Naša stvar

Da li ste razmišljali o tome kako biste reagovali da se probudite jedno jutro i vidite svoj penis, bitno, bitno drugačiji?

Tom i ja smo kolege na poslu, a Tom je to jutro došao u kancelariju ubeđen da ima odličnu priču o definitivno najneprijatnijem doživljaju u životu svakog muškaraca, ukombinovanu sa jednom od najvećih noćnih mora muškog sveta – strašnu priču o iskustvu sa hemoroidima. • Tom je to jutro otišao lekaru na pregled, gde mu je saopšteno da je njegov lekar trenutno bolestan, te da će slučaj njegovih hemoroida preuzeti drugi. Ispostavilo se – lekarka! A ispostavilo se, na kraju svih krajeva, i izuzetno zgodna lekarka. Za Toma se od tog momenta sve dešavalo ogromnom brzinom. Jednog trenutka se ljubazno pozdravljao sa lekarkom, a već sledećeg prst zgodne doktorke je bio duboko, gde ni jedan prst do tada nije bio. • Iako sam zainteresovano klimao glavom i delovao skroz empatično, nisam bio nimalo impresioni-ran doživljajem svog kolege. • Ja sam imao svoju priču koja je po užasu i neprijat-nosti prevazilazila i najluđe snove njegovog hemoroidima opsednutog kolege. Pre samo 6 meseci bio sam kod urologa! Stvar ne bi bila ni malo zabavna da mi se na pregledu nije pojavila “prezgodna sestra“ koja mi je guranjem vrlo tanke igle u drugara pokušavala veštački izazvati erekciju. Nije zgoreg napraviti ovde malu digresiju i napomenuti da je kod ovakvih priča, ma koliko zabavne one bile, neobično važno da znate kome ih možete pričati, posebno u svetlu činjenice hoće li taj širiti priču dalje! • Po To-movom licu dalo se zaključiti da mu već po-če-tak cele priče deluje nemoguće, a siroče nije ni slutilo da najzanimljiviji deo priče tek dolazi!

Dizanje na uzbunu! Slučaj je tako hteo da sam se jednog jutra probudio, zaputio u toalet i tamo, na sopstveni užas, zatekao svog najstarijeg drugara u stanju najčudnije erekcije koju sam ikada video – erekcije pod uglom od 90 stepeni, zbog koje je Drugar ciljao negde u pravcu tavanice, što me je primoralo da izvedem prilično bolnu gimnastiku kako bi ga usmerio ka WC šolji. U međuvremenu erekcija je nestala.

Odmah po završetku, Bil je sleteo u radnu sobu i počeo da pretražuje Internet kako bi otkrio uzrok svoje stamene anomalije. Na-rav-no, kada unesete reči “zakrivljeni penis“ u vaš pretraživač, njegov binarni mozak će zaključiti da ste perverznjak par excellance te vas uputiti ka beskrajnom broju porno strani-ca, potom da se interesujete za karijeru bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, i tek će na kraju pomisliti da trebate medi-cin-ske strane na kojima će uz sliku zakrivljenog penisa biti opis Pejronijevog oboljenja – koje sam zakačio i ja.

Eksperti za ovu bolest nisu si-gur-ni koliko je ovo oboljenje rasprostra-nje-no, ali se pretpostavlja da preko 25 miliona Amerikanaca ima svoj krivi toranj, iako Pizu nikad videli nisu! Ova brojka bi si-gur-no začudila i doktora Fransoa de la Pej-ronija koji je bolest prvi put opisao još davne 1743. godine, a najverovatnije bi ga začudilo i to što ni nakon 300 godina još niko nema pojma šta je tačan uzrok zakrivljenja.

Preovlađujuće teorije pripisuju fenomen povredama na penisu nastalim kao rezultat preteranih seksualnih aktivnosti (kao da tako nešto uopšte postoji!!!), tipa preterane masturbacije (ok ovo već zvuči uverljivije), ozleda usled korišćenja pumpica za penis (joj!) ili ozleda pri “predanom radu“ na zadovoljavanju što svojih, što potreba partnera. Poslednji put kada sam se bavio frenetičnom masturbacijom bilo je kada sam imao 14 godina. OK, 24 godine, ali i to je bilo davno. Pumpe i akrobatski seks takođe nisu bile nešto čemu sam se predavao.

Druge teorije o ovom oboljenju govore da je ono nasledno ili autoimuno, a neki doktori misle da su lekovi uzročnici, posebno lekovi za srce i pritisak, poznati kao beta blokeri, što me je polako umirilo, jer sam na lekovima za pritisak bio godinama! Ipak, “krivudavi“ poremećaj je tu vekovima, dok su beta blokeri izum skorijeg vremena! Ono što mi je ostalo da prihvatim kao činjenicu je bilo da su neki problemi u životu naši, sve i ako ne znamo tačno odakle nam!

Od opšte prakse do urologa Postoje urolozi koji, između ostalog, specijali-ziraju na ovom oboljenju. U mom slučaju, to je bio Indijac koji je neodoljivo podsećao na čuvenog sitristu Ravi Šankara, sa tom bitnom razlikom da je u ovom slučaju Ravi prebirao po tuđem instrumentu. Dok je trajao pregled razmišljao sam o tome kako je prosto nevero-vat-no kako smo mi u stanju da sami sebe ube-dimo da su čak i najneverovatnije stvari potpuno normalne – kao na primer činjenica da potpuni stranac, čovek kojeg smo upoznali pre 3 minuta upravo vrši najdetaljniji pregled mog penisa. Ovo je bila i jedna od onih situacija u kojima niste sigurni da li treba da se isprsite sa velikom napojnicom, iz razloga nekog čudnog blama, ili iz razloga zahvalnosti – ili i jednog i drugog!

Sreća pa doktoru nije mnogo trebalo da otkrije jedan od najsigurnijih znakova oboljenja – plik na erektilnom tkivu gornje strane penisa koji je i uzrokovao zakrivljenje. Usledilo je iznošenje opcija za rešenje problema.

Prvo, postojala je mogućnost injekcija vepamina direktno u plik. No, da bi se to desilo, prvo bi morali da daju niz injekcija sa lokalnom anestezijom direktno u penis, jer davanje vepamila proizvodi neverovatne bolove. Da sam izabrao ovu opciju, bilo bi potrebno da primim po 6 injekcija u 6 etapa lečenja. U teoriji, vepamil bi razbio plik, u praksi rezultati su bili više nego sumnjivi. A sumnjivo nije bilo dovoljno dobro za mene, posebno imajući u vidu količinu igala koje bi zbog toga morale u mog drugara.

Druga opcija bila je operacija i zahvat koji se zove telesna plikacija i tokom koje se sa dva “veza“, postavljena suprotno od plika, penis praktično vraća u prvobitni položaj zbog kojeg je i dobio nadimak “Stojko“. Ovo je jedna od najsigurnijih operacija, ali se preporučuje pacijentima kojima skraćivanje penisa ne predstavlja naročiti problem. Skraćivanje? Idemo dalje, pomislio sam!

Konačna opcija bila je korporoplastika, procedura tokom koje se prave urezi preko penisa kroz najdeblji deo plika. Ovo preseca plik na dva dela i dozvoljava povratak na staro stranje. Rez se potom krpi malenim isečkom kože – i gotovo. Problemi? Moguća erektilna disfunk-cija, ukoliko dođe do oštećena tkiva ili nerava.

Želeo sam opciju broj tri, ali je doktor insistirao na opciji broj jedan i evaluaciji tokom pro-cesa, koji bi, ukoliko se pokaže kao neus-pe-šan, bio zamenjen korporoplastikom. Tako je počela moja odiseja. Svake druge srede kao hrabri mali vojnik odlazio sam svom doktoru gde bi mi zgodna sestra najpre steri-lisala penis, a potom ispod stavila maleno parče sanitarnog ubrusa i time spremila scenu za doktora i njegov nastavak drame mučenjem. Ovom su tre-bale tri igle da bi umrtvio mog najstarijeg drugara i još tri da bi dao vepamil. Nepotrebno je ovde naglasiti da penis nikada ne odumre baš skroz, te da nema spasa od bola! Možete sa-mo da zamišljate kako bi bolelo bez anestezije!

Naravno, ovo oboljenje može imati ozbilj-nog uticaja na vaš romantični život, ako ga imate. Moja taktika je bila da ćutim i izbegava seks sa svojom devojkom. Priznanja su usledila tek kada sam počeo sa injekcijama. Naravno, nepoverljive kakvim ih je bog stvorio, devojke će, kao i u mom slučaju, biti izuzetno sumnjičave. Morao sam da pozovem Kapetana u akciju i dokažem joj tu na licu mesta. Naravno, sad već kad je kapetan bio budan, nije bilo razloga da se ne zabavimo oboje. Seks je bio sasvim OK. U svakom slučaju isti kao i pre. Sa Pejronijevim oboljenjem se može živeti normalno, a kako su injekcije potpuno omanule, činilo se da ću i ja morati!

Ostala je hirurgija! Pojavio sam se u bolnici oko 11, a već oko 1 sat sedeo sam go, potpuno razgrnutih nogu, dok su oko mene zujali doktori i sestre, pa-lili svetla i reflektore i spremali se za operaciju. Tokom operaci-je od svog penisa bio sam vizuelno odvojen zavesicom. Namiren dobro aneste-ticima, stojički sam podneo proce-du-ru tokom koje je napravljen rez koji je doktoru dozvolio da kožicu penisa zarolja kao čarapu. Problem je bio u tome što je od vepamila plik postao mekši i urastao sa nervima, što je 2 sata operacije produžilo na 5. Nakon tri sata postalo je opasno dosadno. Nisam osećao donji deo tela, a gornji se smarao van svakog opisa. Zamolio sam da me skroz uspavaju i to je poslednje čega se sećam tog dana!

Sledećeg jutra, tokom vizite, obradovali su me vestima da mi je aparat povratio slavnu titulu stojka. Loša vest je bila da se trudim da u toku sledećih mesec dana izbegavam erekcije, ako ne želim da mi penis eksplodira. Bukvalno! Brže bolje sam se složio, iako mi nije bilo baš najjasnije kako se može kontrolisati erekcija koja podmuklo može udariti u sred noći, na primer! Trebalo je da prođu dve nedelje pa da se takvo nešto i zapravo desi – u sred noći moj kapetan je izašao da proveri pučinu. Nije eksplodirao, ali je bolelo kao đavo, a puklo je i nekoliko šavova. Uprkos svemu, bio je prav!

Tom je zadnjih 20 minuta ove priče slušao potpuno zblanut. Smešno je i zbog toga što, biva potpuno neverovatno šta sve možemo da prihvatimo potpuno normalnim – recimo kada mesec dana nakon operacije sušite penis pomoću fena za kosu, jer su šavovi previše fini za peškir! Vidite – skroz normalno!