Zbog izolacije veći rizik od porodičnog nasilja: Sigurne kuće u Srbiji pojačano deluju - Men`s Health

Zbog izolacije veći rizik od porodičnog nasilja: Sigurne kuće u Srbiji pojačano deluju

Usled izolacije upućeniji smo jedni na druge, a to pogoduje učestalijem nasilju u porodici.

Žena koja trpi nasilje u porodici ne može se uvek lako prepoznati, piše Lepa&Srećna.

Ona se često trudi da sakrije modrice ili ožiljke, spremna je na laži kojima štiti partnera ili sina koji je tuče, a zapravo je preslaba da bi se sama izborila sa porodičnom situacijom.

Kako upozoravaju mnoge grupe i ustanove za zaštitu žena, žrtva porodičnog nasilja je i u “običnim vremenima” često izolovana od šire zajednice.

Dešava se da ne ode na posao (kad su modrice takve da ne može da ih sakrije šminkom), na porodična okupljanja ide samo sa partnerom i tamo ne sme ni sa kim da slobodno razgovara, često joj je zabranjeno da odlazi kod prijateljica ili da s njima razgovara telefonom bez nadzora nasilnika.

Šta se događa kada je cela porodica u izolaciji, što je i te kako moguće tokom epidemije korona virusa? Šta se dešava kad je čitav grad blokiran, kad je čitava zemlja u vanrednom stanju?

Nažalost, prvi izveštaji iz sveta nisu ohrabrujući.

Aktivističke grupe za zaštitu žena u Kini prijavile su porast porodičnog nasilja već u prvim mesecima epidemije u Vuhanu.

Francuski ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner izjavio je 28. marta 2020. godine da je u celoj zemlji porodično nasilje učestalije za čak 30 odsto otkako je zemlja “zaključana” zbog epidemije 17. marta.

Francuska inače ima jednu od najviših stopa porodičnog nasilja u Evropi. Svake godine, procenjuje se, 219 hiljada žena u ovoj zemlji, od 17 do 75 godina, doživi fizičko ili seksualno nasilje od strane partnera ili bivšeg partnera. Prijavi ga samo 20 odsto žrtava.

Zabrinutost za žene žrtve porodičnog nasilja raste kako se u svim zemljama produžava vreme vanrednih situacija, ograničenja kretanja i zabrane društvenih kontakata.

Za žrtvu zatvorenu u kuću sa nasilnim partnerom život postaje ogroman rizik.

Niška Sigurna kuća za žene i decu žrtve porodičnog nasilja je gradska ustanova, regionalnog karaktera, u kojoj se smeštaju žrtve sa teritorije jugoistoka Srbije. Postoji devet godina. Od njenog osnivanja do sada u njoj je utočište pronašlo 950 korisnika, odnosno mama i dece.

“U uslovima pojačane izolacije i ograničenog kretanja stanovništva, kao što je vreme vanrednog stanja, moguće je pojačano nasilje prema ženama i deci”, kaže za vebsajt Lepa&Srećna direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić.

sonja

“Izolacija povećava rizik od nasilja, a dinamika porodičnog nasilja je specifična po tome što veća blizina, odnosno duži period provođenja zajedničkog vremena može povećati rizik od nasilja.

Često se dešava da se sigurnim kućama obrati veći broj žena upravo tokom prazničnih dana kada je cela porodica na okupu.”

Najmlađa korisnica Sigurne kuće u Nišu imala je 18, a najstarija 78 godina.

Psihološka istraživanja koje Sonja Šćekić vodi pokazuju da starije žene trpe nasilje i od svojih sinova, često prezaštićenih tokom odrastanja.

Prema njenim podacima, čak 10 odsto žrtava porodičnog nasilja starije je od 65 godina!

Upravo je to ona starosna grupa za koju se procenjuje da je rizik od težih posledica korona virusa veoma veliki.

Mnogi od nas nisu ni svesni da se iza zatvorenih vrata nekog porodičnog doma mogu dešavati prave drame.

Kako prenose američki mediji, u SAD je od početka epidemije COVID-19, povećana kupovina alkohola ali i oružja, što svedoči o opštem osećanju nesigurnosti, jakog stresa ali i spremnosti na agresivne postupke.

“Žene često nisu svesne da njihov problem nije nerešiv”, kaže Sonja. “Tačno je da je zbog vanredne situacije u našoj zemlji i socijalne izolacije moguće da češće rastu tenzije u porodici, pa i češće dolazi do akutnog nasilja.

Međutim, regionalna Sigurna kuća u Nišu i u ovim teškim momentima nesmetano funkcioniše.”

Na sreću, od početka epidemije korona virusa u Nišu do sada, nije bilo povećanog broja žena koje se obraćaju za pomoć i traže zaštitu i smeštaj.

Međutim, ovde su spremni i da pruže usluge SOS telefona svakog radnog dana od 8 do 15 časova na broj 018 521210 i usluge Internet savetovališta na e-mail sigurnakucanis.savetovaliste@gmail.com svakog radnog dana od 8 do 21h.

Tu je stručni tim kojem se mogu obratiti sve žrtve porodičnog nasilja, uključujući i one koje ne traže hitan smeštaj već samo savet ili uputstva o proceduri prijavljivanja.

Pročitajte i  MH u kampanji #tisibitna: Najava dolazeće katastrofe

Inače, sama ustanova je licencirana za 15 korisnika, ali se u slučaju povećanja broja slučajeva porodičnog nasilja kapaciteti mogu proširiti.

“Naša Sigurna kuća postoji devet godina, a od svog osnivanja do sada u njoj je utočište pronašlo 950 korisnika, odnosno žena i dece”, kaže nam Sonja. “U ovoj godini do sada je u ovoj ustanovi boravilo 22 korisnika – 11 žena i jedanaestoro dece.”

sigurna_kuca_nis

Žena može da ostane smeštena do šest meseci, ali se nikad do sada nije desilo da neka izađe pre nego što je za nju to potpuno bezbedno.

Važno je i da bude osnažena ne samo psihički i fizički već i finansijski, pa su zato našim ženama na raspolaganju i psiholozi, ali i pravni saveti i mogućnost da aktivno traže posao.

U sklopu kuće je i informatička soba u kojoj mogu da steknu osnovna znanja o traženju posla i prijavljivanju”, objašnjava direktorka.

U Sigurnoj kući u Nišu, pod 24-časovnim obezbeđenjem i kompletnim video nadzorom, žene su – od uvođenja novih zakonskih odredbi,  zaštićene i od proganjanja – ranije su nasilnici terorisali svoje žrtve čak i preko telefona, SMS porukama i uznemiravanjem.

Da podsetimo, prema čl. 138a Krivičnog zakonika, “svako ko bude uporno pratio neku osobu, pojavljivao se na istim mestima, stajao ispred kuće ili radnog mesta te osobe, slao poruke telefonom, putem svih vrsta društvenih mreža, ili preko drugog lica, protiv volje tog lica, od sada će biti krivično gonjen za krivično delo proganjanje”.

“U potpunosti smo spremni da pružimo zaštitu, smeštaj  i  psihološku pomoć žrtvama porodičnog nasilja”, kaže Sonja Šćekić.

“U prvim razgovorima sa žrtvom, trudimo se da saniramo akutnu stresnu situaciju. Zatim se kroz individualne razgovore, kroz savete, radi na jačanju samopoštovanja i samopouzdanja žrtve.

Trudimo se i da se polako menja stav žene da je dužna da trpi nasilnika. Naročitu pažnju posvećujemo ublažavanju osećanja krivice koje je kod žrtava često prisutno – žena se oseća krivom zato što je prijavila nasilnika i napustila ga.

Žena polako psihološki jača i kroz različite grupne edukativne i kreativne radionice koje organizujemo.”

Sonjina glavna poruka je da vanredno stanje ne sme biti opravdanje za neprijavljivanje nasilja.

Prijavite nasilje i vi, bilo da ste žrtva ili svedok porodičnog nasilja. Ako vam se čini da žena krije da je žrtva, ponudite pomoć, podržite je.

U brojnim zemljama se ubrzano razvijaju sistemi za dodatnu podršku ženama. Tako je u Francuskoj planira da u apotekama – retkim mestima na koje žene mogu da odu tokom zabrane kretanja – moraju ženi omogućiti da prijave nasilje – čak i šifrovano ako je došla u pratnji partnera nasilnika.

Sigurna kuća u Nišu je spremna da, u slučaju povećanja broja slučajeva porodičnog nasilja, proširi kapacitete premda se nadamo da do toga neće doći. Nadamo se da do toga neće doći. Na osnovu preporuka resornog Ministarstva preuzeli smo sve mere za postupanje u vanrednom stanju, a preduzete su i druge mere odnosno interne procedure kako bi smeštaj i boravak u Sigurnoj kući za sadašnje i potencijalne korisnice bio bezbedan”, kaže direktorka Sonja Šćekić.

SIGURNE KUĆE U SRBIJI – TELEFONI

Sigurna kuća Novi Sad 021/646-57-46, 021/210-14-81, 021/210-13-81 (broj Centra za socijalni rad – CSR)
021/210-14-00 (broj CSR)

Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici u okviru centra za razvoj socijalnih usluga „Knjeginja Ljubica” Kragujevac 034/302-866, 034/370-195 (centrala), 065/61-20-490

Sigurna ženska kuća Zrenjanin, 064/64-88-103, 064/64-88-104

Savetovalište protiv nasilja u porodici Beograd, 011/329-14-40, 011/244-15-21, 011/2456-404, 0800-011-011 (besplatan poziv), 062/30-45-60 (noću)

Prihvatilište za urgentne slučajeve – SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja Vlasotince 035/822-24-56 (broj CSR), 062/790-517

Sigurna kuća Jagodina 035/822-24-56 (broj CSR), 062/790-517

Sigurna kuća Sombor 025/482-499 (broj CSR), 025/460-313, 062/787 972

Sigurna kuća Pančevo 0800-100-113 (sos telefon), 013/219-00-72

Prihvatilište za žene i decu žrtve nasilja Leskovac 016/252-494 (broj CSR), 064/898-66-97, 065/25-24-944
065/22-52-494

Priboj 033/2452-253

Smederevo 026/672-741 (CSR), 062/488-668 (CSR), 062/60-8080 (Sigurna kuća)

Vranje 017/7455-040, 064/80-12-962

Foto: Shutterstock

Izvor: Lepa&Srećna

Tekst: J. G.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *