Zašto se prejedamo? - Men`s Health

Zašto se prejedamo?

Postavlja se pitanje zašto se ovako ponašamo ako smo siti i ako organizmu nije potrebno više hrane. Krivci za ovakvo ponašanje u ishrani su biologija, navike i okolina.

Postoji šest osnovnih razloga zašto unosimo količine hrane koje nam nisu realno neophodne.

NEDOVOLJNO SNA

Ukoliko nedovoljno spavanje, veća je verovatnoća da ćete u toku dana konzumirati više hrane. Studija koju je 2012. Sprovela klinika „Mejo“ utvrdila je da oni koji jedne večeri spavaju makar sat i dvadeset minuta kraće nego inače sutradan u proseku unesu u svoj organizam 549 kalorija više nego što je to uobičajeno.

Naime, to se dešava zbog efekta koji san ima na stvaranje grelina i leptina, hormona koji utiču na osećaj gladi i sitosti. Kada se ovi hormoni udruže, oni smanjuju apetit, a oslobađaju se tokom spavanja.

Uz to, ako se osećamo pospano, često verujemo da je dobra ideja da pojedemo nešto što bi nam dalo energije.

„Umorna osoba traži energiju u hrani, ali to vremenom može da postane navika“, ističe Keri Gens, autorka knjige o ishrani „Dijeta malih promena“.

PRESKAKANJE OBROKA

Ukoliko izostane doručak ili ručak, prirodno je da se prilikom večere pojede više hrane. Kada hormon grelin sam deluje, on stimuliše glad.

„Ništa osim jela neće sprečiti grelin da šalje mozgu informaciju da je telo gladno. Ovaj hormon je već prisutan u krvi u većoj koncentraciji ako preskočite doručak, pa je teško zaustaviti njegovo dejstvo“, objašnjava Mardžori Nolan, autorka knjige „Kako prevazići nekontrolisano prejedanje“.

RAD NA MIŠIĆIMA

To nije novost. Ukoliko naporno vežbanje, telo će tražiti više kalorija. Moguće je da sagorevatedaleko više nego što mislite, čak i ako radite samo na osnaživanju, bez ikakvog kardio programa.

Pročitajte i  Namirnice koje bi trebalo da dodate žitaricama

„Kada podižete velike težine, mišić koji je opterećen podstiče gubitak kalorija, čak i ako ne vežbate preterano aktivno“, kaže Nolanova.

MANjAK VODE

Mardžori Nolan naglašava da se može dogoditi da teže razlikujemo žeđ od gladi.

„Radi se o tome da su simptomi isti: umor, malaksalost, osećaj praznog želuca“, objašnjava ona.

Čak i ako ne osećate žeđ, konzumiranje vode pre obroka će vam pomoći da kontrolišete koliko ćete pojesti.

IstraživanjeAmeričkog hemijskog udruženja utvrdilo je da su učesnici studije koji su pili po dve čaše vode pre doručka, ručka i večere unosili između 75 i 90 kalorija manje prilikom svakog obroka.

OSEĆATE LI STRES?

„Ako jedete na nervnoj bazi, moguće je da nećete umeti da napravite razliku između svarne gladi i one izazvane stresom. To je samo odgovor tela, jer stvarna glad ničim ne izaziva prejedanje“, otkriva Nolanova.

Nedavno sprovedena studija objavljena u časopisu „Psihološka nuaka“ utvrdila je da fudbalski navijači konzumiraju više nezdrave hrane na dan kada njihovi omiljeni timovi izgube.

„Ovo, naime, nosimo sa sobom od najranijeg detinjstva. Hrana se često koristi kako bi se deca umirila, što se potpuno ukorenilo“, ističe Keri Gans.

OBROK ISPRED TV-A

Istraživanje koje je nedavno obavljeno u Univerzitetu u Birmingemu pokazalo je da obrokovanje u trenucima kada nešto odvlači pažnju utiče na to se u organizam unese veća količina hrane.

„Odvojte određeno vreme, isključite aparate i sedite ispred tanjira“, savetuje Gansova. „Neka jelo zaista postane obrok umesto brzog prejedanja.“

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *