Zašto vino i čaj tako dobro idu uz jelo?

Naučnici koji proučavaju način na koji osećamo hranu u ustima misle da mogu objasniti zašto je to tako: pitko vino i masno meso su kao yin i yang u svetu hrane, smešteni na suprotnim polovima čulnog spektra.

Ti rezultati, objavljeni u časopisu Current Biology, nude sasvim novu definiciju uravnoteženog obroka. Oni nude i nov način razmišljanja o našim prehrambenim navikama, kako o onim dobrim tako i o onim lošim.

“Usta su sjajan čulni somatosenzorni organ, neosporno najosetljiviji u telu”, izjavio je Paul Breslin predavač na američkom univerzitetu Rutgers University i Monell Chemical Senses Center. “Način na koji hrana određuje šta će naša usta osećati uveliko utiče na našu odluku o tome šta ćemo jesti.”

To bi, na primer, moglo objasniti zašto su nam privlačni razni prelivi za salatu sa svojim karakterističnim uljima. Setimo se takođe i nabora đumbira duž tanjira sa sušijem ili gaziranih sokova uz hamburgere i pržene krompiriće.

Istraživači su znali da se u ustima oseća oporost i suvoća pitkih vina, a da su masti, s druge strane, klizave. Znalo se da je reč o dvema suprotnostima, međutim nije bilo jasno kako to stvarno deluje.

Breslin, Catherine Peyrot des Gachons i saradnici sada pokazuju da slabo pitki napici – koji u ovom slučaju sadrže ekstrakt semenki grožđa, sastojak zelenog čaja i aluminijum sulfat – ponovljenim ispijanjem utiču na percepciju skupljanja. Kad se spoje sa suvim mesom, pitka pića se zaista suprotstavljaju osećaju klizavosti koji ide uz masnoće.

Ova prirodna sklonost za traženjem ravnoteže u našim ustima može korisno uticati na raznolikost namirnica u našoj ishrani, kaže Breslin.

“Suprotnost između masnih i pitkih osećaja omogućuje nam da lakše jedemo masnu hranu ako s njom uzimamo i pitke namirnice”, kaže on nadalje.

Breslin još dodaje kako sveže semenke i orašasti plodovi takođe mogu na određeni način da budu privlačni. “Ove namirnice dolaze s vlastitim mastima i pitkim stvarima u paketu, tako da mogu biti samo-uravnotežene.”