Da li si dovoljno izdržljiv da postaneš nindža ratnik? - Men`s Health

Da li si dovoljno izdržljiv da postaneš nindža ratnik?

Može li da se prođe kvalifikaciona trka za Američkog nindžu En-Bi-Sija uz mesec dana pripreme?

Kako zažmurim, tako vidim one crvene lopte okačene iznad mene. Zajebi te krugove. Mnoge su srušili u hladnu vodu, ali sam mislio da će sa mnom biti drugačije.

Ali, hajde da se vratimo na početak. Mesec dana pre ovih vizija upoznao sam Drua Drečsela, elitnog trenera nindži, da bih se pripremio za kvalifikacionu trku za Američkog nindža ratnika. Šou dostiže gledanost od sedam miliona nedeljno. Ima dva voditelja, pomoćnog komentatora i 27 kamera. Sezona počinje kvalifikacionim trkama sa šest prepreka u šest gradova širom SAD-a.”Nindže2 neumorno treniraju u specijalizovanim teretanama i poligonima s posebnom vrstom prepreka, što je veoma važno.

Drečsel, koji se čak osam puta kvalifikovao, pristao je da me vodi kroz golgotu različitih testova ne bi li procenio stanje mojih mišića i osećaj ravnoteže. I, evo me ispred njegove teretane od 500 kvadrata u Hamdenu, u Konektikatu. Otvara vrata i otkriva kule od skela, različite stvari za ljuljanje i dva ogromna kriva zida. Dlanovi su počeli da mi se znoje.”Ne boj se”, kaže.

Naredna dva dana Drečsel me uči kako da visim s perforirane ploče, bacam se na šipke za zgibove i trčim po zakrivljenom zidu visokom 4,5 m. Za vreme jedne kritične lekcije pokazuje mi kako da prođem kroz špalir od penastih blokova (domine), simulaciju kotrljajućeg mosta ANR i te đavolje velike crvene lopte.”Prebaci težinu tela napred, stoj na prstima i održavaj brzinu”, govori mi Drečsel. Posle pola sata trčim po blokovima. Ovu prepreku mogu da pređem.

On to prelazi svakodnevno, ali tvrdi da ne trenira. Filozofija nindže je zavodljiva: zabavi se.”Samo volim da se igram”, objaš- njava.”Ne dolazim ovamo zato da bih to morao da uradim. Nikada ne treba da se namučiš da bi uradio nešto što je naizgled lako”.

Jedino što meni uopšte nije lako prva dva dana. Ramena mi kukaju zbog bolova, podlaktice su mi otečene i ne mogu da ispravim laktove. Možda nisam napravljen za slavu nindže. S tim je saglasan dr Tomas Neser, profesor kineziologije na državnom univerzitetu u Indijani.

Otok je verovatno šteta naneta mišićnom tkivu u pokušaju da uradi nešto novo. Moje telo je možda drugačije od Drečselovog. Naime, na osnovu genetske analize od pre nekoliko godina, znam da se u mojim mišićnim vlaknima ne proizvodi protein alfa-aktinin 3, koji je uobičajen kod sportista u slučaju brzih i snažnih trzaja. To može biti objašnjenje zašto nisam zagrižen za ovakve treninge. Više sam izdržljiv tip nego što sam nindža.

Međutim, Neser je zabrinut zbog nečeg drugog: mogu li da izdržim sve ovo? “Bićeš uspešan u onome u čemu uživaš”, kaže.

Pročitajte i  Brutalan trening MMA borca za čelične mišiće

Uprkos bolu i sumnji, mislim da uživam da se ljuljam, visim i skačem unaokolo. Na jednom Drečselovom uvodnom času upoznao sam Meta Zeolija, prosečnog pedesetogodišnjaka.”To što ovde radimo samo je zabava”, tvrdi ovaj gimnastičar.

Počinjem baš tako da se osećam. Ovo nije dizanje svoje težine napamet, već lekcija namenjena meni o tome kako da uspešnije pokrećem telo i promenim svoj momentum u vazduhu. Nikada ne prekidam trening. Ne osećam podlaktice, ali osećam da se popravljam.

Premotajmo mesec dana unapred i ja stojim na prvoj prepreci u Universal Studios u Los Anđelesu. Ja sam poseban gost na terenu; nije mi dozvoljeno da prođem drugu rundu.

Nije da bih je i prošao. Već sam video dvadesetak ljudi kako trče po poligonui niko od njih nije preživeo do kraja. Prvi lik koji je imao ruke kao piton, pogledaoje u nebo i povikao: “Krivi zid, bajo!”.Pao je posle druge prepreke.

Ne želim da gajim lažnu nadu dok hitam ka svojoj prvoj prepreci, nekoliko rotirajućih platformi nazvanih streljački koraci. Prelazim ih, skačem preko vode, hvatam konopac i zaljuljam se do platforme. Publika je eksplodirala.

Sada druga prepreka, skakačevi kablovi. Čujem Drečsela kako viče:”Neka ti ruke budu ispružene!”. Uspevam da poslušam njegov savet, ljuljajući se na dršci kao na nunčakama prema džaku za udaranje na zipliniji. Hvatam džak i vozim se na njemu do bezbedne zone. Dve su savladane!

Publika ludi (ili se bar ja toga sećam).

Proveravam svoje podlaktice. Trebalo bi već da bukte, ali koktel adrenalina u mom krvotoku izgleda da mi je dao varvarsku snagu. Ja sam Neo iz Matriksa. Jasam Džeki je..ni Čen!
Nezaustavljiv sam dok stajem na treću prepreku: kotrljajući most. Znate kako to ide, naravno, pro..rčio sam se. Na pola puta već gledam sledeću prepreku, gde mislim da ću biti za dve sekunde. Noga mi snažno udari u loptu predamnom. Okreće se. U vodi sam.

Pljusak. Kraj igre. Na kraju, nisam jedini.

Ali, sada razumem zašto ljudi treniraju cele godine za svoju šansu na ovom poligonu. Zapravo, to je kao veliko igralište za odrasle. U istoriji Američkog nindža ratnika samo je jedna osoba uspela da stigne do cilja i zaradi nagradu od milion dolara.

Pobednik je prestao da se takmiči, što je objasnio “nedostatkom želje posle već ostvarenog krajnjeg cilja”.

U Američkom nindža ratniku neuspeh je svojevrsni dar, motivacija za ono što Drečsel zauvek odbija da nazove treningom. To je razlog što će dogodine u ovo vreme moje podlaktice biti jače a ravnoteža bolja. Uz malo sreće, pokušaćujoš jednom da se oprobam.

Kad krenem, biću spreman.

*Najbolje savete o fitnesu, zdravlju, seksu, ishrani, stilu otkrijte na našoj Fejsbuk stranici >>> Men’s Health Srbija

*Zapratite Men’s Health Srbija i na Instagramu >>> @menshealthsrbija

Foto: Shutterstock

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *