Pobedite zimske gadosti - Men`s Health

Pobedite zimske gadosti

Zima može da bude bolna: kad je najblaža, ledi nam se vazduh u plućima tokom jutarnjeg trčanja. Kad je najveća, arterije vam se stegnu od hladnoće. “Hladan vazduh stiska krvne sudove,” kaže Džon Elefteriades, direktor kardiohirurgije na Univerzitetu Jejl. “To vam pomaže da vam telo ostaje toplo – krvnog protoka ispod kože praktično nema, pa manje topline pobegne iz tela.” Ipak, zbog istog razloga raste pritisak u arterijama, što može da optereti arterije i srčani mišić. Iz tog razloga nije čudno što su smrti od srčanog udara, koronarne bolesti i moždanog udara na vrhuncu od decembra do marta.

Ali to što se ježimo na samu pomisao od dolaska godišnjeg doba kad su temperature redovno ispod nule nije samo povezano s vremenom, a nekad ni s istinom. Ovih sedam mitova o zdravstvenim nedaćama zimi zakotrljalo se i izazvalo lavinu straha. Naši stručnjaci su iz tog razloga odlučili da vam pomognu da prestanete da brinete o stvarima koje nisu bitne kako biste mogli da se usresredite na one koje jesu: sve kako biste vi i vaši najdraži ostali zdravi tokom praznika. Idemo da vozimo slalom među njima!

1. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Alergije miruju na hladnom

Pregrmeli ste ambroziju do sredine jeseni i sledećih nekoliko meseci sigurno nećete kijati, zar ne? Pogrešno. “Ljudi se usresređuju na polensku groznicu i alergiju na travu kad govore o svom riziku za alergije,” kaže Džon Santili, alergolog i imunolog iz Bridžporta u Konektikatu. Alergije na grinje i buđ u jesen i zimu mnogo su češće nego što mislite.

Setite se samo svežeg zimzelenog drvca koje unosite u dom svakog decembra. Spore buđi mogu da se zalepe za drvce te da se umnože kad dođu u kuću. U istraživanju iz 2007. godine dr Santili uneo je u kuću bor i otkrio da se količina buđi upetostručila nakon samo dve nedelje. “To je kao da u kuću unosite hrpe lišća,” kaže. “Čak i ako niste alergični, buđ svejedno uzrokuje iritaciju, što dovodi do infekcija gornjih disajnih puteva ili sinusa.” I ukrasi skladišteni u vlažnom podrumu ili na tavanu koji prokišnjava mogu da budu izvori buđi ili grinja. Činjenica da kuću po hladnom vremenu držite zatvorenom ne pomaže naročito. “Zatvaranje prozora i pojačavanje grejanja dovodi do ponovne upotrebe jednog te istog vazduha i podiže prašinu koja se nakupljala tokom proleća i leta,” kaže dr Pol Enrajt, pulmolog sa Univerziteta Arizone.

Vaća nova strategija: otresite se loših stvari. Ako vam odgovara samo pravo, živo drvce, neka vam donesu sveže posečeno. “Raspadanje ne počinje nedelju dana nakon seče drvca,” kaže dr Santili.

Svoje zelenilo možete da provetrite i uz pomoć usisivača, ukoliko ima mogućnost izduvavanja vazduha (neki Electroluxovi modeli to imaju). Pre nego što drvce unesete u sobu, obrišite ga rastvorom varikine u razmeri 20:1 kako biste ubili bilo kakvu. Nakon praznika kuglice i ostale ukrase spremite u plastične kese nepropusne na vazduh kako biste blokirali svu plesan i grinje. Na kraju, u usisivaču koristite HEPA filter. On može da ukloni do 99 odsto prašine i drugih čestica, kaže dr Santili.

2. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Najviše samoubistava dešava se tokom praznika

Izvori stresa koji u gomilama dolaze – finansijski teret prazničnog stola, večera sa familijom, užasno vreme – čine se kao oluja svih oluja za samoubistva. “Ljudi pogrešno povezuju zimsku potištenost s mogućnošću da ljudi sami sebi naude,” kaže doktor nauka Dejvid Rud, dekan koledža za sociologiju i bihejvioralne nauke Univerziteta Juta. U stvarnosti, broj samoubistava opada na minimum u decembru i raste u proleće i leto, pokazalo je istraživanje objavljeno 2008. u časopisu Psychiatry Research. “Društvena kohezija smanjuje rizik od samoubistava, čak i kad ste u sobi zbijeni s rodbinom koju mrzite,” kaže dr Rud. “postaje teže zanemariti učinak koji bi vaša smrt imala i nudi nadu da vam se može pomoći.”

Ali praznici ne prolaze bez rizika. Britanski naučnici ustanovili su da stope namernog povređivanja skaču na Novu godinu, a istraživanje u Psychiatry Research pokazuje da kod mladih muškaraca stope samoubistava rastu već u januaru. “Tada nestaje osećaj podrške koji se stekne tokom praznika,” objašnjava dr Rud. “Suicidalni ljudi mogu da očekuju da će praznici razrešiti njihovu depresiju. Ako se to ne dogodi, mogu da se osećaju još gore.”

Vaša nova strategija: novogodišnje odluke koje se mogu sprovesti. Umesto da postavite ciljeve za celu godinu, usresredite se da ih sledite mesec dana ili čak samo jednu nedelju, i krenite odmah, ne 1. januara. “Dugoročni ciljevi potpomažu odlaganje, što može da izazove osećaj beznađa,” kaže dr Rud. “Povećavajte količinu napretka kako biste se osećali ostvarenima.” Ako vam je cilj da smršate, odlučite već sutra da krenete na neku rekreaciju. Vežbanje može da odagna depresiju, a održaćete i društvene kontakte, objašnjava.

3. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Izlazak na hladno s mokrom kosom uzrokovaće prehladu

Mokra kosa, ledeno niske temperature i izložena glava ne uzrokuju prehladu, virusi je uzrokuju. Rinovirus zapravo bolje preživljava u kasno proleće i ranu jesen, kad je vlažnost vazduha visoka. Ali tokom blagog vremena nismo zarobljeni u kući, pa izloženost nije tako lako moguća.

Vaša nova strategija: nemojte da ih oduvate. Istraživanje sa Univerziteta Virdžinije kaže da alkoholna sredstva za čišćenje ruku bolje ubijaju rinoviruse od pranja ruku sapunom, ali svejedno ne smanjuju rizik od zaraze prehladom. “Prenos rinovirusa rukama možda i nema toliko značajnu ulogu kao što smo mislili,” kaže autor istraživanja dr Ronald Tarner. “Nasuprot tome, prenos klica vazduhom mogao bi da bude važniji nego što smo pre smatrali.”

Iako ne postoji dokazan način kako zaustaviti dosadan virus, možete da kontrolišete simptome. Ako ste već prehlađeni, nemojte na silu da duvate nos, mogli biste samo da pogoršate stvar. Prema istraživanjima, prilikom duvanja nosa vazduh gura sluz prepunu virusima u vaše sinuse i na taj način moguće uzrokuje upalu. Ako držite nos dok kijate, mogli biste da doživite isto. Kašljite i kijajte nesputanih nosnica u maramicu (to ujedno smanjuje i širenje kapljica s klicama), a cureci nos rešite antihistaminikom, kao što je Clarinase, dodaje.

Pročitajte i  Sve što treba da znate o insomniji

4. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Božićna zvezda može da ubije decu i kućne ljubimce

Taj biser je možda jedna od prvih urbanih legendi modernog doba. U vojnoj bazi na Havajima našli su 1919. mrtvo dete nekog vojnika. Nepotvrđen uzrok smrti: pojelo je lišće božićne zvezde. Dijagnoza se posle pojavila u knjizi Otrovne biljke Havaja 1944. godine pa se priča o toksičnosti te biljke proširila. Svake godine traumatologije dobijaju stotine poziva o izloženosti božićnoj zvezdi, ali nikad niko od nje nije preminuo. “Izloženost maloj količini biljnog soka iz lišća božićne zvezde ne bi trebalo da uzrokuje probleme,” kaže Edvard Krencelok, doktor farmacije i direktor Centra za trovanje u Pitsburgu. On je autor studije koja je 1996. godine proučila 22.000 slučajeva izlaganja božićnoj zvezdi. “Ako dete ili kućni ljubimac pojedu celu biljku, biljni sokovi mogu da prouzrokuju povraćanje ili proliv.” Najrealističniji scenario za nedajbože: gorak ukus u ustima biljojeda. Rešenje: čaša mleka.

Vaša nova strategija: sklanjajte ljiljane s bora. Kraljevski ljiljani koje neki stavljaju na božićno drvce ili u božićne bukete može vam ubiti mačku, kaže pregledna studija objavljena 2006. u časopisu Journal of Veterinary Emergency and Critical Care. Čak i male količine pojedene biljke mogu mački da prouzrokuju oštećenje bubrega ili prestanak njihovog rada, kažu naučnici. Znakovi bolesti, kao što su povraćanje, usporenost i nemogućnost vršenja male nužde, obično se razvijaju unutar 12 sati i to može za 2 do 3 dana da dovede do prestanka rada bubrega.

5. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Dok padate na skijalištu, opustite telo

Ne boli vas jako kad padnete dok teturate okolo pijani, pa zar ne bi isti princip trebao da važi i kad se spotaknete na skijaškoj stazi? Ne. To alkohol, a ne položaj vašeg tela, maskira bol prilikom pada. U stvarnosti, mišići ruku, nogu i trupa trebaju da se stegnu tokom pada ne bi li zaštitili kosti i zglobove. “Ako se opustite, veze oko vaših zglobova ne dobijaju momoć od mišića,” kaže dr Robert Džonson, profesor emeritus ortopedije na Univerzitetu Vermont. “Zato raste verovatnoća da će vam stradati kosti i veze.” Tvrdi mišići pomažu da se upije šok od pada, pa manju težinu preuzmu manje uvežbane strukture, navodi se u opisu istraživanja sprovedenog 2003. na Univerzitetu Mičigen.

Vaša nova strategija: stegnite se. Zamislite da ste specijalac ili padobranac koji se sprema da udari o zemlju. Umereno savijte svaki zglob u svom telu, skupite stopala, spustite bradu i neka vam ruke budu prema gore i napred, kaže doktor nauka Karl Etlinger, profesor ortopedije na Univerzitetu Vermont. “Tako ste u položaju da zaštitite glavu i to vam pomaže da izbegnete padanje na ruke,” dodaje. Uvek odolite nagonu da potpuno izravnate noge. Izravnato koleno vašu nogu pretvara u lako lomljivu čačkalicu.

6. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Otvoreni kamin će vas zgrejati

To je tačno, ako sedite pola metra od plamena. Ostatak kuće može da bude kao hotel od leda. To je zato što otvoreno ložište radi kao vakuum. “Zapravo će ohladiti kuću jer će topao vazduh isisati kroz dimnjak,” kaže doktor nauka Kirk Smit, profesor globalnog zdravlja okoline na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju.

Šta nije sasvim isisano: dim od gorenja drva koji sadrži hemijske supstance slične onima iz cigareta. Čestice dima dovoljno su malene da vam uđu duboko u pluća i tako možda uzrokuju infekciju. “Postoje u plućima makrofazi, vrsta belih krvnih ćelija koje jedu bakterije,” objašnjava Smit. “Njih dim od izgaranja drva oštećuje pa ne rade kako treba.” Čestice dima mogu vam ući u krvotok i prouzrokovati koronarnu bolest, kaže. Studija sprovedena 2008. pokazala je da su nivoi benzpirena u vazduhu, a on je potencijalno kancerogen, četiri puta više u domovima gde je otvoreni kamin radio u proseku osam sati.

Vaša nova strategija: kontrolisano izlaganje. Birajte tvrde vrste drva kao što su bukva i jasen, koji emituju u vazduh manje štetnih čestica od mekih drva za potpalu. Koristite staklena vrata za kamin. Ona pomažu da se toplina širi u prostoriju, elimišu učinak vakuuma i štite vas od dima, kaže Smit. Druga mogućnost za romantičare su sintetičke klade od voska i komprimovane piljevine, čak i od zrna kafe, koje gore bolje od cepanica.

7. ZLI ZIMSKI ZDRAVSTVENI MIT

Od ćuretine se spava

Svi sliste večeru s ćuretinom i dva sata posle spavaju kao klade na kaučima i u foteljama. Klasična porodična priča. Ali iako je zaista krivac triptofan, aminokiselina u ćuretini koja u mozgu podiže nivoe serotonina, što vas uvodi u san, nema u triptofanu iz praznične ptice ništa posebno, kaže dr W. Kristofer Vinter, medicinski direktor centra za medicinu spavanja na Univerzitetskoj bolnici Marte Džeferson u Šarlotsvilu u Virdžiniji. Po gramu ćuretina ima istu količinu uspavljivača kao piletina i samo malo više toga od svinjetine i sira. “Pravi krivac za pospanost je velika količina ugljenih hidrata koje pojedete za prilog i desert: krompir, umak i tako dalje, a sve to aktivira triptofan,” objašnjava dr Vinter.

Ugljenohidrati podstiču lučenje insulina, hormona koji iz krvotoka uklanja šećer i aminokiseline (osim triptofana). To podiže nivoe triptofana u vašoj krvi pa vas čak i mala doza iz ćuretine može uspavati. A bitna je i veličina porcije. “kad jedete veliki obrok, vaše telo sve resurse preusmerava u stomak i tako oni nisu dostupni mozgu,” objašnjava dr Vinter. “I to može da podstakne san.”

Vaša nova strategija: infuzija belančevina. Ako ste se nadali da ćete izdržati do poluvremena, preskočite klasične priloge, a koncentrišite se na belančevine. Pojedite neke mahunarke umesto krompira, na primer. Brže ćete biti siti, a probudićete mozak. Belančevine su sastavljene od aminokiselina, pa i triptofana. Ali bez insulina, koji dođe zbog šećera, triptofan je zaklonjen tirozinom, aminokiselinom koje u ćuretini ima triput više nego u njemu. Tirozin se u vašem mozgu pretvara u dopamin, hemijsko jedinjenje od kojeg se osećate budni.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *