Ne otvarajte prehladi - Men`s Health

Ne otvarajte prehladi

Svoje ime prehlada duguje sezoni u kojoj se javlja i verovanju da je posledica rashlađivanja organizma tokom hladih meseci. Međutim, ono što se uobičajeno naziva prehladom, u stvari je infekcija disajnih puteva izazvana virusima. Veliki broj virusa može biti uzročnik prehlade, ali daleko najčešće su to rinovirusi, koronavirusi, respiratorni sincicijalni virus, a verovatno i novootkriveni humani metapneumovirus. Istina jeda su, iako se javljaju tokom cele godine, respiratorne infekcije zaista znatno učestalije tokom jeseni i zime. To je posledica, pre svega, činjenice da u tom periodu najviše vremena provodite u zatvorenom prostoru, u bliskom kontaktu sa drugim ljudima, što pogoduje širenju respiratornih virusa, budući da se oni prenose kapljicnim putem i direktnim kontaktom sa bolesnikom. Hladan i suv zi mski vazduh dodatno olakšava nasta nak infekcije, jer deluje nepovoljno na lokalne odbrambene mehanizme sluzokože nosa i ždrela

PREHLADA JE DAKLE NEIZBEŽNA.
Ipak, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti. Pre svega, treba da izbegavate blizak kontakt sa bolesnikom (čak i ako vam je to devojka. Hm… da li je to baš moguće)? Druga korisna stvar je redovno provetravanje prostorija (što nije lako sprovesti budući da je jedan od najvećih neprijatelja Srba – promaja). Treće i najslađe za kraj, jeste istraživanje grupe naučnika iz SAD-a i Španije, predvođene dr Miguel A. Hernanom sa Harvarda, koje je dokazalo da umereno konzumiranje vina smanjuje učestalost oboljevanja od virusnih respiratornih infekcija. Ova studija je pratila 4272 odrasle osobe tokom jedne godine. Utvrđeno je da su osobe koje su pile više od 14 čaša vina nedeljno, ređe obolevale od prehlade od ostalih i to za 40%. Za one koji su pili samo crno vino, ovo smanjenje obole vanja je bilo još ubedljivije. Oni koji su konzumirali druga alkoholna pića (pivo, žestoka pića) obolevali su jednako kao i osobe koje nisu uopšte pile alkohol. Dakle, kako kaže latinska izreka: “In vino veritas”. Zapravo, pretpostavlja se da su za ovaj blagotvorni efekat odgovorni fl avonoidi, antio ksidansi sadržani u opni zrna grožđa. Nažalost, i ovde imamo problem, jer je dobro poznato da su Srbi veliki ljubitelji piva, a naročito rakije, dok je vino u drugom planu.

NIŠTA OD PREVENCIJE
Pošto smo sa prevencijom dospeli u ćorsokak, ne preostaje nam ništa drugo nego da se razbolimo. Šalu na stranu, prosečna odrasla osoba ima dve do tri respiratorne infekcije godišnje (deca 6-8, nekada čak i 12, ali ko se toga više seća). Bolest obično počinje obilnom vodenastom sekrecijom iz nosa (Nijagara!), i onim neprijatnim osećanjem pečenja i grebanja u ždrelu. Zatim se javlja zapušenost nosa, glavobolja, a nekad i blago povišena telesna temperatura (što najviše zavisi od vrste virusa koji je uzročnik prehlade). Bol u ždrelu obično brzo prođe, a od drugog ili trećeg dana dominiraju tegobe od strane nosa. Tada se obično javi i kašalj. Simptomi se zatim smiruju i prolaze u roku od 5 do 7 dana. Ovde je važno naglasiti bitnu razliku između prehlade i gripa, što je obično nedovoljno poznato. Grip je teška zarazna bolest uzrokovana influenca virusom koja se razlikuje od obične prehlade naglim početkom i većim intenzitetom simptoma. Osećaj hladnoće, drhtavica, povišena tempera tura i do 40°C i malaksalost nastaju iznenada i najčešće su prvi simptomi. Veoma često se javljaju bolovi u mišićima i zglobovima, naročito izraženi u gornjem delu leđa i vratu. Zatim nastupaju respiratorni znači bolesti, kao i kod prehlade, ali jače izraženi. Bronhitis i upala pluća nisu retka pojava i nastaju u preko četvrtine obolelih. Sve ovo traje do 7 dana i oporavak je postepen, sa malaksalošću koja može da potraje znatno duže.

UZROČNA TERAPIJA PREHLADE NE POSTOJI
(u stvari postoji, ali se ne koristi, odnosno, terapija je simptomatska, tj. daju se lekovi koji će nam ublažiti tegobe, ali ne mogu skratiti trajanje bolesti. To je jednostavno zbog toga što su antivirusni lekovi toliko toksični da bi bilo besmisleno davati ih za bolest koja će za nekoliko dana proći sama od sebe. Antibiotici na početku bolesti, naravno ne dolaze u obzir, jer na viruse uopšte ne deluju i mogu samo napraviti štetu. Osnova lečenja je mirovanje, povećan unos tečnosti (toplih napi taka) i, ako slabo podnosite glavobolju i povišenu temperaturu, odgovarajući lekovi (paracetamol, ibuprofen, diklofenak). Ako su simptomi izraženiji i imate i povišenu temperaturu, a šef vam tolerantan, eto prili ke da se 2-3 dana odmorite od posla. Ukoliko je uz sve to vaša devojka ili supruga voljna da vas mazi, pazi i kuva vam čajeve, osećaćete se kao beg. Naravno, budući da je ovo 21. vek, a vi ste džentlmen i vi ćete njoj sve ovo uzvratiti kada se razboli, pošto je prehlada, kao što smo rekli – neizbežna. Ako, nasuprot tome, živite 200 na sat i ne pada vam na pamet da izostajete s posla par dana, makar malo smanjite brzinu (100 na sat je sasvim dovoljno) i dopustite svom organizmu da se izbori sa infekcijom. Svaka infekcija, pa i banalna kao što je prehlada, angažuje rezervne snage organizma, a one nisu beskonačne, tako da je, šalu na stranu, ipak najbolje odmarati nekoliko dana. Što se toplih napitaka tiče, oni imaju dvojak efekat. Pojačan unos tečnosti poboljšava cirkulaciju, a time i borbu organizma protiv infekcije, a topla para razmekšava sekret u disajnim putevima i tako olakšava čišćenje nosa i iskašljavanje. Klasični lek su čajevi (izbor po ukusu), ali postoji i nešto bolje – kuvano vino. Još su ga naše bake koristile kao lek za prehladu, naročito vino kuvano sa nekoliko zrna bibera i klinčićima. Recepata ima mnogo (npr. čašu vina kuvati sa dva oraščića, limunovom korom, pola centimetra štapića cimeta i kašičicom šećera – za snižavanje temperature) pa ko voli, nek izvoli. Naravno, kao i kod svakog leka, treba dobro paziti na doziranje, jer vino ipak nije čaj!

Pročitajte i  Istina o ujedima

U SLUČAJU DA VAS JE PREHLADA UHVATILA NESPREMEN
(premor, pad imuniteta), moguća je pojava komplikacija virusne infekcije, pre svega upale srednjeg uva, sinusa i pluća. Ove komplikacije su uvek bakterijske prirode i zahtevaju terapiju antibioticima, ali to je nešto što lekar treba da pročeni. Za razliku od toga, virusna respiratorna infekcija, sa svojim klasičnim simptomima (obilna sekrecija i zapušenost nosa, kašalj, pečenje u ždrelu, glavobolja, blago povišena temperatura), ne zahteva antibiotike, čak naprotiv, ako se daju na početku bolesti, ovi lekovi mogu prouzrokovati i štetu. To je posledica toga što je sluzokoža usta, ždrela i nosa normalno naseljena “dobrim” bakterijama, koje pomažu naš imuni sistem u odbrani od patogenih, tzv. “zlih” bakterija. Ako uzmemo antibiotik onda kada nam ne treba, uništićemo ove dobre bakterije i ostaviti više životnog prostora za patogene. Virusna respiratorna infekcija ima svoj prirodni tok, na koji se ne može uticati, tj. svakako traje 5-7 dana, s tim što su simptomi prvih dana najizraženiji, a kasnije se osećamo sve bolje. To što ćete možda kašljucati još 7-10 dana ne znači da ste dobili upalu pluća, ako se, naravno, osećate dobro. Ako ne uspete da se odbranite, ništa strašno, nekoliko dana odmora svakom dobro dođe, a ako uz to imate i nekoga da vas pazi i kuva vam čaj i vino, to se može pretvoriti i u malo jesenje zadovoljstvo.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *