Iz kože se ne može

Kada pomislimo na građu ljudskog tela, nekako nam se uvek čini da su najveći i najvažniji organi smešteni u unutrašnjosti organizma, a retko pomišljamo da je jedan od najvećih organa, bez koga život ne bi bio moguć, stalno izložen našim pogledima. To je koža. Površina kože odraslog muškarca se kreće od 1,7 do 2 m2, a prosečna debljina od 2 do 3 mm. Jedan cm2 kože u proseku sadrži 100 znojnih žlezda, 9000 melanocita (ćelija koje sadrže pigment) i 150 nervnih završetaka

Zaštita
Koža nas štiti od patogenih mikroorganizama, pre svega bakterija, a ćelije imunog sistema (tzv. Langerhansove ćelije) omogućavaju brzo prepozna­vanje antigena sa kojima dolazimo u dodir. Melanociti kože upijaju štetne ultraljubičaste zrake i tako nas štite od zračenja.

Regulacija telesne temperature
Koža sadrži daleko više krvnih sudova nego što je potrebno za njenu ishranu, pa njihovo punjenje dovodi do toga da postane crvena i topla (setite se samo kako izgledate posle vežbanja), a to omogućava eliminaciju viška toplote iz tela. Kada se jako ugrejemo, aktivira se i mehanizam znojenja, koji u najvećoj meri doprinosi sprečavanju akutnog pregrevanja. Nasuprot tome, kada nam je hladno, krvni sudovi kože se stežu i kroz njih protiče veoma malo krvi (zbog čega pobledimo). To telu omogućava da sačuva drago­cenu toplotu. Ako nam je jako hladno, aktivira se jedan mehanizam koji smo nasledili od naših krznenih predaka – ježenje. Podizanjem dlaka kod životinja se povećava debljina sloja toplog vazduha koji okružuje telo, poboljšavajući očuvanje toplote. Kod ljudi, preostao je samo refleks ježenja, ali su njegovi efekti minimalni.

Čuvanje telesne vode
Bez kožne barijere ne bismo preživeli ni jedan dan i umrli bismo od dehidrata­cije. Osim infekcije, dehidratacija najviše ugrožava pacijente sa velikim opekotinama.

Stvaranje vitami­na D
Ako hoćete da imate jake kosti, potrebno je da se redovno izlažete sunčevom zračenju, jer se vitamin D sintetiše u koži pod dejstvom ultraljubičastih zraka. Pri tom nije potrebno da se sunčate, uobičajeno izlaganje suncu na ulici ili u prirodi, tokom šetnje ili džogiranja, sasvim je dovoljno.  

Opažanje okoline
Koža sadrži obilje različitih nervnih završetaka koji nam omogućavaju da osetimo dodir, pritisak, toplotu, hladnoću, vibracije i bol. Često smo skloni da potce­nimo ovu funkciju kože, ali osobe koje su iz različitih razloga izgubile vid, veoma dobro znaju da iskoriste i cene ova čula.

Zaštita od vode
Da nema kože, na vazduhu bismo se osušili, a u vodi – rastvorili. Ne bukvalno, na­ravno, ali bi plivanje u vodi bilo pogubno, jer bi se mnoge značajne i po život važne supstance (glukoza, elektroliti, aminokiseline) isprale iz organizma, pošto su rastvorljive u vodi.

Estetska funkcija
I na kraju, ali ne manje važno, tu je estetska funkcija. Koža je naša “lična karta”, po kojoj nas druge osobe prepoznaju i proce­njuju.

Bolje sprečiti nego lečiti
Nažalost, ni najbolja nega nas ne može sačuvati od svih kožnih bolesti. Najvažnija je potencijalno smrtonosna, a njeno rano otkrivanje omogućava izlečenje - melanom kože.

Rizik oboljevanja od melanoma zavisi od genetike i od faktora okoline. Najvažniji faktor okoline je izlaganje UV zračenju, jer preterano izlaganje dovodi do oštećenja DNK u mela­nocitima. Ako mehanizmi popravke DNK nisu dovoljno efikasni, ove muta­cije će se preneti na sledeće generacije ćelija, a daljim izlaganjem zračenju, nove mutacije će se samo gomilati, dok ne dovedu do toga da ćelija “poludi”, tj. izgubi normalne mehanizme kontrole razmnožavanja i počne da stvara maligni tumor. Melanom ima brz i agresivan rast i ako metastazira, veoma ga je teško pobediti. Ključna reč je – rano otkrivanje. Zbog toga je korisno naučiti formulu za otkrivanje tumora i njihovo razlikovanje od običnih mladeža. Danas se koristi tzv. ABCDE sistem prepoznavanja melanoma, od početnih slova abecede nekih značajnih karakteristika ovih tumora:
A (assymetry) - asimetrija, jer su obični mladeži uglavnom simetrični: B (border) - ivica. Melanomi imaju nepravilnu, nazubljenu ivicu; C (colour) – boja. Melanomi su često višebojni; D (diameter) – prečnik. Verovatnoća da je pigmentna promena kože melanom, značajno je veća, ako je promena šira od 6 mm; E (evolution) – promena tokom vremena. Melanomi me­nja­ju veli­činu, oblik i boju. Ova formula služi za pronalaženje sumnjivih mladeža.