Istina o antioksidantima - Men`s Health

Istina o antioksidantima

U studiji u okviru The Cochrane Library, istraživači su kombinovali 78 kliničkih ispitivanja koja su uključila 300 000 ljudi. Tokom perioda istraživanja, prosečno tri godine, kod ljudi koji su uzimali suplemente koji sadrže jednu ili više od 5 istih antioksidanata, povećao se rizik od smrti za oko 4 odsto. Beta karoten i vitamin A su se pokazali kao najštetniji, dok vitamin C i selen nisu imali nikakvo ni pozitivno ni negativno dejstvo.

Neki od učesnika u istraživanju su bili potpuno zdravi, dok su ostali imali srčana oboljenja, ili neke druge zdravstvene probleme. Rezultati ukazuju na to, da bez obzira na zdravstveno stanje, ne postoje utvrđena pozitivna dejstva ovih supstanci kada se uzimaju u obliku tableta. Antioskidanti su i dalje važni, ali najbolje je da se unose konzumiranjem hrane.

PREVIŠE DOBRIH STVARI?
Antioksidanti deluju u borbi protiv slobodnih radikala. Prema rečima nuticionistkinje Meri Hartli, slobodni radikali su nestabilni molekuli, koji, ako se ne kontrolišu, mogu oštetiti ćelije i ugroziti njihove funkcije. Telo stvara slobodne radikale u toku varenja, ili iz spoljnjih izvora, kao što su zagađen vazduh i duvanski dim. Šteta koju slobodni radikali mogu prouzrokovati povezana je sa prevremenim starenjem i bolestima poput Alchajmera i raka.

Dobra strana antioksidanata je ta što uglavnom neutrališu slobodne radikale. Takođe, druga nedavna istraživanja su pokazala da uništavanje slobodnih radikala u određenoj meri može loše uticati na blagotvorne efekte fizičke aktivnosti. Iako su slobodni radikali, uglavnom štetni, vašem telu su potrebni u borbi protiv raznih infekcija.

Većina ispitanika su koristili više od preporučene dnevne doze, što bi moglo da objasni negativne efekte uzimanja ovih supstanci. Postavlja se pitanje zašto su neki antioksidanti štetniji od drugih. Istraživanje je pokazalo do čega može dovesti konzumiranje nekih materija u visokim dozama:

  • Beta karoten može povećati rizik od kancerogenih oboljenja
  • Vitamin A može dovesti do oštećenja DNK
  • Vitamin E u velikim količinama postaje pro-oksidant i doprinosi oštećenju ćelija
Pročitajte i  Zimski klasik: 5 grešaka zbog kojih kuvano vino nema željeni ukus

Kada se preporučuje uzimanje suplemenata?

Naučnici još istražuju sve posledice do kojih može dovesti konzumiranje antioksidanata. Ali na osnovu rezultata, preporučuje se da ishranu obogatite suplementima samo uz preporuku lekara.

Međutim, nutricionistkinja Hartli, upozorava na činjenicu da je opasnost od slobodnih radikala veća ako ste pod ekstremnim fizičkim ili psihičim stresom. Ako se, na primer, razvodite, ili radite prekovremeno na velikom projektu, ili ste pojačali treninge, razmotrite uzimanje multivitaminskog napitaka.

– Taj napitak bi trebalo da sadrži sve hranljive materije, ili bar većinu, ali je ključno da ostane u granicama preporučenog dnevnog unosa tih materija, kaže nutricionistkinja.

Evo kako da budete sigurni da ne preterujete:

Na primer, za vitamin A preporučeni dnevni unos je 900 µg, vitamin C 90 mg, Beta karoten 3 do 6 mg, vitamin E 15 mg, a selen 55 µg.

Vaša ishrana bi trebalo da bude bogata voćem i povrćem, jer je dokazano da antioksidanti uneti iz hrane nemaju štetno dejstvo kao oni naknadno uneti u vidu tableta. Osim toga, voće i povrće sadrže i druge hranljive materije i hiljade hemijskih jedinjenja koji su potrebni vašem telu da bi normalno funkonisalo. Doktorka Hartli preporučuje sledeće namirnice kao korisne, ako vam zatreba vitamina:

  • Vitamin A i beta-karoten: krompir, šargarepa, spanać
  • Vitamin C: pomorandže, limun, limeta, crvena i zelena paprika, paradajz
  • Vitamin E: ulje šafranike, kikiriki, bademi i
  • Selen: brazilski orasi, semenke suncokreta, integralni pirinač
Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *