Moja doza kofeina - Men`s Health

Moja doza kofeina

Sećate li se onog vremena kada smo bili mali i dane provodili ispred TV Politike gledajući crtane filmove? Sa odrastanjem, obaveze, sadržaji i mogućnosti kao da iz dana u dan rastu namećući pitanje – kada i kako postići sve? Da li bi hronična nesanica pomogla?

ČAJ
Čaj je napitak koji je nakon vode po količini konzumiranja najzastupljenije piće na planeti. Pravi se potapanjem listova biljke čaj u toplu vodu i za razliku od kamilice, mente i različitih voćnih mešavina, njegovi listovi sadrže određenu količinu teina, varijaciju kofeina, koji konzumiranjem stimuliše nervni sistem. Količina kofeina razlikuje se u zavisnosti od vrste čaja koju konzumirate.
Assam
i kineski beli čaj su među onima sa najvišom koncentracijom kofeina, pri čemu jedna šolja napitka sadrži istu količinu kofeina kao i jedan espreso, tj. oko 80 mg. Jedna od intenzivnijih vrsta crnog čaja bogatog kofeinom je Lapsang Sučong. Legenda kaže da je ovaj čaj nastao u kineskoj provinciji Fudžian u doba poslednje kineske dinastije – King. Usled kašnjenja sa godišnjom isporukom, lokalni proizvođači su pokušali da ubrzaju proces sušenja stavljajući listove čaja iznad plamena. Lokalna borovina je obezbedila specifičnu dimljenu aromu, koja se dvoru dopala. Tako je počela standardizacija proizvodnje, potom trgovanje sa Evropom i za kratko vreme ovaj čaj postao je poznat širom planete.
U čaj, pre svega crni, može da se doda mala količina mleka kako bi se razbila njegova gorčina.

KAFA
Nema razloga predstavljati ovaj crni napitak bogate arome i intenzivnog ukusa. Postoji više legenda koje govore o prvoj pojavi kafe. Pisani dokumenti navode da su je prvi konzumirali sufiji, mistični derviški red, u Jemenu već sredinom 15. veka i to kako bi ostali budni tokom noćnih verskih obreda. Ubrzo, evropski trgovci su počeli da prenose priče o “islamskom vinu” koje je podsticalo trezvenost i koncentraciju, te je kafa krajem 16. veka preplavila London i podstakla otvaranje neverovatnog broja kafea. Mnogi naučnici i viđeniji ljudi su se u njima okupljali, razmenjivali iskustva sa puta, držali besede, a iz jednog od ovih kafea se kasnije razvila i Londonska berza. Iz Londona se kafa postepeno proširila na ostatak Evrope, a samo Britansko carstvo se preorijentisalo na čaj. Danas se kafa uzgaja u čak 70 zemalja, uglavnom oko Ekvatora, i predstavlja jednu od najzastupljenijih roba u svetskoj trgovini. Usled sve veće upotrebe pesticida u periodu od 70-ih radi što boljeg prinosa, danas je sve popularnija fair-trade proizvodnja kafe koja podstiče razvoj lokalnih zajednica i podiže ekološku svest širom planete.

Pročitajte i  Omiljene grickalice sa drugačijim ukusom

MATE
Iako je kod nas gotovo nepoznat, zbog svojih antioksidantskih dejstava, visokog nivoa kofeina, minerala, vitamina A, B1, B2, C i E, te fosfora, gvožđa i kalcijuma, mate postaje sve popularniji širom planete. Prvobitno konzumiran u selima latinoameričkog plemena Guaraní, mate je postao poznat Evropi tek krajem 16. veka preko kolonizatora, a već u 17. veku postaje jedno od glavnih poljoprivrednih dobara u ovom regionu. Danas proizvodnju dele Brazil (57%), Argentina (37%) i Paragvaj (10%). Pravi se tako što dve supene kašike osušenog matea smestite u vrg – tradicionalni sud od specijalne vrste minijaturne bundeve – i prelijete vrućom, ali ne ključalom, vodom. Ukus je u početku gorak, dok aroma podseća na miris pokošene trave. Napitak se pije slamčicom od nikla, a isti mate se može prelivati više puta, usled čega ukus postaje prijatniji. Na ulicama Buenos Airesa često možete videti lokalno stanovništvo sa vrgom u ruci i malim termosom pod miškom kako pijuckaju mate nasred ulice, dok u Berlinu možete probati gazirano piće izuzetno osvežavajućeg ukusa, sa relativno niskim stepenom kofeina koje se zove Club Mate.

GUARANA
Uprkos činjenici da se kod nas već duže vreme prodaje osvežavajuće energetsko piće Guarana, malo njenih korisnika zna o čemu se tačno radi. U pitanju je ekstrakt koji se dobija mlevenjem semena istoimene puzavice koja raste u Venecueli i na severu Brazila, uglavnom u dolini Amazona. Njeno seme sadrži čak dva puta više kofeina – odnosno guaranina – od semena kafe, a prvi koji su ga koristili bila su plemena Tupi i Guaraní. Oni su seme ove biljke prali, sušili i na kraju drobili praveći od njega prah koji su mešali sa toplom vodom. Evropljani su se upoznali sa guaranom gotovo u isto vreme kada i sa mateom – preko kolonizatora, ali je za razliku od matea njena komercijalizacija i organizovana proizvodnja počela tek 60-ih godina prošlog veka. Osim uticaja na povećanje koncentracije i podizanja nivoa energije organizma, istraživanja su pokazala da guarana utiče i na to koliko brzo će se telo osećati sitim. Usled toga, veruje se da guarana utiče i na ubrzan gubitak kilograma.

Bez sumnje, kofein je, u svojim različitim oblicima, najomiljeniji i najkorišćeniji legalni stimulans na tržištu danas. Ipak njegovo preterano unošenje u organizam moglo bi da dovede do nesanice, ubrzanog lupanja srca, anksioznosti i tako dalje. Zato, pažljivo sa njegovim unošenjem.

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *