Istina o soli - Men`s Health

Istina o soli

MOGU LI DA ŽIVIM BEZ SOLI?
Ne
So je od esencijalne važnosti za zdravlje. Ljudski organizam ne može da je sintetiše, a ćelijama je potrebna za pravilno funkcionisanje, kaže dr Arian Ajer, upravnik odeljenja za srčane bolesti u bolnici Magee-Womens pri medicinskom centru Univerziteta Pitsburg. Štaviše, Medicinski institut preporučuje da se na dan konzumira najmanje 3,8 g soli (to je nešto više od ½ kašičice), a najviše zbog natrijuma. Natrijum je elektrolit, skroman pripadnik izvikane skupine minerala koji pomažu u održavanju mišićnih funkcija i hidratacije; zbog toga sportski  napici redovno sadrže natrijum. Čovek neprestano gubi natrijum preko znoja i mokraće pa ako se natrijum i voda ne nadoknađuju, pritisak može da opadne toliko da izazove vrtoglavicu. “Natrijum u organizmu deluje kao sunđer: pomaže da se u krvi zadrži tečnost“, objašnjava Riki Kin koja o dijetetici i ishrani predaje na Univerzitetu Aljaske. Ali kod ljudi koji piju previše vode nivo natrijuma može toliko da opadne da nasta je hiponatremija, potencijalno smrtonosno stanje, uobičajenije kod rekreativaca nego profesionalnih sportista, upozorava Meri Spano koja se sportskom ishranom bavi na Univerzitetu Atlante. So je puno više od stvari koja hrani daje dobar ukus – bez soli bismo umrli.

MORAM LI STROGO DA PAZIM NA UNOS SOLI?
Ne nužno
Ukoliko imate povišen krvni pritisak, verovatno su vam savetovali da smanjite konzumaciju soli. Stvar je jasna: od natrijuma u krvi ostaje više vode pa srce mora jače da pumpa, a od toga raste krvni pritisak. Ako vam je pritisak povišen, to stvara probleme. (Veliki unos soli može da bude opasan i za ljude koji su osetljivi na nju, odnosno teško izlučuju višak soli.) A šta ako nemate zdravstvene tegobe? Institute of Medicine preporučuje da ljudi stariji od 14 godina na dan ne unose više od 2300 mg natrijuma – to je otprilike kašičica soli. Ta granica je niža (1500 mg, odnosno nešto više od ½ kašičice soli) za ljude srednje i treće životne dobi, kao i za one koji pate od bubrežnih bolesti, visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Iako većina ljudi prelazi te granice (npr. u SAD se u proseku po stanovniku konzumira 3400 mg natrijuma na dan), neki stručnjaci kažu kako to kod većine ljudi ne bi trebao da bude problem. “Nije mi poznat nijedan dokaz koji bi upućivao na to da zdrav čovek sa normalnim krvnim pritiskom mora da smanji unos natrijuma“, kaže dr Majkl Alderman, profesor medicine na Univerzitetu Ješiva. Štaviše, smanjivanje udela soli u ishrani moglo bi da ima štetan uticaj na zdravlje, kaže dr Alderman. U preglednoj studiji koju je objavio Journal of Hypertension navedeno je kako je kod ljudi koji su unos natrijuma smanjili na 1000 mg zabeleženo opadanje krvnog pritiska, ali i ubrzan rad srca kao i smanjena osetljivost na insulin, zbog koga raste rizik dobijanja šećerne bolesti. Stoga su potrebne kliničke studije koje će pokazati da li smanjenje unosa natrijuma vodi poboljšanju zdravlja kod ljudi generalno, ističe dr Alderman. Valja pritom podsetiti da natrijum nije jedini krivac za porast krvnog pritiska. “Mnogi rado zaboravljaju činjenicu da i prekomerna težina pridonosi visokom krvnom pritisku“, naglašava Mari Spano.

Pročitajte i  Otkriven nov (i vrlo neobičan) uzrok nastanka tumora?

MOŽE LI ONO ŠTO JEDEM DA UTIČE NA DELOVANJE SOLI NA MOJ KRVNI PRITISAK?
Da
Kratka lekcija iz biologije: ljudski organizam neprestano uravnotežava natrijum izvan svake ćelije i kalijum koji je u njoj. Časopis Hypertension objavio je 2006. izjavu Američkog udruženja za srce da se povećanjem unosa kalijuma krvni pritisak može sniziti podjednako kao smanjivanjem unosa natrijuma. To nije opovrgao čak ni medicinski institut – citiramo: “Natrijum: razmera unosa kalijuma i natrijuma jače je povezana sa krvnim pritiskom nego unos bilo koje od te dve stvari pojedinačno.“ Na žalost, zbog superslane prerađene hrane koja je često na jelovniku, ne jede se dovoljno voća i povrća, glavnih prehrambenih izvora kalijuma. Istraživanje je pokazalo da mlađi mu škarci unose samo 60 do 70 odsto prepo ručene dnevne doze kalijuma, koja iznosi 4,7 g.

MORAM LI MANJE DA SOLIM HRANU DOK KUVAM?
Ne zamarajte se time
Bez brige, od soli koju ubacite u vodu kad kuvate testeninu pritisak vam neće podivljati – 77 odsto natrijuma u ishrani prosečnog čoveka unosi se konzumacijom prerađene i hrane koja se oslužuje u restoranima. Samo 12 odsto natrijuma dolazi prirodno iz namirnica, a 5 odsto soljenjem dok se kuva kod kuće. Iz tog razloga zaista nije potrebno da so proterate iz kuhinjskog ormarića ili kupujete zamene krcate aditivima, tim više što je so važan
začin i jedini prirodni izvor tog temeljnog ukusa, kaže Harold MekGi, autor knjige On Food and Cooking. Osim toga, naši mozgovi su razvijeni tako da bude želju za slanom hranom, jer je so nužna za opstanak ljudi,objašnjava dr Lesli Stajn sa filadelfijskog Monell Chemical Senses Center. So intenzivira ukuse, pa se od nje čini da su ih “puna usta“, a pritom potiskuje gorčinu i ističe slatkoću. Bez soli mnoga bi hrana bila neukusna jer jednostavno ne bi imala ukus. Od ključne je važnosti i u “hemiji pečenja“, kaže Lesli Stein i savetuje da uvek birate morsku so bez aditiva.

NESLANA ŠALA
Uz ograničavanje konzumacije soli vezan je i paradoks: iako je zahtevaju mnogi javno zdravstveni stručnjaci, neki su zabrinuti da bi zbog toga mogao (dodatno) da opadne unos joda, preko potrebnog za pravilno funkcio ni sanje štitnjače, a njegov manjak je opasan tokom trudnoće, kad može izazvati probleme u razvoju nervnog sistema ploda, posledica čega može biti mentalna retardacija deteta. Neki istraživači su ustanovili i vezu niskih nivoa joda tokom trudnoće i pojave ADHD kod dece. Upravo zato da se izbegnu zdravstveni problemi uzrokovani manjkom joda, so je počela da se jodira i danas je većini ljudi glavni izvor tog elementa.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *