Petar Milenković: Bog u kolicima - Men`s Health

Petar Milenković: Bog u kolicima

Hajde da napravimo jedan eksperiment. Zašto ne trenirate? Nemate vremena? Povreda? Smislite najbolji izgovor koji možete. Sada pogledajte u oči Petra Milenkovića, zaštitno lice All for Man kozmetike, evropskog i svetskog šampiona u powerliftingu na benč-presu i probajte naglas da izgovorite svoje opravdanje. Ne ide? Dabome da ne ide.
Kad se prođu sva ta brda bicepsa, tricepsa, pektorisa, sternokleidomastoideusa i svih ostalih mišića toliko velikih i moćnih da ih ni majka-anatomija ne bi prepoznala, nailazi se na vedar, svetao pogled čoveka koji voli život. I, začudo, upravo tu leži ta ogromna, nezaustavljiva snaga ovog atlete, mnogostrukog šampiona, olimpijca i paraolimpijca koji je životu pokazao da ne treba ni da pokušava da ga zaustavi. Prevelik za Džejmsa Bonda, previše lep za Halka, na fotografijama napravljenim za kampanju All for Man izgleda kao arhetip muškarca: jezivo jak i kad sedi.

Petar je još kao dete pokazivao enorman talenat za sport. Još u nižim razredima osnovne škole četiri puta zaredom bio je prvak Jugoslavije u karateu. Kad je malo odrastao, zainteresvali su ga tegovi. Vrlo brzo i u tome je postao šampion. Izgledalo je da je miljenik sudbine sve dok u dvadesetoj godini nije doživeo saobraćajnu nesreću u kojoj su mu noge ostale nepokretne. I tu bi se priča završila da se radilo o običnom čoveku. Međutim, kod Petra je to bio početak. Ubrzo, medalje su nastavile da se nižu oko njegovog životinjski jakog vrata. I oženio se.

“Nisam imao nikakve krize i to zaista kažem najiskrenije,” otkriva Milenković. “Jednostavno, nametnuta su nova pravila i po tim pravilima je trebalo pobediti. To je to, nema dalje. Suštinski, moj trening se nije mnogo promenio. Radio sam powerlifting i pre nego što sam imao udes. Jedina razlika je što, kad si na nogama, radiš čučanj, benč i mrtvo dizanje, a ovako samo benč. Već sam bio u toj branši, bio sam juniorski svetski rekorder pre udesa, tako da sam samo nastavio da radim ono što sam radio i ranije, samo bez čučnja i mrtvog dizanja.”
Na prvi pogled reklo bi se da je sasvim racionalna ideja da čovek u svim okolnostima treba da pronađe trening za sebe i to bi i u ovom slučaju bilo tako da je Petar samo paraolimpijac. Međutim, on u powerliftingu odmerava snagu sa takmičarima na nogama, pa i tu uzima medalje. Dakle, nije reč tek o treningu, već o treningu za vrhunske sportiste.

 

“Vidi, težina koju sam ja podigao je olimpijski rekord i u kolicima i na nogama. Ni tu nema niko jači od mene. Rezultati samo rastu i nema tu nekih prepreka.Većina ljudi nije svesna ni stotog dela onoga što je potrebno da bi neko bio dobar u ovakvom sportu. Za početak, mnogo njih meša weightlifting i powerlifting. Najjače dizanje svih vremena u weightliftingu je 262kg, koje je izveo Rus težak otprilike 160kg. A ovde imaš mene koji dižem 260kg, a imam 94. Stres je za moje telo daleko veći nego za njegovo, što se tiče same težine. To je zbog toga što je kod njih to test tehnike, eksplozivnosti i snage, a kod nas je reč o krajnjoj granici snage. I onda, da bi čovek mogao da se oporavi od takvog napora, ishrana i ceo sistem treninga moraju da budu besprekorni jer vrlo lako može da se uđe u destrukciju. Zapravo, ovde ne postoji taj izbor da se ne bude disciplinovan. Teg jako brzo kažnjava. Zabušavaš jedan dan, već sutra ti šipka to naplati. Imamo poslovicu: teg je uvek isti, samo čovek nije,” poentira Petar.

Posvećenost je jedno od najmoćnijih čovekovih oružja. Međutim, ona ima i svoju tamnu stranu: pregorevanje. Vrhunski sportisti često pominju pustoš koja ostaje u duši nakon postignutih najviših rezultata. Kuda sad? Ipak, čini se da je Petar operisan od ove vrste problema: “Nikad mi se nije desilo da mi padne na pamet da prestanem ovime da se bavim,” priča Milenković. “Evo, daću ti jedno poređenje: Kad se zaljubiš u devojku, imate odnose po ceo dan. I? Da li ti se desi da kažeš “dosta”? Ne. Desi se da se vremenom ta želja malo ugasi, pa se stvari prorede, ali to je samo dok ne nađeš ženu svog života. Ako je to ona prava, prosto, želiš je uvek. Isto je sa sportom ili poslom. Ako je to ono za šta si rođen, nema pregorevanja. Ne može da ti dosadi. Sve drugo je manje zanimljivo i manje vredno. Ukoliko ti nešto dosadi, znači da nije 100% za tebe. Naravno, tu treba imati u vidu da je jako mali broj ljudi uopšte rođen da nečemu bude u potpunosti posvećen ceo život i da ih vozi taj put do perfekcije. E, ja jesam. I zato kad kažem da nikad nisam imao krizu, ne kažem to u tom smislu da sam ja neki veliki šmeker, već je moje biće jednostavno napravljeno za ovo. Pre dizanja bio sam u borilačkim sportovima i bio sam juniorski šampion Jugoslavije. Kad sam prešao u powerlifting, i tu sam postao rekorder. Kad sam počeo da se bavim cigarama, nisam stao dok nisam dostigao najviši status. Ali ni tu nisam stao. Prosto, ima ljudi koji se daju do koske i ovih ostalih. Ne možeš u nečemu da budeš vrhunski ako to nije deo tvog bića. Za razliku od onih koji treniraju da bi postigli neki rezultat, kod mene je to opsesija.”

Pročitajte i  Powerlifting: 6 tajni na kojima ćete nam biti zahvalni

Ipak, opsesija, reklo bi se, nije baš toliko opsesivna prema Petru. Osim najvećih tegova koji postoje, on voli i dobre satove, fino krojene košulje – na primer ovu u kojoj se fotografisao za kampanju All for Man, i, koliko god neverovatno zvučalo, cigare.
“Imam i vrlo izraženu hedonističku crtu, bavim se cigarama i u tome imam zvanje somelijea. Moraš da svratiš jednom da te navučem na dominikanske cigare, one su manje poznate, a bolje od kubanskih,” namiguje Petar kroz osmeh. “Pitaju me često kako se to uklapa s vrhunskim sportom, pa nisu to cigarete! Jedina svrha cigara su relaksacija i meditacija. To su supstance koje opuštaju nervni sistem, pa su čak i dobre za odmor. To je, u principu, jedna ritualna radnja u kojoj je važno i sečenje, i paljenje i svaki detalj. E, pa kad bi se ta radnja prečesto ponavljala, izgubila bi čar, onda to ne bi bilo to. Neka mera koju sam ja utvrdio je jedna cigara svaki drugi dan, i na to jako pazim da ne bih sve pokvario. I tu , naravno, kao i kod svih drugih stvari može da dođe do zasićenja receptora, a onda čovek više ne oseća ništa. Reci, totalno sam u “men’s cave” fazonu, em sam dizač, em pušim tompus!”

Ovu savršenu životnu slagalicu o odnosu između posvećenosti i sklonosti uživanju Milenković je, zapravo, postavio filozofski: “Često se priča o uživanju u životu, a šta je to zapravo? Ako je o tome reč, čovek može da priča samo u svoje ime, a ja volim da treniram, a ne volim, recimo, da pijem. Meni je trening uživanje u životu. Ishrana mi je isplanirana, ali dobra, tako da moja uživanja ne podrazumevaju ceh. Kod mene nije toliki problem da li jedem fast-fud, već šta sam u tom fast-fudu dobio. Tu se ne zna ni poreklo mesa, ni koliko je staro, ni koju si gramažu stvarno dobio, s koliko je ulja namazano… Nije to to.”
Kad smo već kod klope, čovek ne može a da se ne zapita: šta ovaj jede?! Izgleda kao da je pod košulju spakovao nuklearnu elektranu.

 

“Trenutno sam u kalorijskom deficitu,” otkriva Petar, ostajući čoveka zapitanog kako onda izgleda kad je u suficitu. “Kad sam išao na Svetsko prvenstvo u Meksiku, prelazio sam u višu kategoriju i tu sam bio u debelom suficitu. Ali, sada sam se za Evropsko spustio u nižu, što je podrazumevalo deficit. U Meksiku sam bio u kategoriji do 107, a sada do 97kg. Pritom, ovo nije boks pa da se telo vadi na tehniku i eksplozivnost, ovde je reč o suvoj sili, a onda se drastično menja čak i zbog naizgled nevažnih oscilacija. Recimo, ako ti je maksimum na benču stotka, a izašao si prethodno veče i cirkao, ili si dobio proliv, ili bilo šta drugo, odmah ideš 10% dole. Samo zbog dehidracije. A na moju cifru 10% je 26kg. Dešava se to, dođeš mi na trening, vidiš kako dižem 250 kila, a onda sutra, blejao sam, sunčao se, šta god, i vidiš me kako se porađam sa 230. Što je veća cifra, ekstremniji je pad. Ipak, ovo skidanje kilaže mi prija. Mnogo sam bolje, bio sam previše krupan. Uopšte mi nije prijalo. Jeste da sam bio najjači, ali mnogo je to. Morao sam da šijem odeću. Treba ipak da postoji neki balans, lepo je da se čovek nekada fino obuče i da dobro izgleda, a bio sam teleća glava. Kad se natoviš, izgube ti se sve crte lica. Nije to to.”

Razgovarao: Igor Karanov

PROMO TEKST

Inicijalizacija u toku...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *