Borilački klub: Kreni napred! - Men`s Health

Borilački klub: Kreni napred!

Zar nije muškije od svih mišića kada muškarac ima jak karakter, odlučan stav i nepokolebljivo samopouzdanje? Zato smo tražili veštinu koja nas uči da vladamo trenutkom i budemo mirni kao bomba koja svakog momenta može da eksplodira. Zbog toga smo tražili sport gde su za pobedu presudne snažna energija i usredsređenost kojom treba narušiti protivnikovu stabilnost. Našli smo ga: dobro došli u kendo!

PIŠE: STEFAN TOŠOVIĆ 

Upalio sam svoju hondu („pirinčana polja”) i krenuo u klub Makoto („odanost”), gde treba da uradim reportažu o kendou („put mača”). Obukao sam žutu trenerku čije nogavice sa strane, celom dužinom, imaju crnu štraftu (sličnu je nosio Brus Li u svom poslednjem filmu, kao i Uma Turman u Kill Bill-u). Karate sam počeo da treniram s pet godina; ostao pri njemu više od deset. U toku te karate decenije u više navrata prisustvovao sam tre ninzima kendoa (tada su polaznici nekoliko različitih borilačkih veština često delili istu salu). Zapamtio sam ga kao borbu u kojoj se ljudi odeveni u samurajska odela, s kaci gama, mlate drvenim mačevima, neprestano ponavljajući udarac odozgo – iz smera neba, nadole – u visini protivnikove glave. Pirinač, odanost, mač… Ponavljam u sebi te reči dok stojim na semaforu. Reči asociraju na samuraje. Brojim na japanskom: ić, ni, san… Pljušti kiša. Čovek u automobilu pored mog gricka nokte na prstima jedne ruke i odmerava zanokticu na kažiprstu druge. Napašće je zubima. Još uvek je crveno svetlo za vozače. Na ćošku, dijagonalno od semafora je kafić. Gledam kroz njegov izlog i vidim devojku koja razgovara s konobarom. Čini se kao da ne zna šta bi naručila – već je popila tri kafe, limunada joj ne prija… Tako mi je delovala. Žuto svetlo samo što nije. Za to vreme, u jednom dvorištu u centru grada, u sali koja spolja nalikuje na autobus (onaj kog su Beogradu poklonili građani Japana), grupa ljudi, lišena dualiteta koji ih progone u svakodnevnom životu, živi po samurajskim principima. Bar u tih sat i po koliko im traje trening. Oni su kendo. Oni su klub Makoto. Pali se zeleno svetlo. Krećem ka njima.

KENDO PRUŽA JEDNU VRSTU ŽIVOTNOG NAPRETKA. TO JE FILOSOFIJA KOJA OMOGUĆAVA UMNI RAST. KADA TAKMIČENJA PRESTANU, OSTAJE ONO MNOGO VREDNIJE – HRABAR POGLED NA STVARNOST

MIŠIĆI ZA MAČ Majstori ove veštine teže načinu disanja koji je karakterističan za plivanje. Pored bazena, evo kojim se sve fitnes aktivnostima bave kendoke:

# Iskoraci – s opterećenjem ili bez
# Čučnjevi – s opterećenjem ili bez
# Pliometrijske vežbe – skokovi
# Proprioceptivne vežbe – za ravnotežu i prevenciju povreda
# Izdržaji – za jačanje jezgra
# Vežbe s bučicama – za jačanje ramenog pojasa

KIŠA SE UMIRILA…

Ispred sale me čeka Andrej Milošević, majstor kendoa četvrti dan, državni prvak Srbije i vicešampion Evrope, učitelj u Makotou. Vežba 11 godina. Već je u indigo opremi, spreman. Govor njegovog tela šalje jasnu poruku: stabilnost. Otkud kendo, pitam ga. „Kao mali, obožavao sam akcione filmove i crtaće, pogotovo one gde je bilo mačeva. Jednog dana, drugar iz osnovne škole došao je u park noseći ogromnu torbu u kojoj su bili mačevi. Bilo je to moje upoznavanje s kendoom”, govori i otvara vrata. Unutra zatičem nekoliko momaka koji rade medveđi hod, ali su rukama oslonjeni na krpu i klizaju se unapred. „Ovako se zagrevamo i brišemo prašinu s parketa”, dovikuje jedan od njih. Dve muve jednim udarcem, praktično je, a Japanci su majstori u tome. Na zidu je nekoliko zastava s japanskim slovima i simbolima koji mi liče na sunce. Postoji nešto duhovno na ovom mestu, pomislim. Ne mogu da ne budem svestan moći koja se uvukla u ćoškove kluba Makoto. Svi se klanjaju kada ulaze i izlaze. Opremu uredno ostavljaju u ćošak sale. Tihi su i ne govore mnogo, sve dok ne stanu u vrstu, kako inače počinje trening. Tada se čuju povici na japanskom jeziku. Ne razumem ih, ali zvuče impresivno. Prave mi tremu. Počinjem da razumem kako se Tom Kruz osećao kada se u Poslednjem samuraju zadesio u japanskom selu, među njihovim ratnicima. Pada mi na pamet kako će me članovi kluba Makoto izudarati mačevima od bambusove trske po ramenu ako u tekstu spomenem Toma Kruza. Morao sam, jer Poslednjeg samuraja znam gotovo napamet.

PRAVILA BORBE

Da biste u okršaju postigli poen (ipon), nije dovoljno da protivnika samo pogodite, kao što je to slučaj u evropskom mačevanju. Važno je da ispravno izvedete tehniku pokreta, koja mora da sadrži princip Ki Ken Tai – um, mač i telo. Ukoliko trojica sudija procene da ste napad izvršili u sadejstvu uma, mača i tela, zaradićete ipon. Pobednik je onaj ko prvi postigne dva poena. Iako takmičenja nisu primarna u ovoj veštini, kendo učitelji tvrde da iskustvo koje se stiče na turnirima služi razvoju majstorstva. Turnirske borbe vode se na drvenoj podlozi, najčešće parketu, u obeleženom kvadratu, čije su stranice između 9 i 11 metara.

NA TRENINGU ima različitih generacija, to mi se sviđa. I dece i devojaka. Ovo je mnogo više od sporta. Kendo pruža jednu vrstu životnog napretka. To je filosofija koja omogućava umni rast. Kada takmičenja prestanu, ostaje ono mnogo vrednije – hrabar pogled na stvarnost. „Kendo me je naučio tome da se ne zadovoljavam prosekom, naprotiv. Ova veština pomogla mi je da verujem kako sam dovoljno dobar da budem prvi, i da to pokažem tamo gde treba – u poštenoj borbi”, opisuje Andrej. Nekoliko stvari sam zapamtio pripremajući se za priču o kendou: Da biste ovladali veštinom mača, prvo treba da pronađete mir u svom umu. Zašto se potencira duhovni mir? Zato što kendo majstori veruju kako mirna voda ne propušta nijedan pokret i događaj. Ipak, u celu priču je upletena vrlo konkretna stvar – mač. „Teorija i fi losofi ja kendoa moraju biti dopunjene umetnošću korišćenja mača. Uz to, veruje se kako je jedini izraz koji vas može zaštititi od protivnikovog napada – odlučan stav”, tvrdi Milošević. Ok, to mi zvuči poprilično apstraktno. Pre nego što je pošao da se zagreva, tražim da mi laički, ako je to moguće, objasni ovu borilačku veštinu. „Ukoliko bi trebalo da je dovedemo u vezu s nekim modernim sportom, to bi bio tenis. Postoji razmena udaraca. U tenisu se udara loptica i distanca među protivnicima je veća. U kendou udaramo jedni druge, bez povređivanja, i blizu smo. Ali, to nadmudrivanje protivnika pomoću udaraca je zajedničko obema veštinama”, kaže Andrej.

ISPOD NJIHOVOG SAMURAJSKOG OKLOPA PULSIRAJU DUBOKO SKRIVENE EMOCIJE – POSVEĆENOST DO SAVRŠENSTVA I BESPREKORNA DISCIPLINA. ŽIVOT U SVAKOM DAHU

SAMURAJSKI OKLOP Kendo takmičari koriste „punu ratnu opremu”. Ovo su njeni delovi:

Pročitajte i  Novi Men's Health: Borilački trening za početak godine

* Kendo Gia – gornji deo kimona, košulja
* Kendo Hakama – donji deo kimona, suknja
* Men – kaciga
* Kote – rukavice
* Do – oklop za telo
* Tare – zaštita za noge
* Šinaji – mač za trening
* Boken – drvena replika katane za vežbanje formi

ZAMAGLILA SU SE PROZORSKA STAKLA u sali. Nakon zagrevanja, svi navlače opremu. Ne rade to bilo kako. Postoji poseban ritual – kako kleknu, stave ispred sebe kacigu i prekriju je maramom. Sve deluje kao ogromna suprotnost instant kulturi. Vidim smisao, poštovanje i negovanje tradicije. Vidim dosta toga danas nevidljivog. Ispod njihovog samurajskog oklopa pulsiraju duboko skrivene emocije – posvećenost do savršenstva i besprekorna disciplina. Život u svakom dahu. To mi poručuju njihovi izgled i stav. Daleko od VAR tehnologija, fl uoroscentnih grejača za mišiće i anderkat frizura sa šatiranim pramenovima, ovde se dešava nešto ozbiljno. Ili se bar svi trude da budu i ostanu ozbiljni, što je takođe vrlo dobro. Kažu, kakav si borac, takav si čovek, i obratno. Kao i u svakom pojedinačnom sportu, i u kendou se najpre borite sa samim sobom. Hiljadu puta ponavljate jedan pokret ne biste li ga usavršili. „Ovde se stalno vraćate osnovama. Majstori nastoje da osnovne kretnje i zaseke dovedu do savršenstva, da mogu da odreaguju u pola noći ako treba”, ističe Andrej. Početnici prvo uče kretanje i kontrolu tela (kihon). Onda se prelazi na vežbanje zaseka (suburi). Koordinacija, kondicija, mašta i kreativnost igraju važnu ulogu. Napad na protivnika (vaza) kreće pomoću snage kukova i prati ga brzi rad nogu. Stopalo prednje noge je na parketu, dok je peta zadnje noge podignuta. „Vrhunski kendo majstori razlikuju se od prosečnih po tome što imaju jak seme. To je energija odnosno stav i moć, kojima pojedinac narušava psihičku i fi zičku stabilnost svog protivnika. Majstori čiji je seme moćan, s lakoćom mogu predvideti i preduhitriti druge takmičare, tako što ih uvode u svoj ritam i zamku”, ilustruje kendo majstor, kome između rukavica i kimonoa viri snažna podlaktica veličine vekne hleba.

UVEK SI POBEDNIK

Suština kendoa, ukoliko ga posmatramo kao filosofiju, ogleda se u intuitivnom pristupu borbi s protivnikom, kao i težnji da se dostigne savršena tehnika. Pojmovi pobediti ili izgubiti nisu važni. To bi trebalo da znači kako ćete, ako se „sprijateljite” s ovom veštinom, naučiti da: + zagospodarite situacijom + izgradite odlučan stav + ostanete pribrani i fokusirani u trenucima naleta adrenalina.

DEMONSTRIRA MI NEKOLIKO UDARACA. BRZO KRENE I ONDA AMORTIZUJE ZASEK DA ME NE BI UDARIO JAKO. MNOGO JE ČUDNO KAA IMAŠ KACIGU I VIDIŠ KAKO JOJ SE MAČ TVOG PROTIVNIKA PRIBLIŽAVA I UDARA TE. OČEKUJEŠ DA ĆE TE
ZABOLETI GLAVA. A NEĆE

OKO MENE SVE PUCA, svi se deru i vrište (kijaj). Mačevi (šinaji) udaraju jedni o druge. Poprilično je histerično, a oni deluju kao da su se u toj buci i rodili. To je i poenta, ostati miran i fokusiran. U pojedinim momentima sve mi liči na neki kardio trening. Preskakanje vijače, recimo. Dosta je kretnji naprednazad. Sparing izgleda otprilike ovako: protivnici ukrste vrhove mačeva, pa počnu da ispuštaju zvuke (kao samuraji u filmo vima). Time pokušavaju da zaplaše protivnika. Onda munje vito kreću napred izvodeći zasek. Prefinjeno precizno, rekao bih. Silovito i eksplozivno. Vreme je da probam. Otvaramo prozore, da uđe vazduh. Oblače me kao mladu za venčanje. Vezuju mi kimono (gia i hakama), stavljaju kacigu (men). Širim ruke i gledam šta se dešava. Imam tremu. Andrej mi pokazuje kako da držim mač. Leva ruka dole, desna gore, pri vrhu drške. Dođe mi da mač uzmem kao bejzbol palicu i krenem da vitlam njime poput nasilnika iz britanskih filmova – diler sintetičkih opijata iz Pekama koji nosi bižuteriju. Jesam li frustriran, pitam se? Ili sam gledao previše akcionih filmova? Ok, vrati se onda na Poslednjeg samuraja, govorim sebi. „Misliš na previše stvari. Misliš o maču, o ljudima koji gledaju, o neprijatelju. Previše misliš. Ne misli”, kaže Tomu Kruzu jedan od samuraja kada se ovaj u fimu prvi put latio drvene katane. „Primećuješ li koliko ti kaciga sužava vidno polje?”, pita me Andrej. Demonstrira mi nekoliko udaraca. Brzo krene i onda amortizuje zasek da me ne bi udario jako. Mnogo je čudno kada imaš kacigu i vidiš kako joj se mač tvog protivnika približava i udara te, očekuješ da će te zaboleti glava. A neće. Zanimljivo je. Kendo te privuče zbog više stvari: filmske estetike, filosofije, veštine, takmičenja, sporta… Izlazim iz sale Kendo kluba Makoto. Ne pada kiša. Mesec mraku čuva stražu. Razmišljam o tome koliku moć može da ti da mač. Ali, ako nisi pribran, fokusiran i odgovoran, mislićeš da imaš čekić i sve će ti ličiti na eksere. Ulazim u hondu, napuštam Makoto i mislim o kendou. Pirinač, odanost, mač… Ić, ni, san…

POGLEDAJTE:

*Najbolje savete o fitnesu, zdravlju, seksu, ishrani, stilu otkrijte na našoj Fejsbuk stranici >>> Men’s Health Srbija

*Zapratite Men’s Health Srbija i na Instagramu >>> @menshealthsrbija

Foto: Shutterstock

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *