Alergije zbog stresa - mit ili istina?

Da, istina je, još jedna na listi posledica tako spominjanog i sveprisutnog stresa su i brojne alergije

Alergije predstavljaju oboljenja uzro­kovana imunom senzibili­zacij­om, zbog antigena iz spoljašnje sredi­ne. Brojne studije širom sveta potvrđuju jasnu vezu između ove prenaglašene i po organizam štetne reakcije i stresa koji osoba preživljava u datom trenutku. Slabost imuniteta dovodi do ispoljavanja različitih poremećaja, počev od lakih (konjunktivitis, rinitis, dermatitis, urtikarija), do teških imunoloških bolesti (autoimune bolesti, vitiligo, pemfigus...). Stres prouzroko­van selidbom, razvodom roditelja ili gubitkom bliske osobe u de­tinjstvu znatno povećava rizik od razvoja astme, kožnih i drugih oblika alergija u odraslom dobu, objavljeno je nedavno u naučnom časopisu “Pediatric Allergy and Immunology”. U uzorcima krvi 234 šestogodišnjaka koji su bili izloženi stresu, otkrivena je povećana koncentracija neuropeptida, koji inače utiču na regulaciju imunološkog odgovora. Takođe, žene koje su izložene stresu u trudnoći češće rađaju decu sklonu alergijskim manifestacijama, zaključeno je u istraživanju sprovedenom na Harvardu. Analizirajući uzorke krvi 387 beba, ovi naučnici su utvrdili da je kod dece čije su majke preživljavale neke stresne situacije prisutna veća koncentracija imunoglobulina E (IgE), odgovornog za alergije. Nivo IgE bio je povi­šen bez obzira na to da li su deca izložena supsta­ncama koje izazivaju alergijske reakcije ili ne.

Slična istraživanja, sprovedena kod nas, pokazala su da je kod 73 odsto ispitanika, koji imaju neki oblik alergije, prethodila stresna situacija (gubitak posla, razvod, smrt ili bolest drage osobe). Zanimljivo je da nema značajne poveza­nosti između stepena stresa i prisustva alergijske bolesti. Stres je u svakom slučaju stres. Ali, da su žene ipak osetljivije govori podatak da je od ukupnog broja ispitanika sa određenom alergijskom manifestacijom, čak 70 odsto bilo ženskog pola.

Od preparata koji su dostupni na tržištu i olakšavaju tegobe, to su antihistaminici koji se uzimaju obično uveče, jer pojedini mogu imati seda­tivni efekat, pa valja biti na oprezu kod upravlja­nja motornim vozilima. Kortikosteroidni preparati su takođe od pomoći, obično su u obliku spreja i, u zavisnosti od doze, uzimaju se jednom ili dvaput dnevno. Važno je naglasiti da nije prepo­ručljivo da sami određujete terapiju, već je najbolje da se obratite za pomoć alergologu ili specijalisti ORL, koji će dati pravi savet i oceniti koliko dugo da uzimate lek i koji, ali i uraditi alergološko ispitivanje, ukoliko ne znate tačno na šta ste alergični. Oprez sa lekovima, posebno kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom ili srčanim smetnjama. Ako već godinama patite od alergija i znate dijagnozu, trebalo bi sa terapijom da krenete 7-15 dana pre početka sezone i vaših tegoba. Ukoliko konzervativna terapija ne urodi plodom, uvodi se alergen - specifična imunološka terapija. Recimo, ako ste osetljivi na polen trave, dobićete vakcinu sa minimalnom dozom alergena koja će se postepeno povećavati, a time se postiže aktivna tolerancija na konkretni alergen. Ovaj proces naziva se hiposenzibilizacija, tegobe su umanjene, ali to ne znači da osoba nikada više tokom života neće imati alergijske tegobe. Najpre se urade kožne probe na inhalacione alergene (polene i grinje) i ukoliko su rezultati pozitivni, radi se specifični imunoglobulin Ig E, čija koncentracija je visoko povećana kod alergičnih osoba. Velika je greška ukoliko mislite da će sa alergijom organizam sam da se izbori, jer tako dolazi do oštećenja sluzokože, a svaki sledeći put tegobe su sve intenzivnije.

Ipak, valja znati da postoje i vanprolećne alergije na polene, jer razna drveća cvetaju u periodu od januara do maja (leska, čempres, tuja, brest, topola, javor, vrba, breza, platan, orah, hrast, bukva). Lipa je poslednja od te družine, čija polenacija se poklapa sa travama, dakle od aprila do avgusta, a nakon toga, do kraja oktobra, na red dolaze korovi (najpoznatija je ambrozija), koji se smatraju i najsnažnijim alergenima i na koje reaguje sve više ljudi. Osobe sklone alergijama imaju takozvanu atopijsku konstituciju, pa su često podložne i drugim vidovima preosetljivosti. Neretko imaju astmu, kontaktni dermatitis, alergiju na sintetičke materijale, neku hranu ili sunce. Smatra se da je preosteljivost kodirana u ge­ni­ma, pa deca od roditelja direktno nasleđuju sklonost za razvoj alergijskih manifestacija, što ne znači nužno da će se bolest i razviti. Kod njih samo postoji izražena sposobnost za stvaranje visokih koncentracija imunoglobulina IgE, odgovornih za alergije. Ukoliko, recimo, oba roditelja imaju atopijsku konstituciju, šansa da i dete dobije neki oblik alergije je od 50-70% (ako je samo jedan roditelj, šansa je manja i iznosi 25-50%).