Koliko genetika utiče na razvoj vaših mišića? - Men`s Health

Koliko genetika utiče na razvoj vaših mišića?

Za početak, zna se da brzookidajuća mišićna vlakna imaju veći potencijal za rast od sporookidajućih. Budući da se rađamo sa manje-više predodređenim odnosom brzookidajuća/sporookidajuća vlakna, a da je mogućnost transformacije jedne vrste u drugu minimalna, možemo reći da pojedinac sa više brzookidajućih vlakana ima bolji genetski potencijal za bavljenje sportovima koji zahtevaju snagu.

Sledeći faktor osim tipa vlakana je nivo anaboličkih hormona u telu (ne, ne misli se na doping, nego na našu vlastitu proizvodnju takvih hormona) koja je u određenoj meri takođe genetski određena. Neki pojedinci su genetski programirani za proizvodnju veće količine testosterona, a što više slobodnog (aktivnog) testosterona imamo, to su uslovi za mišićni rast povoljniji.

Na staničnom nivou, „ključ uspeha“ genetski obdarenih krije se u malim stanicama koje okružuju miofibrile, a zovu se satelitske stanice. Mišić neće rasti ako satelitske stanice ne doniraju svoja jezgra mišićnim stanicama kako bi mogle da proizvedu više genetskog materijala koji će signalizirati stanicama da rastu.

Pročitajte i: Kako moje telo izgrađuje mišićnu masu

Kod pojedinaca koji su genetski u prednosti, veća je efikasnost kojom satelitske stanice doniraju svoja jezgra. Pojedince koji izvrsno reaguju na trening karakteriše veći broj satelitskih stanica koje okružuju miofibrile, efikasnije doniranje jezgara, kao i velika sposobnost da kao odgovor na trening povećavaju broj satelitskih stanica.

U studiji koju je sproveo Petralla, pokazano je da su „genetičari“ na početku imali prosečno 21 satelitsku stanicu na 100 vlakana, a nakon 16 nedelja treninga taj se broj popeo na 31. To je popraćeno i sa 54% povećanja miofibrila. Nasuprot njih, oni koji su genetski „zakinuti“ na početku su imali 10 satelitskih stanica na 100 vlakana, a 16 nedelja treninga kod njih nije ništa promenilo.

Dodatno, kod „genetičara“ su i neki drugi faktori nakon treninga bili povećani:

    Mechanogrowth factor (MGF) je porastao za 126%
    Myogenin je porastao za 65%
    IGF-Iea je porastao za 105%

Došli smo na kraju i do konkretnih gena koji su na vlasti kod genetskih freakova! Bray i saradnici su 2007. godine napravili mapu poznatih gena koji su vezani uz trening snage, i fitnes uopšte. Zaključeno je da 214 autosomnih gena (geni koji se nalaze na 22 para telesnih hromozoma) i 18 gena koji se nalaze unutar mitohondrijske DNA ima uticaj na to područje.

Najpopularniji gen što se fizičke spreme, snage i fitnesa tiče je ACTN-3, odnosno alpha-actin-3. Taj gen posebno je vezan za vlakna tipa IIb sporookidajućim vlaknima o kojima je ranije u članku bilo reči. Smatra se da je 18% populacije (cca 1 milijarda ljudi) ima kompletan manjak tog gena.

Pročitajte i  ISKLEŠITE LEĐA: 3 ključne vežbe za V izgled trupa

Kod njih je on nadomešten sa ACTN-2 s kojim ne mogu ni blizu ostvariti učinke kao sa ACTN-3. Vrhunski sprinteri npr, kojima je potrebna velika kratkotrajna snaga gotovo nisu zakinuti u pogledu ACTN-3.

Jedan drugi gen, ACE ili angiotensin-converting-enzyme je takođe često vezan za fizičku spremu. Povećana frekvencija ACE D gena je vezana za sportiste kojima je neophodna snaga, dok je frekvencija ACE I vezana uz sportiste kojima je ključna izdržljivost.

takođe, bitno je da napomenemo važnost upalnog odgovora u procesu „oporavka“ koji sledi nakon treninga i vezano uz to citokine. Gen koji utiče na te bitne proteinske molekule je VNTR IL-1RN.

Ima još puno gena koji su uticajni u tom području, npr. miostatin gen (MSTN), međutim još nisu do kraja objašnjeni i sportski svet sa nestrpljenjem iščekuje da cela slagalica gena jednom bude gotova.

Kad to jednom bude završeno, crna predviđanja kažu da će nestati sport u obliku u kakvom ga danas poznajemo. Jer, genetski inžinjering je već neko vreme u laboratoriji. Jednom kad bude šire dostupan, doći će još više do izražaja finansijska strana sporta, i da li će nekji moži da priušte genetski tjuning ili ne. Samim time doći će do još veće razlike u uslovima u kojima treniraju bogatiji i oni siromašniji. Velike su kontroverze oko toga.

Sećate li se crtanog Supermouse? Današnji laboratorijski miševi su u pogledu muskularnosti već na njegovom putu. Naravno, ne lete…Još!

Što možete da uradite ako nas genetika nije mazila?

Gore izneseni podaci neke bi mogli baciti u očaj. Međutim nije sve tako crno. Ako izuzmemo manjinu koja je genetski stvarno zakinuta, svako od nas ima sposobnost da razvije značajnu količinu mišićne mase ako preduzme potrebne korake.

“Ne znam da li sam ikada video pojedinca koji, ako je koliko-toliko pratio neki program određeno vreme, nije napravio barem minimalni pomak i rezultat.”, navodi privatni trener Ivan Lepčin.

Druga manjina, ona obdarena je negde na bini, u svetu vrhunskog amaterskog ili profesionalnog bodibildinga, powerliftinga i sl. Većina je, međutim, kao i uvek prosečna i može razviti zavidnu formu i performanse.

Ključ je u nalaženju programa koji vam najbolje odgovara. Izbor je velik: menjanje vežbi, volumena, intenziteta, učestalosti treninga itd…

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *