Preživeti krizu - Men`s Health

Preživeti krizu

Postajemo sve snuždeniji. Otupljuju nas vesti o krizi, propaloj ekonomiji, štednji, lošim vremenima… Zavlačimo se u krevete umorni, razmišljajući kojim tehnikama da pli­va­­mo kada nagrne bujica i kako da se održimo na površini. Odjednom, strahovi prelaze granice preko noći, iako im nismo dali vizu i ne želimo ih u našim domovima. Lopo­vi sreće i pozitivnih misli, šćućurili su se po uglovima sobe i čekaju da nas napadnu sa svih strana. E, pa, ne damo im naše misli i dane, “parče plavog neba u crnom krugu”. Ne da­mo im jedinu teritoriju koja im garantuje sigurnu pobedu ako je osvoje – ne damo im razum.
Konsultovali smo psihologe da nas po­sa­vetuju kako da preživimo stresno vreme, iako ste, sigurni smo, proteklih burnih decenija naučili sve tehnike preživljavanja i izašli kao pobednik. Sada, nakon što ste taman dobili veštačko disanje u poslednjih nekoliko godina, ne dozvolite da vas monetarni, politički, ekonomski ili bilo koji drugi udar vrati u stanje otupelosti i kome.

OSTATI SVOJ…
Tekst i savet: dr Zoran Milivojević
Uspostavljanje kontrole Kontrola sopstven­og života je nešto što je povezano sa problemima, a oni se dele na rešive i nerešive. Rešive probleme možemo rešavati, brže ili sporije, samostalno ili uz pomoć drugih ljudi. Nerešive probleme ne treba ni pokušati rešiti, jer ćemo samo gubiti snagu. Umesto toga, gledamo da li možemo izbeći nerešiv problem. Ako ga ne možemo izbeći, onda ga treba prihvatiti kao deo života i živeti u skladu sa tim. Dakle, ili upravljamo problemima ili priznajemo da je to jače od nas, tako da onda upravljamo sobom. Tokom devedesetih smo naučili da preživljavamo i kada su okolnosti veoma loše, tako da i u sadašnjoj situaciji “rade” refleksi iz tog perioda, pa znamo da ćemo ipak preživeti.

Bez panike Nema potrebe za panikom, ali treba znati da je kapitalizam zasnovan na strahu. Upravo je ovo osećanje ono što ljude tera da rade i da iz sebe izvlače maksi­mum. Zbog toga su u periodu recesije, u periodu u kojem ekonomijom upravlja pesimizam, strepnja i zabrinutost nešto što je sasvim normalno. Ova osećanja nam pomažu da predvidimo negativne scenarije, a onda da vidimo šta možemo uraditi da se to ne dogodi, ili šta možemo uraditi ukoliko se to dogodi. I u vremenu pesimizma, u vremenu preživljavanja, treba sačuvati nadu, pozitivan pogled na budućnost…

Strah zbog posla Kapitalizam nas usmera­va na to da su kvalitetan rad i visoka produktivnost ono što nam pomaže da zadržimo posao. Poslodavac nas neće otpustiti ako nas vidi kao dodatnu vrednost, ali će razmišljati o otpuštanju ako nas vidi kao trošak. Zbog toga ljudi iz sebe izvlače maksimum i tu vrstu straha treba izdržati. A ako neko izgubi posao, prvo mora da sačuva dostojanstvo, jer mnogi ljudi imaju dečju poziciju i misle da su izgubili posao zato što nisu dobri radnici. Oni uzmu otkaz kao dokaz svoje nesposobnosti i nevrednosti. A zatim treba krenuti u potragu za novim poslom, treba povećavati svoju tržišnu vrednost učenjem novih veština i znanja, a treba razmišljati i o preduzetništvu, čak i o pokretanju samostalnog posla.

Loša atmosfera Sasvim je normalno da atmosfera na poslu utiče na nas. Ako je ona suviše negativna, pesimistična, tada treba obraćati pažnju i na pozitivne stvari, na one detalje koji ukazuju na to da je nešto dobro ili da bi moglo da bude dobro. Takođe je važ­no biti svestan i onih dobrih stvari koje posto­je izvan posla, kao što je, na primer, zadovolj­stvo privatnim životom. I naravno, ako je neko u mogućnosti, treba da razmisli o tome da se zaposli u novom, prijatnijem okruženju.

Pročitajte i  Da li mobilni može da utiče na vaše "plivače"?

BEZ STRAHA ZBOG STRAHA
Tekst i savet: psiholog Snežana Milutinović
Bez obzira na to šta je uzrok krize, ovako rasprostranjena socijalna pojava predsta­vlja stres, koji rađa strepnju i strah, pre svega indukovan nemogućnošću kontrole i neimanjem jasnih predviđanja. Dakle, sa jedne strane, tokovi krize koja je danas u opticaju nisu nešto što se može kontrolisati na nivou jedinke. Samim tim i sva predviđanja su lična nagađanja. A po pravilu, u sličnim situacijama, kada ne postoji dovoljna količina pouzdanih podataka, kod većine ljudi se javlja tenzija, a često se na priču kaleme i po neka paranodina ideja i teorija zavere.
Krizna vremena o kojima danas govorimo, nažalost, na našim prostorima nisu novost novijeg doba. Da li su nas prethodne krize koje smo prošli učinile imunim? I da i ne. Ranija iskustva nam govore da ovakva vremena zaista mogu postati teška. I toga se ljudi realno boje. Ali, postoji i onaj drugi deo iskustva koji nam kaže – preživeli smo, našli smo način ranije, naći ćemo i sada. I to je onaj deo iskustva koji, generalno gledano, pomaže da se održimo i ohrabrimo, čak i onda kada se čini da padamo.

Koliko je intenzivan strah koji se javlja u kriznim vremenima, pored snage krize – stvar je i ličnosti, psihološke konstitucije od koje smo satkani. Vulnerabilne (osetljive) strukture ličnosti, inače, imaju pojačan strah od svega što se može doživeti kao pretnja ličnom funkcionisanju. Potom, tzv. pasivno-zavisne psihološke strukture, koje ne karakteriše preuzimanje inicijative i borbenosti za očuvanje i poboljšanje vlastite pozicije, imaju tendenciju da na vremena, gde se svi više-manje osećamo egzistencijalno ugroženim, reaguju povećanom dozom straha. Takođe, osobe koje vidimo kao napete reaguju izrazitom tenzijom upravo u situacijama kada postoji pojačana neizvesnost. Ipak, ono što treba imati na umu je da je strah normalna reakcija na ovako nenormalne uslove.

Ono što treba prevenirati na sve dostupne načine i što nam sigurno ne može pomoći da popravimo loše okolnosti u životu – to je stanje kada strah preraste u paniku. Strah koji preplavljuje ometa racional­no rezonovanje, sužava mogućnost kompletnog sagledavanja situacije i umanju­je šanse otvaranja novih alternativa za rešavanje problema. Čini mi se da ovu situaciju najbolje opi­suje izreka: “Ne vidi šumu od drveta”. A slepo hvatanje za strah u fokus ubacuje samo ne­ga­tivne sadržaje i katastrofična predviđanja, koja i na kognitivnom i na motivacionom nivou sprečavaju osobu da ide napred i da se bori sa proble­mom.

Kada vas strah preplavi, ne treba odmah tražiti rešenja – već sve snage usmeri­ti na to da se strah stavi pod kontrolu. Strah kida dah – trudite se da prodišete, duboko, iz stomaka. Panika tera ljude oko nas – pogledaj­te svoje ukućane, nazovite prijatelje. Čak i ako ne umeju da vam u trenutku ponude rešenje, sam razgovor i podrška koju osetite niveliraju paniku. Strah voli teskobu – izađite iz svoja četiri zida. I konačno, strasni strah je loš gospodar – smenite ga, kome treba nesposoban vođa!

Probajte da se prisetite svih onih ljudi koji su u sličnoj situaciji kao i vi. I setite se šta su oni sve radili da bi prevazišli problem. Šta im je pomoglo, a šta odmoglo. Saberite i stavite na papir šta sve umete, potom šta biste umeli, samo do sada niste imali priliku, i konačno, šta i ne umete, a mogli biste lako da naučite ako zatreba. I videćete mnogo alternativa. Iako je ovaj spisak kod ljudi kraj­nje različit – ne postoji čovek bez alternative.
Jedino je važno imati volju. I kad je kriza, i kad nije. Nema razlike…

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *