PUCA KAO MAGNUM: Aleksandar Atanasijević - Zlatni odbojkaš za Men's Health - Men`s Health

PUCA KAO MAGNUM: Aleksandar Atanasijević – Zlatni odbojkaš za Men’s Health

Silovita igra Aleksandra Atanasijevića asocira na nepogodu: Kada se zaleti, skoči i udari loptu, čini se kao da sevne munja i pukne grom. Takvu snagu razvio je mukotrpnim radom u teretani, a titulu jednog od najboljih poentera svetske odbojke i igrača koji odlučuje utakmice, osvojio je zahvaljujući onome što ima među nogama – petlji!

piše: Stefan Tošović
fotografije: Foto Zavod 9

Odbojkaši su tada postali heroji nacije, sportisti od poverenja, junaci svoje ulice. Klinci su dobili nove idole– braću Grbić, Bobu Boškana, Andriju Gerića, Ivana Miljkovića… U školama je bila frka gde i kako razapeti improvizovanu mrežu, svi su hteli da igraju. Sa ulice, kroz odškrinute prozore beogradskih kuća, na svakom koraku mogao se čuti instrumental svojevrsne himne “Neka krene pesma naša, pesma naših odbojkaša”, mešajući se s mirisom pečenih paprika. Umela je ta pesma da prekine čak i Slagalicu ili Dnevnik RTS-a. Jednostavno, narod je zavoleo odbojkaše, a njima je, kad god se skupe s različitih krajeva sveta, najveća briga bila da nas razvesele svojim dobrim rezultatima u reprezentaciji. To im je uglavnompolazilo za rukom.

foto: foto zavod 9

Ta auto reprodukcija odbojkaških asova i vrhunskih trenera uspešno je nastavljena sve do danas. I u slučajevima kada nije osvajala medalje, “plava četa” je u prethodnim godinama uvek bila tim koji svakog može da pobedi. O tome da se ljubav između nacije i odbojkaša ne ugasi, počeli su da vode računa neki novi momci. Među njima je Aleksandar Atanasijević, nasmejani dečko blago kovrdžave kose, krupnih svetlih očiju i širokog osmeha.

foto: foto zavod 9

Kada se pojavio u dresu nacionalnog tima, imao je težak i nezahvalan zadatak – da na poziciji korektora (glavnog poentera) nasledi Ivana Miljkovića, verovatno i najboljeg odbojkaša u istoriji ovog sporta. I krenulo mu je toliko dobro da su ubrzo svi počeli da ga nazivaju novim Miljkovićem. Koliko dobro mu ide danas, možda najbolje ilustruju nadimci koje je dobio u prethodnim sezonama: Magnum, Odbojkaški bog, Bombarder, Đavo s licem anđela, Mašina koja melje protivnike… Kako drugačije nazvati igrača koji je tri puta zaredom bio najbolji poenter italijanske lige.

Aleksandar Atanasijević je pravi sportista, disciplinovani profesionalac: na fotografisanje je došao 15 minuta pre dogovorenog termina; poneo je torbu punu stvari i odbojkaških rekvizita i rekao kako mu je trener dozvolio da s nama bude do 19 sati, ni minut više. “Ovaj je za tebe”, kaže dajući mi plavi dres bez rukava, s nacionalnim grbom, onaj u kom je osvojio zlatnumedalju na Evropskom prvenstvu u Austriji i Češkoj 2011. godine. Dečko zna “za red”, bilo je očito. Iz ruksaka je izbacio steznike, flastere, štitnike za kolena i dva para patika za koje bi svaki Dorćolac rekao da izgledaju kao dečji grobovi. “Nosim broj 49, ali prinuđen sam da naručujem posebne uloške, evo vidiš. Stižu mi iz Torina, pravi ih jedan čovek koji je karijeru posvetio saradnji s profi sportistima. Mogu da se koriste samo 45 dana, posle moraš da naručiš druge. Ali vrede”, objašnjava. Zarađeni novac obavezno ulaže u sportsku opremu. “Želim da što duže trajem i činim sve što mi može pomoći u tome”, govori i vadi neke nove rekvizite, one koje verovatno nikada pre nismo ni videli. “Nedavno sam uzeo one nogavice koje ubrzavaju cirkulaciju i mogu da ti pomognu da se osećaš svežije. To se oblači nakon treninga, kao neka vrsta masaže, tačnije, zamena za nju. Takođe, skoro sam kupio helanke koje istovremeno stežu i hlade noge– to je nov proizvod namenjen oporavku profesionalnih sportista i zaista ‘radi'”. Jednostavno, bespoštedan je u nameri da bude profi. Sport, sport i samo sport– utisak je koji ostavlja. Visok je dva metra, težak 92 kilograma. Ima upečatljivo dugačke noge i ruke. Ako bismo na odbojku gledali kao na akcionu video-igricu, on bi u njoj bio glavni junak s najviše energije, moći i oružja. Razbijač i razarač, nemilosrdna zver.

Odraz za medalju

Ovaj princ svetske odbojke igra na poziciji korektora, igrača od kog se najviše očekuje. Onaj kome stiže najviše lopti. “Od kada sam počeo da se bavim odbojkom, još kao dečak, privlačilo me je to da budem igrač koji odlučuje utakmice. Želeo sam da osvajam najviše poena, da dominiram. Međutim, treneri su me videli kao primača servisa i u mlađim kategorijama stavljali me na tu poziciju. Priznajem, zbog toga sam namerno pravio greške da bi me prebacili na mesto korektora. Kada sam se dokopao te pozicije, osetio sam kako sam svoj na svome”, objašnjava. Atanasijević ima idealne genetske predispozicije za sport u kom dominira. Ipak, visok odraz i moćni skokovi ne dolaze sami od sebe. “Na početku karijere imao sam problem s leđima. Bilo je potrebno da ojačam taj deo tela. Iskreno govoreći, roditelji su me podstakli da radim individualno s trenerom kako bih taj nedostatak uspešno prevazišao. Imao sam 15 godina kada sam počeo s tom vrstom treninga. Tako sam, pored odbojkaških treninga u Partizanu, četiri puta nedeljno radio s trenerom’jedan na jedan’. Na taj način sam ojačao leđa i noge, i sigurno da mi je to pomoglo da danas imam ovakav odraz”.

Kreativna snaga

Pročitajte i  Veče najjačih: Men's Health "Liga izuzetnih džentlmena 2018." (VIDEO)

Odbojka je sport taktike. Ponekad izgleda kao da se igrači zatrče, skoče i udare loptu. Ipak, u toj priči ima mnogo detalja. Recimo, najbolji Atanasijevićev napad je kratka dijagonala: kada lopta krene prema njemu, on najpre načini pravolinijski pokret, a onda, u poslednjem momentu, pred sam kontakt s loptom, promeni pravac i telom se zarotira tako da napadne nebranjeni prostor protivničkog polja. “Lepota našeg sporta je u tome što uvek moramo da učimo nešto novo i da se razvijamo. Konkretno, protivnički igrači su u poslednjih nekoliko godina našli rešenje za moju kratku dijagonalu, udarac po kom sam bio prepoznatljiv, pa sam bio prinuđen da nalazim neka nova rešenja u napadu. Da budem kreativan i otkrivam nove načine za atak”, tvrdi. Konkretno, sate i sate treninga posvetio je samo jednom udarcu, toliko da noću sanja loptu i smeč. “Pre četiri godine pravio sam mnogo grešaka na servisu zbog čega sam morao da potpuno promenim tehniku smeča. Celo jedno leto radio sam samo na poboljšanju tog elementa. Imao sam sreću da radim s najboljim trenerima na svetu, pa sam dobijao prave savete u pravo vreme”. Nisam izdržao a da ga ne pitam koliko često samo “pljasne” loptu, bez ikakvog razmišljanja.”Iskreno, često je pljasnem. Kada su naspram mene niski blokeri, dovoljno je da igram na visinu. U tim slučajevima ne moram da nalazim neki oštar ugao kojim ću poslati loptu u protivničko polje, dovoljno je da udarim jako i to donosi rezultat”.

foto: foto zavod 9

Podrška mišićima

Odbojkaške pripreme su poprilično mukotrpne, intenzivne i naporne. S reprezentacijom, naš korektor tri dana ima po dva treninga. Zatim sledi dan gde se ne trenira ujutru, već samo uveče. “Slede još tri dana gde se trenira dva puta. Znači, treniramo 13 puta nedeljno. Večernji treninzi s loptom umeju da traju i tri sata. Jutarnji su kraći i podrazmevaju vežbe snage”, jasan je. Životinjske napore neophodno je ispratiti odgovarajućom suplementacijom. U suprotnom, telo odlazi “u minus”. Doping kontrole su u odbojci redovne, tako da nema šale sa eksperimentisanjem. Postoji jasna formula: “Pre i posle treninga koristim aminokiseline u tabletama. U toku treninga pijem tečnost s mineralima. Mesec dana pre važnog takmičenja uzimam kreatin. Nakon nekog veoma jakog treninga u teretani, imam običaj da popijem protein. Takođe, odbojkaši često koriste i beta-alanin koji mišićima daje kiseonik”. Donedavno, nije previše pažnje poklanjao tome šta i kako jede. Mnogo se troši, genetika ga je poslužila, a italijanska kuhinja ne ostavlja mnogo prostora za razmišljanje o zdravim namirnicama, već nade polaže na ukus koji rađa zavisnost. Međutim, proteklih pola godine pridržava se svog režima ishrane. Kaže da se rezultati i te kako vide. “Pre šest meseci kondicioni trener nam je doneo piramidu ishrane, prilagođenu baš nama. Tu piše kako, kad i šta treba da jedemo. Odbojkaši troše mnogo više ugljenih hidrata nego masti. Zbog toga, pred popodnevni trening jedem pastu ili nešto slično njoj. Slatkiše ne jedem gotovo uopšte”.

foto: foto zavod 9

Pored svakodnevnih treninga, pripreme podrazumevaju i onaj deo koji se obavlja sa stolice. “Pre važne utakmice desi se da pro-vedemo po pet sati dnevno gledajući snimke protivničkih igrača, analiziramo kako i kuda napadaju i na koji način bismo mogli da ih zaustavimo i osujetimo”. Provereni recept za uspeh u timskim sportovima je “musketarska taktika”– svi za jednog, jedan za sve. Ipak, Atanasijevićevi saigrači i protivnici svesni su činjnice da će odlučujuće lopte, u većini slučajeva, ići k njemu.”Sazreo sam i danas mi je potpuno nevažno koliko ću poena napraviti. Svi smo mi svesni da iza dobrog rezultata mora da stoji kolektiv, jer pojedinac nije dovoljan za uspeh”, siguranje.

Ono za šta pojedinac može da bude dovoljan, jeste da napravi razliku. Da njegov tim bude bolji od protivničkog, zahvaljujući talentu i kuraži svog predvodnika. Dok je postajao Magnum, Bombarder i Mašina koja melje protivnike, Atanasijević nije prestajaodabude Bata, kako ga zovu odmalena– dobri dečko koji voli da se glasno smeje. To je ono što ga čini pobednikom!

foto: foto zavod 9
Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *