Ispod pojasa

Genitalije dolaze s uputstvima za upotrebu i održavanje, pa smo iz tog razloga sastavili ovaj potpuni vodič za izgubljene u sopstvenim gaćama

KAŽU DA MUŠKARCI MALO RAZMIŠLJAJU GORNJOM, A MALO DONJOM GLAVOM. Budući da genitalni sistem zavisi od večne plime i oseke hormona, da je povezan sa srcem i mozgom krvnim i nervnim vezama, teško je zamisliti da nešto može više od toga kod muškarca izazvati osećaj vitalnosti ili očaja. U nekim trenucima ja sam bio taj koji je komandovao, u drugima je sa mnom upravljao moj sedamnaest centimetara visoki trbuhozborac. Znajući to, potpuno sam svesno sledio uspone i padove svoje muškosti. Iako su se neki moji muški porivi ponekad pokazivali donkihotovskim i pogrešnim, znao sam da su sastavni deo mene. Najbolje delove svog života - ambi­ci­ju, porodicu, sposobnost voljenja - dugujemo neprestanoj inspiraciji svojih na­go­na. Evo rečnika koji će vam pomoći da bolje razumete šta vam se dešava u gaćama.

Erekcije
Studije u časopisu Journal of Ultrasound in Medicine pokazuju da erekcije postoje i pre nego što se dečaci rode: muški fetusi koji imaju samo 16 nedelja u majčinoj utrobi imaju izbočinu koja raste i smanjuje se spontano sve do kraja trudnoće.
S našim izlaskom u spoljašnji svet, ti alternirajući ciklusi krućenja i opuštenosti nastavljaju se, premda ih uglavnom nismo svesni. Razlog: događaju se kad smo zaspali u sklopu procesa zvanog NPT, odnosno “noćna penilna tumescencija” - u narodu znanog pod nazivom erekcija u snu.
Zahvaljujući uspavanoj savesti, čak i naj­svetiji od nas bivaju uzbuđeni pola sata ili duže tokom svakog od četiri do šest REM stadijuma, koliko ih iskusimo svake noći. Te erekcije, nadalje u mladosti, ponekad su praćene i noćnim izlivanjem semena. Ali istraživanja u laboratorijama za proučavanje spavanja pokazala su da velika većina njih, čini se, nisu povezana ni sa kakvim polnim osećajima.
Dugo su se naučnici čudili zašto zdravi muškarci provedu i više od 12 odsto svojih života s nesvesnim, aseksualnim krućenjima.
Neki su izložili da su erekcije u snu puka nuspojava druge čudačke osobine REM spavanja - paralize u snu. Tokom tog vremena kad sanjamo, simpatički nervni sistem - onaj koji reguliše naše reflekse za borbu ili beg - ugasi se i privremeno sprečava kontrakciju mišiča ske­leta. Taj dobro opisani fenomen sprečava nas da u snu radimo gluposti, spašava nas da ne pokušamo da letimo nakon skoka s prozora jer sanjamo da smo ptice, na primer.
Erekcije, s druge strane, kontroliše parasimpatički nervni sistem. Taj sistem reguliše naše autonomne reakcije prilikom odmora i probave, delujući na glatke mišiće u crevu, krvnim sudovima i slično. U zdravom penisu parasimpatički nervi otpuštaju azotov oksid koji opušta glatke mišiće oko arterija penisa. Tako dodatna krv ulazi u dva sunđerasta, paralelna krvna spremnika zvana kavernozna tela, pa oni nabubre. Tokom tog procesa stisnu se vene kojima krv normalno odlazi iz penisa i tih spremnika. Voila, Violeta: krv ulazi i delotvorno biva zarobljena, pa tako vaš štapić postaje čarobni.
Ta dva autonomna nervna sistema rade koordinirane, ako ne i suprotne stvari. Dok jedan ubrzava drugi koči, i obrnuto.Kako je moj prijatelj lekar objasnio, zato ti se ne diže kad ti neko uperi pištolj u glavu. Nasuprot tome, erekcije se mogu pojaviti spontano kad vam je sposobnost za borbu ili beg poništena REM spavanjem.
To može da objasni samo deo priče. Drugi su naučnici uvereni da su noćne erekcije, budući da se događaju celog života, od pre rođenja do dana u sta­rač­kom dobu, više od slučajne nuspojave u našoj fiziologiji spavanja.
“Moja je teorija da je mlitavom penisu opasno ugrožena snabdevenost kiseoni­kom, te da erekcije služe kako bi, više ili manje, napunile baterije i osigurale mu normalan rad”, kaže dr Ivin Goldštajn, direktor zavoda za medicinu seksa u bolnici San Diego, i glavni urednik naučnog časopisa Journal of Sexual Medicine. Kako bi proučio svoju hipotezu, dr Goldštajn je sa kolegama uzeo uzorke glatkog mišića penisa i podvrgnuo ga uslovima s različitim nivoima kiseonika. Rezultati: kad ima malo kiseonika, baš kao kod mlitavosti, glatki mišići počnu da se razgrađuju i pretvaraju u ožiljkasto tkivo. Ali kad u penisu ima dosta kiseonika, baš kao kad tokom erekcije bude dosta krvi bogate njime, telo prirodno proizvodi enzime koji poništavaju oštećenje.
“Penis je u zanimljivoj ravnoteži”, kaže dr Goldštajn. “Tamo se stvaraju ožiljci i potom istom brzinom razgrađuju kasnije tokom dana.”
Ako je teorija dr Goldštajna tačna, to bi moglo da pomogne kompanijama koje proizvode lekove, da proizvedu supstancu koja će se odupreti ili možda obrnuti proces nastanka nekih oblika erekcijskih disfunkcija. Zasad je utešna spoznaja kako telo samo svojom mudrošću tokom našeg počinka održava naše alate spremnima. Tu je još jedan način na koji odmah možete da primenite ovu informaciju.
“Kad držim predavanje o toj temi”, smeje se dr Goldštajn, “obično kažem da muškarci imaju nov razlog za snošaj. Savetujem im da idu kući i kažu suprugama: “Draga, vreme je za oksigenaciju.”

Produžetak vrste
Muškarci dožive vrhunac svoje seksualnosti u mladim danima, a žene tek u srednjoj dobi. Problem s mladim napaljenim tipovima jeste taj, naravno, što očinstvo podrazumeva mnogo više od uspešnog osemenjavanja. Na posletku, ljudi nisu lososi, kod kojih je mužjakova “briga” samo prosipanje mleči. Za razliku od ribica, ljudska je mladunčad bez roditelja bespomoćna i zavisna od njih značajno duže od svih drugih vrsta na planeti.
“Pa zašto onda muškarci postaju sposobni da prave decu s 12 ili 13 godina, desetak godina pre nego što mogu da imaju dovoljno razuma kako osvojiti i zadržati partnerku, a kamoli biti dobri očevi?”, pita evolucijski biolog, doktor nauka Ričard Aleksander sa Univerziteta Mičigen. “I zašto je rana muška seksualnost praćena kratkim vremenom do ejakulacije?”
U društvima gde je poligamija dopuštena, odgovara dr Aleksander, stariji, moćni muževi, tradicionalno su za sebe prisvajali sve žene. U takvim uslovima, reproduktivni uspeh mlađih muškaraca verovatno je zavisio od potajnog pristupa prema principu “ili brz ili mrtav”. U svojim anketama, koje su naznačile početke proučavanja ljudske seksualnosti, dr Alfred Kinsi otkrio je da i do 75 odsto muškaraca orgazam doživi unutar dva minuta od početka polnog odnosa - što se naziva preura­njenom ejakulacijom. Ali umesto da to tumačimo kao seksualni poremećaj, moguće je da je to stanje evolucijska prilagođenost koju bi biolog nazvao “preživljavanje najbržih.”
S vremenom su neki od tih brzih mladih izazivača ostarili do tačke kad su i oni postali dovoljno moćni i počeli da monopolizuju žene. Naši najuspešniji muški preci očigledno su se množili primenjujući obe strategije.
Naša istorija takmičenja za međunožja gospođica odražava se i u stvarnoj dužini, debljini i obliku penisa. Upravo kao što studija objavljena 2004. u časopisu Evolutionary ­Psychology kaže, ljudski je penis nastao ne samo kao alat za osemenjavanje nego i za uklanjanje i isisavanje sperme suparnika koji je nedavno bio na tom terenu. Taj fenomen, poznat kao deplasman semena, dobro je opisan kod mnogih vrsta koje su tokom evolucije dobile na penisu bodlje, kuke, češljeve, te druge (bolne) alate koji uklanjaju spermu zaostalu za prethodnikom.
Snimci magnetne rezonance snimljeni tokom snošaja pokazuju kako ljudski penis natekne i proširi se, a glavić često udara o grlić materice maksimalnom snagom. Za razliku od drugih primata, muškarci imaju i prevelik glans, odnosno vrh penisa, s vrlo naglašenim rubom (znanim kao korona). Ta kombinacija svojstava navela je tim naučnika s njujorškog univerziteta u Albaniju da testiraju raznorazne veštačke faluse tokom simulacija seksa. Njihovo otkriće: veličina i oblik muškog penisa tokom seksa jedinstveno je stvorena kako bi zagrabila i istisnula seme drugih.

Kada mislimo donjom glavom?
Sve počinje i završava, jasno je, s najvećim polnim organom koji imate: mozgom. Bilo koji neodoljivi seksualni nadražaj, pali nervnu signalizaciju koja brzo preko kičmene moždine, pa potom korena nerava u donjim pršljenovima, dođe do samog penisa. Tamo se otpušta azotov oksid, podstiče navalu krvi potrebnu za zdrave erekcije. Ako se erekcije osmisle u mozgu i rađaju u penisu, orgazmi idu suprotnim smerom. Osetilni podražaji penisa u erekciji i okolnog tkiva uzrokuju da senzorni nervi ispale signale koji kičmenom moždinom krenu prema mozgu.
Što više i više nervnih podražaja dođe od geni­talija do talamusa, to se postupno više na­kuplja neuroprenosnika dopamina, kao da iz štednjaka pomalo curi plin. Kad se dovoljno goriva nakupi, talamus eksplodira. Taj eksplozivni učinak se širi ostatkom mozga.
Deo tog talasa su i signali koji nervima putuju do karlice. Oni koordinišu stezanje mišića dna male karlice, prostate, semenih mehurova i semenovoda u procesu ejakulacije kojom se seme i semena tečnost ištrcavaju kroz mokraćnu cev napolje iz tela.
U isto vreme dogodi se i drugi deo eksplozije. “Kad se aktiviraju regije mozga koje osete užitak”, objašnjava dr Goldštajn, “nastaje odgovor u obliku orgazma.”
Većinu puta ejakulacija i orgazam događaju se toliko dobro sinhronizovani da većina muškaraca misli da je to jedno te isto. Nije. Zavisno od problema u sprovođenju nervnog signala te o hemijskom sprovođenju, muškarci mogu imati orgazam bez ejakulacije i ejakula­ciju bez orgazma. Ili nijedno od to dvoje.
Budući da je mozak neodvojivi deo složenog sistema koji razmnožavanje čini mogućim i punim uživanja, sve što nam menja hemiju u mozgu - bilo da je to loše raspoloženje bilo le­kovi - može da utiče na erekciju, ejakulaciju i orgazam. Na primer, kao što već znamo, spojevi zaduženi za izbor “borba ili beg” pripremaju nas za akciju u životu, ne u krevetu. “Strah aktivira naš nervni sistem na proizvodnju hemijske supstance zvane noradrenalin, a ona istog trenutka prekida erekciju”, kaže dr Ken Goldberg, lekar na Institutu za muško zdravlje. Samo kad vam nivo stresa padne i dopusti da prevladaju hemijske supstance koje umiruju, na primer acetilkolin, glatki mišići mogu dovoljno da se opuste da dopuste erekciju. Biti “raspoložen” znači drugim rečima, više od fraze: to je nužan deo naše fiziologije.
Ali, muškarci s hroničnim poremećajima raspoloženja, kao što je klinička depresija, često boluju od erekcijske disfunkcije. Lekovi za depresiju, antidepresivi koji ciljaju na neuroprenosnik raspoloženja, serotonin, pomogli su mnogim muškarcima da izađu iz crnjaka, ali to ih je koštalo upravo muškosti. Nuspojave lekova koji selektivno inhibiraju ponovni unos serotonina, uključuju erekcijsku disfunkciju ili smanjenje libida ili odloženu ejakulaciju ili anorgazmiju.
“Propratne pojave antidepresiva na polni si­stem su vrlo česte”, kaže psihijatar dr Ana Lemb­ke, viša naučnica na Univerzitetu Stenford. “Kod muškaraca koji leče depresiju te su nus­pojave glavni razlog zašto prestanu da ih piju.”
To je depresivan izbor: sopstveni seksualni život ili želja za životom.
Na sreću, tu je obećavajuća alternativa: bupropion, delotvoran antidepresiv koji deluje na sastav dopamina, ne serotonina. Dr Lambke kaže: “Nikad još nisam videla seksualne disfunkcije kod bolesnika koji se leče bupropionom. Upravo suprotno, spominjali su mi priče koje bi ponekad mogle da znače da im je popravio libido. Ti su bolesnici često vrlo zadovoljni.” Slučaj u prilog tome: U članku u New York Times-u jedna je gospođa navela kako je doživela dva spontana dvosatna orgazma nakon što je počela da pije ovaj lek. To ja zovem antidepresivom!