Fitnes i vera su trening-partneri. Pomoli se i počni! - Men`s Health

Fitnes i vera su trening-partneri. Pomoli se i počni!

Fitnes i vera su trening-partneri. Pomoli se i počni!

Meditacija, razgovor sa samim sobom, misaone igre – sve to pomaže. 

Prvobitne Olimpijske igre održane su Zevsu u čast. Sredinom 19. veka nastao je izraz „mišićavo hrišćanstvo”, što je značilo da sport pomaže muškarcu da razvije mišiće, moral i muževnost. Svaki put kada bi odneo pobedu, Muhamed Ali bi je posvetio Alahu. Kada danas sportista zahvali na pobedi Bogu, to zvuči poput klišea. Niko na svetu ne može izmeriti veru. Možete se rvati s njom, ali rezultat saznajete tek kada umrete. Dotad su konkretne brojke – koje mogu dokazati da vam vreme provedeno u molitvi pomaže da još 10 puta ponovite biceps-pregib – prilično nepouzdane. Ali, ne i nepostojeće.

Istraživanja pokazuju da sportski rezultat zavisi od kombinacije telesnih veština i psihološkog stanja sportiste. Kod vernika, to dvoje je isprepleteno, što znači da bi vera zaista mogla da poboljša sportski rezultat. Vernici govore o srcu i duhu, ali nauka upire prstom u mozak; mentalne komponente vežbanja mnogo su snažnije od očekivanog. Meditacija, razgovor sa samim sobom, misaone igre – sve to pomaže. Vaša odluka da ne vežbate ima i fizičke i psihičke okidače, s tim što su psihički rastegljiviji. Pisac Aleks Hačinson opisuje to ovako: „U psihobiološkom modelu (tolerancije i intenziteta pri vežbanju), napor je jin, a motivacija jang. Kad smanjite osećaj napora i povećate motivaciju, poboljšaćete rezultat. Vera – i vera u sebe – mogu vam pomoći da prebacite menjač u višu brzinu”.

 

 

Testirajmo prvo veru. Istraživanje sprovedeno nad 180 vrhunskih južnokorejskih sportista, otkrilo je da je vera jedna od sedam strategija koje sportisti koriste kako bi se uspešnije nosili s takmičarskim stresom. Drugo istraživanje, obavljeno pet godina kasnije, opisuje molitvu sportista pre, za vreme i posle takmičenja kao „uobičajenu i važnu praksu kojom se podstiče izvedba.”Intuitivno, sve to ima smisla. Ali, teško je donositi zaključke bez konkretnih brojki. Jedno istraživanje o oprostu – jednom od glavnih načela svih religija – ponudilo je i konkretne brojke. Istraživači su zatražili od grupe ispitanika da se prisete slučaja kada su oprostili nekome ko ih je ružno povredio; druga grupa je trebalo da se priseti sličnog slučaja, ali kada nisu oprostili, kada su to zamerili. Potom su se svi zajedno uspeli na brdo. Onima koji su oprostili, uspon se činio manje strmim nego onima koji nisu oprostili. Naravno, ključne reči su: „činio se”. Međutim, neko se prihvatio konkretnog metra i rezultat je bio neverovatan: oni koji su oprostili, skakali su uvis više od onih koji su zamerali.

Rič Froning, krosfit šampion, živi je primer da oprost donosi bolje rezultate – ako prihvatite činjenicu da ste ponekad baš vi sami onaj kome treba da oprostite. On je bio hrišćanin mnogo pre nego što se tetovirao. Ali posle pada, shvatio je da mora ponovo da baždari svoju veru. Vaspitan je u veri, ali je na fakultetu ona slabila. I mučila ga je pomisao da je krosfit počeo da poštuje više nego Boga, čime je takmičenje postalo idolatrija. Verovao je da je sva ta snaga bila samo njegova zasluga. Počeo je da na đonove patika ispisuje biblijske stihove o Isusovom raspeću, u slučaju da pomisli kako su nabačaj i izbačaj teški. Usredsredivši se na Hristovu patnju, Froning je počeo da drugačije doživljava vlastitu neprijatnost – što je tehnika potvrđena istraživanjem iz 2015. godine. Naime, utvrđeno je da su ispitanici koji su prihvatili činjenicu da vežbanje može biti bolno i neprijatno, produžili vreme vežbanja; istovremeno, činilo im se da je za izvođenje vežbi trebalo manje napora.

 

 

Tetovaža s delom teksta Poslanice Galaćanima stoga je bila obnavljanje vere. Froning će tako do kraja života biti u prilici da jednim pogledom na tekst na koži učvrsti svoju veru i postane ponizniji: „A ja, Bože, sačuvaj da bih se ičim ponosio osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, po kojem je meni svet raspet i ja svetu”. I tada je počeo da pobeđuje.Ako uistinu verujete da je moćnije telo ili pobeda nešto što dodatno veliča Boga, nije li onda u redu moliti se za pobedu? „Mislim da se nikad nisam molio za pobedu na takmičenju”, kaže Froning. „Boga molim da me čuva. Pripremio sam se. Sada samo treba odraditi takmičenje i ne dopustiti da me živci izdaju. Dobar je osećaj kada znate da će sve biti u redu, bilo pobedili bilo izgubili. Jasno, dešavalo mi se da pomislm kako bi Bog mogao malo više da mi pomogne”, dodaje sa osmehom. Pitamo ga da li sportista vernik ima neku prednost nad ateistom? „Sigurno”, ubeđen je Froning. „Ja ne bih bio tu gde jesam da nije bilo vere. Uveren sam u to. Na takmičenjima sam radio stvari koje nisam ni pomislio da bih mogao uraditi na treningu. Ne mogu objasniti odakle je to došlo, ali siguran sam da mi je u tome neko pomogao”. Froningovo mišljenje potvrđuju i istraživanja, koja su utvrdila da vera pomaže sportistima da se izbore sa stresom na takmičenju, ali i da održe formu na visokom nivou, dajući pritom i smisao njihovom učešću na sportskom takmičenju.

Fitnes i vera su trening-partneri. Pomoli se i počni!
Fotografija: Endrju Heterington

Postoji i snaga u uverenju da će vaša vera i bolja izvedba pomoći ostalima. „Kada činite nešto za nekog ili kada radite za druge, ponekad ćete postići više nego što mislite da možete ili više nego kada biste radili samo za sebe”, uveren je Froning. „Kada radite nešto za svoju porodicu, s verom ćete uvek dati više od sebe”. Ove reči su i naučno utemeljene: italijanski naučnik Samuele Markora proučava nešto što se zove teorija intenziteta motivacije (engl. MIT). „Jedna komponenta MIT-a je potencijalna motivacija – koliko vam je važan uspeh u nekom zadatku”, objašnjava Markora. „Ako povežete svoj uspeh s nečijim zdravstvenim boljitkom – naročito ako verujete da ga Bog može izlečiti – to može imati snažan motivacioni učinak”. Ako ne verujete u Boga, potražite alternativnu vrstu vere, na primer, „snažno uverenje u određenu rutinu ili praksu, bilo to povezano sa zdravljem, samousavršavanjem ili nečim drugim”, kaže dr En Harington, profesorka bihevijoralne nauke sa Harvarda. „Činilac vere ne mora nužno imati veze s nebom. Snaga vere ponekad leži u samoj veri”. Markora je saglasan s tim i navodi rezultate britanskog istraživanja, kada su trkači koji su uzimali lažna podsticajna sredstva postigli bolje vreme u trci na tri kilometra. „To je dobar dokaz da vera u nešto što može poboljšati vašu izvedbu zaista daje rezultate”, kaže on. Uz 22 odsto južnokorejskih sportista koji tvrde da im vera pomaže da se izbore sa stresom na takmičenjima, 19 odsto je uvereno da im protiv stresa pomažu sujeverni gestovi (muškarcima i „nameštanje jaja”, između ostalog).

Markora tvrdi da je rezultat tim bolji što je vera čvršća – a religijska uverenja svakako su među najčvršćima. „Ako mislite da molitva ili vaš odnos s Bogom poboljšava vašu sportsku izvedbu i rezultat”, kaže on „to postaje poput samoispunjujućeg proročanstva” (Markora nije rekao ništa na tu temu kada je reč o igranju „džepnog biljara”). Uz dovoljno truda, fitnes s duhovnim temeljem može funkcionisati u mnogo religija, kaže dr Džim Luis, neurološki istraživač Indiana Wesleyana i vojni biskup rezervnog sastava američke vojske: „Kao ni telesni, tako se ni duhovni fitnes ne događa sam od sebe. Potreban je trud i redovna vežba u duhovnim područjima vaše tradicije”. Dr Luis navodi otpornost – sposobnost trpljenja bola, patnje i gubitka – kao osnovu duhovnog fitnesa. A to je moćna stvar: sportisti čija vera poboljšava rezultate, uvereni su da im svako iskušenje samo učvršćuje veru; stoga svaki put kad izgube, postaju bolji u pobeđivanju. Sportisti vole staru izreku: „Ono što me ne ubije, čini me jačim”. Dr Luis podseća da je reč o adaptaciji izreke poznatog ateiste Fridriha Ničea – što je ironija koja ništa ne menja. „Reč je o okviru”, kaže on. „I u veri i u fitnesu, nisu reči te koje se računaju, već dela”.

 

Pročitajte i  Unilateralne vežbe kao dodatak treningu

Fotografije: Endrju Heterington

 

Veća snaga zavisi od molitve?
Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *