Povratak erekcije - Men`s Health

Povratak erekcije

Sedela sam tako, totalno naga, opkoračivši ga na krevetu, i jedino mi je bilo na umu: Šta sam pogrešno uradila? Jesam li bila previše agresivna? Ili ne dovoljno agresivna? Da li su mi butine prevelike? Grudi premale? * Ovo nije bio postkoitalni sjaj koji sam ocekivala. Viđala sam se sa Džonom, visokim, zgodnim, bivšim sportistom širokih ramena, već nekoliko meseci, I neko vreme već koketiramo sa idejom o sexu. Tako sam te noći, posle nekoliko čaša vina, bila više nego spremna da sve obnažim. Počeli smo sjajno – predigra je bila fenomenalna. Osvajao je moje telo rukama eksperta, nije bilo nikakvog početnickog napipavanja. Džon je bio revnosan u primeni seksualne maksime ‘dame imaju prednost’ – što je meni, naravno, prijalo. Tada je došli do odnosa. *Ili smo tako samo mislili.* Nešto se desilo od momenta kada smo ušli u moju spavaću sobu – dok sam još mogla da osetim to ne-baš-suptilno ispupčenje u njegovim pantalonama – do momenta ulaska u mene. Nešto kao na primer…nije mu više bio dignut.

Pomislila sam da ga možda nije uhvatila trema, te sam se odlučila na agresivniji pristup. * Poljubila sma ga. Pogladila sam svaki delić njegovog tela. I idalje ništa. Postajala sam sve više uznemirena. Nadajući se da će moje golo, spremno telo koje se izvijalo odraditi stvar, naskočila sam na njega. Mogla sam lepo da osetim kako mu je telo reagovalo na mene, mišići su mu bili napeti od uzbuđenja, milovao me svuda. Ali njegov penis je idalje bio mlitav kao prekuvana špargla. Ispraznila sam svoju kniigu poteza. Prestala sam da se vrpoljim, pogledala ga I beznadežno slegla ramenima.
Postiđen, počeo je da brblja neke izgovor. Bio je pod velikim pritiskom. Imao je napornu nedelju. Ali, insistirao je na tome da je to bio samo njegov problem , I da nije imalo nikakve veze sa mnom – I umiljato me zapitao das am zadovoljna svojim orgazmom. I bila sam, tako da sam odustala od cele stvari.

Moj mozak je pregoreo. Nikad se nisam srela sa  erektilnom disfunkcijom, ili ED-om, I da budem potpuno iskrena bila sam totalno poražena. Biti u nemogućnosti da zadovoljim muškarca do koga mi je stalo bilo pogubno za ego. Naravno  da je rekao da to nije bilo do mene – da sam božanstvena, seksi, sve radim baš kako treba – ali mogao je da priča do sutra, jer ja nisam slušala ništa od toga.

Imala sam million pitanja dam u postavim. Da li mu se ovo događalao i ranije? Zašto je sve bilo ok je u jednom trenutku a već u sledećem ne? Šta sam ja mogla bolje da uradim? Shvatila sam kakav je osećaj – barem za one prave muškarce – kada njihov partner ne doživi orgazam. Odvratno je.

Žene često misle da je muška erekcija u suštini reflex – da se to događa samo od sebe, nešto kao treptanje ili disanje. Mi držimo da je dovoljno da vidi zgodnu ženu u prostoriji, ili čak samo ako zakači oštriji povetarac I spreman je za seks. Tako sam, dok mi se sve ovo vrzmalo po glavi, okrivila sebe. To je, očigledno, uobičajena reakcija. U studiji iz 2011, isrtaživači iz Australije i Novog Zelanda, ispitivali su 100 žena čiji partneri su imali slučaj ED-a. Neke od žena izrazile su se strah da je to imalo veze sa njima – da ih njihovi muškarci nisu više smatrali atraktivnima ili da su imali ljubavnice. Ostale su prijavile slučajeve da su postajale nezadovoljne učestalošću ili kvalitetom odnosa. Kada se ovo dogodi, kako upozoravaju stručnjaci, sex postaje uzrok stresa za obe strane. Kao rezultat ovoga, neki parovi jednostavno izbegavaju temu – kao I sam čin – u potpunosti.

Kako je moja veza sa Džonom još uvek bila nova, nisam bila rada da se  pridružim gomili onih koji su bili bez seksa, tako da sam bila uporna. Povremeno bi, na moje oduševljenje, Džon postizao erekciju i doživljavao orgazam. Ali uglavnom, ipak, ne bi. Uspevao bi da otpočne spream za akciju, ali onda bi nekako iskipeo. ED-a može biti i tako selektivna, kako sam kasnije saznala. Može biti hronično sanje, a može biti prolazna, trenutna. Osnovno obeležje joj je nemogućnost doživljavanja erekcije ili održavanja erekcije do samog odnosa, kako navodi Nacionalni Zdravstveni Institut.

Šta više, preko 18 miliona muškaraca pati od ED-e,  prema izveštajima istaživača sa John Hopkins-a. ‘Gotovo svaki muškarac koga poznajem ima neku priču o najmanje jednom ili dvaput kada nije mogao da mu se digne’, kaže Will! Callahan, dr.med. privatni psihijatar iz Alisa Vieja, u Kaliforniji, specijalista za mušku i terapiju za parove. ” To im ostane urezano u sećanje zato što je to jedno jako emocinalno važno i traumatično iskustvo.’ I njihova prva linija odbrane takođe je i najgora moguća varijanta odbrane: izbegavanje teme. ‘Muškarci su radilice, oni koji rešavaju probleme. Razgovor o tome mnogim muškarcima ne deluje kao rešenje.’, kaže on. Na žalost, i žene su takođe podjednako nevoljne da se pozabave ED-om, barem u startu, kako tvrdi Australijska  studija. Ipak, istraživači su otkrili da su žene, koje motivisane ED-om poboljšaju svoju seksualnu komunikaciju, u stanju da sa svojim partnerima rade na prevazilaženju ovoga.

Pročitajte i  Glatki kao klikeri

Naravno, to nikada nije toliko jednostano kao: ‘Hej, lepi, u čemu je stvar?’ Moja veza sa Džonom još uvek je bila u ‘honeymoon’ fazi. Trebalo je da se krešemo kao tinejdžeri, tako da su naši egoi bili na tapetu. Nevoljna da se suočim sa problemom dignute glave, prebacila sam na šalu da su naši susreti ‘servisnog tipa’ – on mene servisira za džabe. Džon je izbegavao temu; pitao bi me šta mislim o našoj vezi, ali nikada o našem seksualnom životu.

Razgovori o seksu mogu biti škakljivi za bilo koji par, a pritom ED može biti minsko polje: Studija iz ‘Journal of Men’s Health & Gender’-a otkrila je da muškarci sa ED-om često doživljavaju iskrenu partnerovu podršku kao poniženje.  Ja sam znala da ćemo ipak morati da se suočimo sa tim ili ćemo izgubiti bilo kakvo uživanje koje smo imali. Na kraju sam rekla Džonu da se osećam nedovoljna, i da ne želim da nastavim sa tim da samo ja imam svu zabavu. Njegov odgovor me iznenadio. Rekao mi je da nikada pre mene nije imao problem sa ED-om. Onda mi je priznao da je na antidepresiima. Stvari su se odjenom razbistrile.

Trebalo je da se krešemo kao tinejdžeri, tako da su naši egoi bili na tapetu.
Budući da sam zdravstveni novinar, već sam znala da antidepresivi izazivaju nizak libido. Seksualna disfunkcija, koja uključuje i problem sa nedostatkom seksualne želje, uzbuđenja, i orgazma, uobičajeni su usputni efekti antidepresiva – posebno onih iz klase selektivnih seratonotinskih inhibitora reaktivacije (SSRI-a). Meta analiza iz 2009. Iz ‘Journal of Clinical Psychopharmacology’ (Žurnal Kliničke Psihofarmakologije) ispitala je 31-u studiju i otkrila da je čak 27 procenata ljudi koji su na SSRI-ima doživljavalo ED. Jedno objašnjenje: SSRI-i mogu sniziti nivo dopamina, nervnog prenosnika koji utiče na moždani sistem koji upravlja seksualnom funkcijom.

Kada sam jednom razumela mogući razlog Džonovog problema, lakše sam podnela činjenicu da će nam život u postelji biti nestalan. Mi smo idalje želeli neki oblik seksualne povezanosti, i tako smo se fokusirali na predigru. Sa’vatali smo se kao srednjoškolci. Mazili bi se, ljubili i dodirivali satima, nešto što dugo nisam radila. Bio je posvećen tome da me zadovolji čak i kada on ne bi mogao da doživi vrhunac, a ja sam radila sve što sam mogla da mu pomognem da i on uživa.

U kratko, naučili smo da zaista uživamo u intimi. Ovo ustvari može da umanji uticaj ED-a na sreću oba partnera, prema Australijanskoj studiji. ‘Postoji tako mnogo načina da se dobro provedete i budete napaljeni koji ne uključuju sam odnos,’ kaže Dr. Callahan. ‘Parovima koji se suočavaju sa ED-om, ja savetujem da to upotrebe kao neočekivanu mogućnost da se prisete dana kada su se zabavljali – kada je neizvesnost samog odnosa bila erotična’. On čak predlaže i da ostave orgazam po strani za nekoliko nedelja, samo da bi pronašli načine stimulacije koji ne uključuju genitalije. Tehnika zvana ‘sensate focusing’ (prim.prev. ‘osećajno fokusiranje’)  odnosi se isključivo na razmišljanje o osećajima i ispitivanje partnera šta mu prija.  Parovi uče da se fokusiraju na zadovoljstvo, ne performanse – i da kasnije taj princip prime na sam odnos.

Nama je, to mapiranje tela jedno drugog – i to ne samo onih delova dole – pomoglo u sveopštoj komunikaciji, kako u tako i van spavaće sobe. Džon je tako doboro naučio da razume jezik moga tela, da je mogao čak i da predvidi moju potrebe pre nego sam i ja sama znala o čemu se radi. Možda čak i ono što je najvažnije – prestali smo da na orgazam gledamo kao finiš liniju.

Na kraju, Džonov šivot se sredio. Prestao je da uzima antidepresiv. (Kada je ED nastao kao propratni efekat lekova, stvari se obično vrate u normalu u roku od 4 do 6 nedelja od prestanka sa lekom, kaže Dr. Callahan) Priznaću da sam bila zabrinuta. Nije da ja nisam htela da Džon uživa u seksu – ništa me nije više uzbuđivalo od ideje o zajedničkom užitku. Samo što smo se Džon i ja uživeli u komforan obrazac produžene predigre i šaputanja na jastuku, da sam se plašila da ćemo to izgubiti. Nisam želela da postanemo par koji se bazira samo na odnosu.

Naš seksualni život se zaista vrlo malo promenio kada su se njemu vratili orgzmi. Znao je da bude nestrpljiviji da svrši – ali samo ponekad. Nije zaboravio ono što smo naučili. I dalje smo pričali i mazili se i retko jurišali u odnos. Quicky-ji su bili seksi i spontani (a verujte mi, i u njima smo uživali), ali samo istraživanje, memorisanje, uživanje u telima jedno drugog je ono što nas je održalo bliskima u vezi. Usporili smo stvar i više uživali jedno u drugom. Ustvari nam je to vreme koje smo proveli ne imajući seks na kraju učinilo da nam seks bude neverovatno vatren.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *