mnoge značajne i po život važne supstance (glukoza, elektroliti, aminokiseline) isprale iz organizma, pošto su rastvorljive u vodi.

Da bi koža uspešno vršila svoje funkcije, potrebno je da je zdrava i negovana, a jedan od uslova za ovo je adekvatna higijena. Površinski sloj naše kože se sastoji od mrtvih ćelija, koje svakodnevno otpadaju i bivaju zamenjene novim ćelijama. Ako se koža neredovno čisti, ove mrtve ćelije se mešaju sa prašinom, znojem i sebumom (proizvod sekrecije lojnih žlezda), stvarajući sloj prljavštine koji ometa funkcije kože i predstavlja odličnu podlogu za rast bakterija, koje razgrađuju komponente znoja i sebuma i tako proizvode supstance neprijatnog mirisa. Međutim, ni sa čišćenjem ne treba preterati. Površinske mrtve ćelije i sebum obezbeđuju koži masnoću koja je štiti od isušivanja i daje joj neophodnu elastičnost. Osim toga, koža ima svoj ekosistem mikroorganizama (oko 8 miliona bakterija i gljivica po cm2) koji žive u finom balansu. Narušavanje ove ravnoteže može voditi u bolest (npr. relativno česta pojava gljivičnih oboljenja nakon antibiotske terapije).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *