Ispravite se!

Loše držanje vam može već u četrdesetim prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.
Evo nekoliko jednostavnih načina da vratite leđa u pravilan položaj.

Loše držanje je možda najpotcenjeniji zdrav­stveni rizik. Ono vas ne može ubiti, poput pušenja, ali vas može i te kako unesrećiti: 80 odsto ljudi tokom života pati od izrazito jakih bolova u leđima koji najčešće nisu izazvani povredama niti bolešću, već sporim, uništavajućim dejstvom lošeg držanja. Loše držanje izaziva migrenozne glavobolje, visok krvni pritisak i stresne povrede kuka i kolena; njegovo ispravljanje može preduprediti oboljenje koje doktori nazivaju novom predstojećom epidemijom invaliditeta: osteoporozu.

Uspravan hod je od početka bio loša ideja
Sve potiče od zemljine teže, koja neumitno nagoni naše kosti, mišiće i organe da nas bukvalno vuku ka zemlji svakog trenutka, bilo da stojimo ili sedimo. Ako ne verujete da je tako, setite se da je tokom svakog božjeg dana svaka osoba oko pola centimetra do centimetar niža, zbog dejstva zemljine teže. Loše držanje predstavlja neuspešni pokušaj tela da se prilagodi ovoj neumoljivoj sili. A prema tvrdnjama stručnjaka, taj ne­uspeh obično počinje od glave, jednog od najtežih delova tela. Ako vam je glava previše isturena napred ili pak suviše zaba­čena u odnosu na ostatak tela, držanje vam je osuđeno na propast: ramena, rebra, kar­lica, kolena i stopala imaće daleko ne­pravilniji položaj, jer ćete se vi truditi da zauzmete što udobniji stav. Pored ukočenih leđa, možda ćete početi i da izdižete jedno rame ili kuk, jer ćete tako imati osećaj da stvarate bolju ravnotežu. Ne samo da ćete grozno izgledati, već će i vaš gornji (vratni) i do­nji (karlični) deo kičme biti neprirodno uvrnut. Do vratolomnog držanja često dolazi ne samo prilikom stajanja, već i sedenja. Od trenutka kada krenemo u školu, već sa nekih šest godina, bukvalno smo prinuđeni da se naginjemo nad klupom, bilo da čitamo, pišemo ili jedemo. Osnovni ljudski nagon nalaže nam da se nagnemo napred povijajući leđa – i tako stvarajući grbu – umesto da se nagnemo iz kukova, ispravljenih leđa.
Potrebne su godine, pa čak i decenije, da loše držanje izazove bol ili onesposobljenost, ali kad se to dogodi, ono može imati težinu traumatske povrede. Loše držanje najpre izaziva postepena oštećenja diskova koji se nalaze između pršljenova naše kičme. Ta sitna oštećenja, koja mogu biti izazvana naizgled bezazlenim uzrokom, kao što je pognuto sedenje nad kompjuterom tokom nekoliko godina, šalju bolne signale zbog kojih veliki leđni mišići, da bi se odbranili, počinju najpre da se zatežu a zatim i grče – što samo izaziva novi bol. Bol je neumoljiv napasnik, zbog čega zgrčeni mišići uskoro prouzrokuju još veće probleme nervima u dubljim slojevima tkiva.
Dakle, šta je dobro držanje?
Znamo šta je loše držanje, kako do njega dolazi i kakve sve probleme može da prouzrokuje u telu. Međutim, definisanje dobrog držanja je nešto komplikovanije. Znao sam da to nije vojničko stajanje u stavu mirno, koje su naši roditelji smatrali idealnim. Osim toga, dobro držanje je naizgled podrazumevalo jednu izričitu protivrečnost: s jedne strane, trebalo je da sve ostane dobro postavljeno i, u načelu, vertikalno; s druge, trebalo je ostati opušten. Shvatio sam da nemam pojma kako bi to trebalo da izgleda.
Zapravo, to uopšte nije toliko komplikovano. Glava treba čvrsto da vam stoji na vratu koji se pruža pravo uvis, a ne unapred, niti unazad; S-krivina kičme treba da bude blaga – blaga izvijenost vrata, zatim sredine leđa i, konačno, donjeg dela leđa. Gornji deo tela trebalo bi udobno da se oslanja na karlicu, koja nije ni suviše isturena ni suviše zabačena, već zadržava manje-više vertikalan položaj između usklađenog dejstva tenzije donjih stomačnih mišića i donjeg dela leđa.
Sjajan način za zauzimanje ovog položaja je: stanite ispred ogledala za ceo stas sa stopalima raširenim na širinu kukova. Stopala okrenite jedno ka drugom tako da vam se prsti dodiruju, a pete ostaju udaljene dvadesetak centimetara. Ispravite noge i isturite karlicu. Dignite ramena, zatim ih blago zabacite i opustite. Osim položaja stopala, ovo je manje-više idealan položaj tela. Gledano sa strane, trebalo bi da budete u stanju da zamislite vertikalnu liniju viska koja ide od vrha glave, kroz sredinu uveta, pored ramena, tik iza kuka, ispred kolena i tik ispred nožnog članka.

Kako se odvići od lošeg držanja
Loše navike se teško iskorenjuju, a ne mogu da zamislim dublje ukorenjene navike od načina stajanja, sedenja ili hodanja. Ma koliko one bile važne za sve aspekte našeg života, i uprkos tome što ih svakog dana možemo lako primetiti u ogledalu, ne verujem da iko brine o svom držanju onoliko koliko brine o holesterolu. Držanje jednostavno nije u centru pažnje kada je u pitanju zdravlje većine ljudi, te, ako ne znamo u čemu grešimo, ne možemo znati ni kako da to ispravimo. Evo tri različita pristupa koja sam isprobao, a koji vam mogu pomoći da se ispravite.
Jednostavan način: Vežbe za radnim stolom
Kad god se zamorite od višečasovnog sede­nja za računarom, ustanite i pokušajte da “dosegnete nebo” – to jest, pružite ruke, vrat i leđa ka nebu, a zatim se polako vratim u opušten položaj. Time se potpomaže istezanje trupa, koji se tokom dana pogrbi.
VELIKI POMAK: ROLFING Rolfing je dobio ime po svom tvorcu, Idi Rolf, biohemičarki iz Njujorka, koja je još pre pedeset godina razvila sopstveni sistem telesne rehabilitacije namenjen, između ostalog, popravljanju držanja. Za neupućene, najbolje objašnjenje za Rolfing jeste da je to nešto između kiropraktičke manipulacije i dobre masaže. Rolfing je usmeren na jedno od najzapostavljenijih telesnih tkiva – fascia, mrežu gotovo bezbrojnih nerava koji povezuju čitavu unutrašnjost tela, od kože do najdubljih unutrašnjih organa. Prema teoriji Rolfove, sila zemljine teže najviše utiče na tkivo fascia. Tretiranjem ovog tkiva – putem njegovog izduživanja i opuštanja uz pomoć masaže – telo se bukvalno može modelirati, kao “šašavi plastelin” ili “Kretino”, tako da ponovo dobije svoj prvobitni oblik i položaj.

Vredno je vašeg truda
Koje su sve koristi dobrog držanja? Osim što ćete bolje izgledati i osećati se kao da ste viši i lakši, primetićete kako se krećete mnogo brže. Neka istraživanja su pokazala korelaciju između dobrog držanja i sniženog krvnog pritiska što je posledica pravilnijeg disanja.
Ljudi to teško shvataju. Ali, kad popravi­te držanje, sve ostalo dolazi na svoje mesto. To može zaista promeniti način kako vas ljudi gledaju, kao i vaše sopstveno mišljenje o sebi.

Egzotičan način: Pilates i joga
Ono što se nekad smatralo tipično “ženskim” vežbama, može vam pomoći da se ispravite

Pravilno držanje ne zavisi samo od dobrog položaja, već takođe i od dobre kondicije i mišićnog tonusa – naročito mišića do­njeg dela stomaka i leđa. Uvlačenje stomaka je važan preduslov pravi­l­nog držanja. Opuštanje donjeg dela stomaka prouzrokuje zabacivanje karlice unapred – što izaziva neprirodno duboko izvijanje do­njeg dela leđa. Nasuprot tome, napetost koju stvara zategnut stomak obezbeđuje da karlica i donji deo leđa ostanu u ispravnom položaju.
Trbušnjaci nisu najbolje rešenje, te preporučujemo pilates vežbe. Ne mora­te ići na skup i dugo­trajan kurs pilatesa da biste popravili svoje držanje. Jednostavno kupite knjigu o pilates vežbama i potražite odeljak koji se odnosi na mišiće jezgra. Najbolja među njima je surovo jednostavna – istezanje adaptirano iz klasičnog pilates položaja “knjiga”: lezite na prostirku, istovremeno dižući noge i trup. Zatim uhvatite rukama donji deo nogu i ostanite u tom položaju brojeći do deset. Ponovite to deset puta.
Na isti način, od joga vežbi najkorisniji je “položaj drveta”, kod kojeg se stoji na jednoj nozi, dok se stopalo druge noge oslanja na unu­trašnju stranu butine. Ruke su iznad glave, sa sklop­ljenim dlanovima. Poku­šajte da ostanete u ovom položaju trideset sekundi, a zatim jedan minut. On će vas primorati da, kako stručnjaci za pravilno držanje kažu, “pronađete vrh glave” – neuhvatljivi pojam koji zapravo znači da treba da pronađete mesto gde vam je glava najmanje opterećena silom zemljine teže.