Jedite više masti, a manje ugljenih hidrata - Men`s Health

Jedite više masti, a manje ugljenih hidrata

Prema novoj studiji Nacionalnog Instituta za zdravlje, ishrana koja se bazira na smanjenju ugljenih hidrata, a povećanju unosa masti – uključujuči i zasićene masti u mesu i maslacu – poboljšava skoro sve zdravstvene parametre, od smanjenja obima struka do održavanja arterija čistim u odnosu na ishranu koja je generacijama unazad preporučivana, a sastoji se od smanjenog unosa masnoća. 

Prema rečima autora istraživanja, Lidiji Bazano iz Škole za javno zdravlje na Tulane Univerzitetu, u okviru ispitivanja su postojale dve grupe – jedna je svoju ishranu bazirala na većem unosu ugljenih hidrata, a manje masti, a druga obrnuto. „Rekli smo obema grupama da jedu zeleniše, zato što oni sadrže visok procenat nutrijenata i vlakana koji održavaju sitost“, kaže Bazano.“Takođe smo svima rekli da se klone nezasićenih masti.“

Grupa koja je je jela manje masti nastavila je da jede ugljene hidratu, uključujući hleb i žitarice, zadržavajući unos zasićenih masti – uglavnom iz životinjskih produkata – oko 7 procenta sveukupnih kalorija. Nasuprot tome, grupa koja je bazirala svoju ishranu na mastima, prepolovila je unos ugljenih hidrata i nije izbegavala puter, mesto i sir. Najbitnije je da su obe grupe mogle da jedu koliko god su htele, nije bilo brojanja kalorija niti izgladnjivanja.

Godinu dana kasnije, naučnici su mogli da primete da je grupa sa velikim unosom masti izgubila tri puta više na težini, smanjujući masne naslage, a grupa, sa manjim unosom masti je izgubila više mišićne mase. Još ubedljiviji su rezultati analiza krvi, koji su ispitivali rizik od srčanih oboljenja i dijabetesa. Grupa ispitanika, koji su jeli skoro duplo više namirnica sa zasićenim mastima, imala je bolje rezultate lošeg i dobrog holesterola i triglecirida. Čak ni Framingham kalkulator, koji meri rizik od srčanog udara u narednih deset godina nije bio na strani grupe, koja je ishranu bazirala na ugljenim hidratima.

Pročitajte i  Nemojte da kombinujete ove namirnice

Na koji način masna krmenadla može da zameni pastu? Pođimo od činjenice da naše telo ne obrađuje na isti način kalorije iz masnoća i ugljenih hidrata.

Kada jedemo ugljene hidrate, oni subrzgavaju šećer direktno u krv, a telo uzvraća insulinom, koji pretvara šećer u krvi u masne kiseline sadržane u masnim naslagama oko našeg srednjeg dela tela. Šećer u krvi tada opada, a oslobađaju se masne kiseline koje treba da se sagore, međutim ishrana bazirana na ugljenim hidratima održava nivo insulina veoma visokim, tako da te masne kiseline nikada ne sagorimo, pa  se može zaključiti da se zapravo gojimo od prekomernog unosa ugljenih hidrata, a ne od masnoća. Sa druge strane, ishrana bazirana na smanjenom unosu ugljenih hidrata prekida taj začarani krug, držeći nivo insulina dovoljno niskim da može da natera telo da ponovo spali masti.

Ali zar nije preterani unos zasićenih masti loš po zdravlje srca? Istina je da zasićene masti mogu da podignu nivo holesterola, ali budući da postoje dobar i loš holesterol, ispostavlja se da zasićene masti povećavaju dobar, a snižavaju loš holesterol. Ugljeni hidrati, sa druge strane, čine upravo suprotno. Zapravo, u brojnim istraživanjima i pregledu 72 studije i nekoliko hiljada ispitanika, nije utvrđeno da zasićene masti izazivaju srčana oboljenja.

Zbog brojnih teorija i mišljenja naučnika, teško je prihvatiti da masti zaista pružaju dosta benefita, budući da je uverenje da masti goje i dovode do brojnih oboljenja postalo deo tradicije. Niko ne može sa sigurnošću da savetuje da ćete živeti duže, ukoliko jedete više masti. Ipak, čini se da se naučne činjenice menjaju i da masti nisu više ljuti neprijatelj našeg zdravlja. Savetujemo vam da ipak budete umereni u svemu, da ne preterujete u ugljenim hidratima, a ni u mastima. 

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *