Opasno po organizam

Zdravlje

Ana Bellotti

1 of 1

Sigurni ste da se pravilno hranite? Proverite ponovo.

Da li ste znali da postoje osobe koje ne bi smele da jedu osnovne životne namirnice? Ono što je za jednog čoveka lek, za drugog može biti otrov. Koliko zaista znate o intoleranciji na određenu hranu?
Mišljenje većine je da je zdrava ishrana univerzalna. Svi znamo da su povrće, voće ili riba uvek poželjni. Ali šta ako smo u zabludi? Šta ako namirnica koja je dobra za zdravlje jedne osobe dovede do ozbiljnih zdravstvenih problema kod druge? Čak i najzdravija hrana može biti nepoželjna u nečijem organizmu u određenom trenutku. Danas je sve popularnija individualna ishrana. Na osnovu stanja organizma, lekari prepisuju optimalni način ishrane koji kod pacijenata dovodi do boljeg zdravstvenog stanja i kvaliteta života. Različiti, naizgled bezopasni simptomi ali i hronične bolesti nazivaju se intolerancija na hranu.

Intolerancija nije isto što alergija
Kada se kaže intolerancija, većini ljudi prvo padne na pamet alergija na određenu vrstu hrane. Međutim, simptomi intolerancije su mnogo manje vidljivi i naizgled bezazleniji od simptoma alergije. Ljudi se mogu godinama hraniti na način koji im ne odgovara a da pritom ne pridaju značaj nijednom od simptoma intolerancije.
Pod intolerancijom na hranu podrazumeva se osetljivost na određene namirnice naročito na one koje se konzumiraju svakodnevno, u većim količinama. Naš organizam je najčešće osetljiv jer ne proizvodi dovoljno enzima potrebnih za razgradnju pojedine hrane. Najčešći znaci intolerancije su mučnina, naduvenost, bolovi u stomaku ili dijareja. Ovi simptomi se mogu pojaviti satima i danima nakon konzumiranja neželjene hrane što dodatno otežava čoveku da odredi šta mu prija a šta ne. Ukoliko se loš način ishrane ne promeni, ovi bezazleni simptomi mogu se pretvoriti u opake bolesti poput dijabetesa, gojaznosti ili artritisa.
Intolerancija na hranu je veoma rasprostranjena. Smatra se da čak tri četvrtine ljudi na planeti danas pati od neke vrste intolerancije na hranu. Najčešća je osetljivost na mlečne proizvode od koje naročito pate stanovnici Azije, Afrike i Mediterana. Česte su i osetljivost na pšenicu, šećer i alkohol.
Najveći problem kod intolerancije je taj što se veoma teško utvrđuje. Decenijama je ova vrsta problema zanemarivana prilikom lečenja ozbiljnih bolesti. I sami pacijenti retko obraćaju pažnju na simptome intolerancije i tretiraju ih kao nebitne. Zbog ovoga intolerancija iako sama po sebi nije opasna po život u velikom broju slučajeva ima značajne posledice. A s obzirom na to da je veća verovatnoća da ste i vi osetljivi na neku namirnicu, obratite pažnju na najčešće simptome i posavetujte se sa lekarom.

Otkrijte da li se pravilno hranite
Postoji više metoda za otkrivanje intolerancije na hranu. Kod nas se najčešće koristi metod koji se bazira na određivanju vibracionog sklada ili nesklada između organizma i namirnica. U prirodi sve vibrira, uključujući i naš organizam. Svaka pojedinačna namirnica ima sopstvene vibracije dok se naše otkrivaju preko krvi. Vibracije iz krvi (dovoljna je mala količina, svega nekoliko kapi) upoređuju se sa vibracijama 110 namirnica iz uobičajene ishrane (žitarice, mleko i mlečni proizvodi, meso, voće, povrće, začini). Test omogućava da se otkriju koje to namirnice dovode do energetske disfunkcije organizma.
Kada se otkrije koje namirnice ne odgovaraju organizmu, izbacuju se iz ishrane na najmanje tri meseca. Poboljšanje opšteg zdravlja vidljivo je već za nekoliko nedelja a pun efekat za nekoliko meseci. Hrana počinje lako i brzo da se metaboliše i organizam dobija sve što mu je potrebno. Veoma često dolazi i do gubitka suvišnih kilograma.
Dobra vest je da ništa nije zauvek zabranjeno. Uz kontrolu lekara, posle prepisane pauze može se u ograničenim količinama konzumirati i nepoželjna hrana.

Simptomi nisu isti kod svih
Marko (32) je pre pet godina saznao koje namirnice mu smetaju. Veoma je osetljiv na mlečne proizvode koji mu izazivaju mučninu, malaksalost i glavobolju. “Pre nego što sam shvatio koje mi namirnice smetaju, imao sam veoma raznovrstan jelovnik, hranio sam se u restoranima i uživao u eksperimentisanju. Ne mogu da tvrdim da se to u potpunosti promenilo osim što sam malo pažljiviji pri izboru jela i restorana’’.
S obzirom na to da mlečne proizvode nije lako potpuno izbaciti iz ishrane, Marko dozvoljava sebi kafu sa nekoliko kapi mleka ili poneko parče sira. “Rešenje je u umerenosti. Ali i ukoliko preteram, sada znam tačno šta me čeka”.
Srećom po Marka a i po ogroman broj ljudi koji pate od ove vrste intolerancije na hranu, proizvodi koji zamenjuju mlečne su sve brojniji ali i sve ukusniji. Sojino mleko je danas dostupno u svakom većem marketu. Pored toga, u prodavnicama zdrave hrane mogu se naći i vrste jogurta, krema, sladoleda, slatkiša pa čak i sireva koji sadrže neku od zamena za mleko.
Ljudi koji su osetljivi na određen tip namirnica moraju odgovornije da pristupaju ishrani. ’’Često unapred telefoniram restoranima da proverim da li njihov meni sadrži zamene za mlečne proizvode. Takođe, svi moji prijatelji znaju šta smem a šta ne smem da jedem a često i nosim sa sobom hranu bez laktoze. Postoje i specijalizovani kuvari u kojima se mogu naći sjajni recepti za pripremu hrane bez mlečnih proizvoda. Ako ništa drugo, intolerancija je unapredila moje kulinarsko umeće i mislim da sam sada naučio više da cenim hranu i da uživam u njoj’’ zaključuje Marko.
Zoran (58) se susreo sa intolerancijom na hranu tek posle pedesete. “Počeo sam da se budim dehidriran svakog jutra sa bolovima u grlu i ozbiljnim kašljem. Lekarska dijagnoza bila je astma. Počeo sam da pijem lekove koji su mi olakšali simptome ali ih nisu uklonili. To je trajalo oko 2 godine. S obzirom na to da mi se stanje nije značajno popravilo, posetio sam i druge lekare i jedan od njih mi je preporučio test na intoleranciju na hranu. Nakon rezultata testa, morao sam da isključim iz ishrane sve pšenične, kukuruzne i mlečne proizvode, pirinač i beli luk. Sve ove namirnice sam izbegavao gotovo četiri godine a onda sam postepeno počeo da ih uključujem u ishranu. Sada ih konzumiram u ograničenim količinama, sve osim belog luka koji mi na moju veliku žalost i dalje zadaje ogromne probleme.”
Zoran je jedan od slučajeva kod koga je intolerancija dovela do ozbiljinije bolesti u kasnijim godinama. “Prilično sam ubeđen da bih izbegao mnoge zdravstvene probleme da sam se u mladosti bolje hranio. Međutim, nikad nije kasno da se poboljša način ishrane i života”, tvrdi Zoran.
Aleksandar, dvadesettrogodišnji student je nakon najobičnijeg virusa počeo da pati od čestih stomačnih tegoba i dijareje koji su ga mučili čak devet meseci. “Bolovi su bili toliko jaki da sam ponekad morao da ustajem u sred obroka i da trčim u toalet. Tako sam počeo da gubim skoro kilogram nedeljno. Posle nekog vremena postao sam hronično umoran, bled i neuhranjen”.
Lekar opšte prakse je uputio Aleksandra na uobičajene analize krvi i rezultati su bili sasvim u redu. Posle devetomesečnog mučenja, preporučeno mu je da uradi test intolerancije na hranu. “Bio sam zgranut kada sam video koliko stvari treba da izbegavam – žitarice, kravlje mleko, beli šećer, jaja, kakao, beli luk. Sećam se da sam pomislio – da li ću ikada smeti da okusim bilo šta što volim?”, seća se Aleksandar.
Poslušao je savete lekara i izmenio je ishranu. Zdravlje mu se ubrzo drastično poboljšalo. “Budući da sam student, često sam se hranio po menzama i kioscima brze hrane. Bilo mi je teško da se odreknem pice, pljeskavice i slatkiša ali vremenom sam se navikao. Počeo sam da nosim hranu spremljenu kod kuće pa sam se osećao mnogo bolje i snažnije nego pre. Sada, posle šest meseci uvodim u ishranu zabranjene namirnice u umerenim količinama. Više ne predstavljaju pretnju po moje zdravlje.”

Prilikom kupovine:
Uvek proverite etiketu. Sva upakovana hrana mora da ima listu sastojaka. Čak i ukoliko ste ranije kupovali određen proizvod ipak proverite jer se sastojci menjaju
Proverite da li na pakovanju postoji upozorenje. Neki proizvodi sadrže upozorenje o sastojcima koje veliki broj ljudi ne podnosi. Ali ako upozorenje ne postoji, pročitajte listu sastojaka
Hrana koja nije upakovana (npr. peciva u pekari) ne sadrži informacije o sastojcima. Ukoliko vaša osetljivost na pojedine namirnice izaziva ozbiljne posledice, izbegavajte kupovinu ovakvih proizvoda.

U restoranu:
Uvek proverite telefonom pre dolaska u restoran da li imaju fleksibilan meni, prilagođen ljudima koji pate od intolerancije na hranu ili alergije
Tražite od konobara da vam tačno nabroji sve sastojke koji se nalaze u određenom jelu a možete tražiti i da razgovarate sa glavnim kuvarom i objasniti mu vaš problem
Postanite stalan gost u nekoliko restorana. To umanjuje mogućnost eksperimentisanja ali ako vas osoblje prepozna možete bez mnogo buke dobiti ukusan obrok samo za vas.

Problemi koje možete izbeći pravilnom ishranom:
Stomačne smetnje: nadimanje, opstipacija, dijareja, gorušica, bolovi
Kožni problemi: osip, crvenilo, ekcem, psorijaza
Disajni problemi: zapušen nos, pojačana sekrecija, problemi sa sinusima, kijanje, kašljanje, laringitis
Kardio–vaskularne smetnje: povišen krvni pritisak, aritmije
Metabolički poremećaji
Glavobolje
Hronični umor
Zapanjenja zglobova i kičme

I dalje uživajte u hrani
Osobe koje pate od intolerancije na hranu su često ubeđene da više nikada neće moći da jedu ukusne i bogate obroke. Takođe veruju da su osuđene na to da ceo život jedu sami i to hranu koja mora da bude posebno pripremljena. Predlažemo nekoliko ukusnih recepata koji ne sadrže četiri sastojka na koje su ljudi najčešće osetljivi – pšenicu, beli šećer, jaja i mlečne proizvode.

Supa od krompira i graška
Potrebno je (za 4 osobe)
4 kašike maslinovog ulja
2 glavice crnog luka
2 krompira srednje veličine
700 g upakovanog smrznutog graška
2 l bujona
so i biber
Priprema:
Zagrejati ulje na tihoj vatri i propržiti fino iseckan luk i krompir
Dodati zamrznut grašak i bujon, i pustiti da proključa
Pustiti da se krčka oko 15 minuta dok krompir ne omekša
Dodati so i biber a zatim prebaciti povrće i malo tečnosti u blender i napraviti smesu
Polako dodavati smesu u ostatak supe dok se ne dobije ujednačena masa.

Govedina sa povrćem
Potrebno je (za 4 osobe)
200 g govedine
1 kašičica rendanog đumbira
½ glavice crnog luka
1 čen belog luka
½ crvene paprike bez semenki
1 šargarepa
1 celer
1 stabljika celera
100 g pečuraka
3 kašike maslinovog ulja
1 kašika suncokretovog ulja
4 kašike bujona
so i biber
Priprema:
Pomešati 2 kašike maslinovog ulja, sitno iseckanog belog luka i đumbira u jednoj činiji i u toj smesi marinirati komade govedine nekoliko sati
Zagrejati preostalo ulje i propržiti na njemu crni luk. Nakon toga dodati govedinu sa marinadom i pržiti još nekoliko minuta
Dodati preostalo iseckano povrće i pržiti još minut – dva
Na kraju dodati bujon i zaklopiti posudu.
Servirati sa kuvanim pirinčem.

Kari sa piletinom
Potrebno je (za 4 osobe)
2 kašike maslinovog ulja
1 glavica crnog luka
1 čen belog luka
2 kašikice karija
500 g belog pilećeg mesa
140 ml kokosovog mleka
250 ml pilećeg bujona
1 kašikica gustina
so i biber
svež korijander
Priprema:
Propržiti sitno iseckan crni i beli luk
Dodati kari i pržiti još nekoliko minuta
Dodati piletinu isečenu na kockice i pržiti dok ne potamni
Dodati kokosovo mleko, bujon i gustin i mešati dok se ne zgusne
Servirati sa kuvanim pirinčem.

Oceni članak

4.15