Februar 2012
Profesija: zamorče
1 of 1
Svaka pilula koju popijemo je nastala kao rezultat istraživanja na ljudskim dobrovoljcima.
Ali niko ne govori o zamorcima koji varaju i koji tako čine da i svako od nas postane deo eksperimenta.
Svaki dan je počinjao i završavao se na isti način: svetla su se palila u 5 ujutru, a gasila oko ponoći. U časovima između, medicinsko osoblje je donosilo tri obroka i uzimalo uzorke krvi, urina i stolice.
Nije bilo u pitanju nikakvo zarazno oboljenje. Njihov pritvor je bio na dobrovoljnoj bazi. U stvari, Brendon i njegovi cimeri su bili profesionalni zamorčići koji su dobrovoljno uzeli učešće u medicinskom istraživanju na jednom Univerzitetu, koje je imalo za cilj da utvrdi interakciju koju može imati eksperimentalna pilula protiv mučnine sa postojećom antigljivičnom terapijom. U zamenu za njihovu dozvolu da budu upotrebljeni kao ljudski jastučići za igle, oni će primiti 3000 dolara.
Tokom 18 meseci, Brendon je proputovao hiljade kilometara kako bi sebe položio na oltar nauke, učestvujući u raznim medicinskim istraživanjima. Zaradio je približno 25 000 dolara. Nije loše za momka koji nije imao nikakvu karijeru, i koji je često bio otpuštan čak i sa honorarnih poslova.
Svake godine, milioni Amerikanaca pozajmljuju svoja tela nauci. Neki od njih su u očajničkom pokušaju da pronađu lek za bolest koja ih muči. Ostali, koji su zdravi, jednostavno učestvuju u povremenim studijama kako bi došli do dodatnog novca. Mnogi od njih su poput Brendona napustili loše plaćene poslove kako bi se posvetili karijeri profesionalnog laboratorijskog pacova. U zamenu za tekuće istraživačke tretmane, oni dobijaju stotine, a ponekad i hiljade dolara. Što je više vremena i neprijatnosti uključeno, veća je i zarada koju ostvaruju. Jedna četvoromesečna studija koju je sprovodila NASA u Teksasu je plaćala 17 200 dolara. Pa šta ako niste u stanju da ustanete iz kreveta 90 dana?
Ali problem nastaje iz drugih stvari koje će zamorci od karijere uraditi za novac. U istraživanju koje je obavljeno prošlog leta, 10 odsto od uzorkovane grupe je priznalo učešće u više od jedne studije istovremeno, verovatno bez znanja istraživača.
U bilo kom drugom poslu ovo bi se zvalo tezgarenjem, ali kada su u pitanju klinička istraživanja to se zove Ruski rulet. Zamislite sledeći scenario: čovek odluči da pokuša da prikrije svoju ulogu laboratorijskog pacova u ispitivanju novog leka protiv glavobolje i to dok se nalazi na poziciji ljudskog jastuka za igle kod vakcine za seksualno prenosive bolesti. Na prvi pogled, nema nikakve štete. Ali unutar tog organizma se dešava interakcija dva leka na kompletno nepredvidiv način. Možda se u svemu tome neće ništa desiti. Ili mu možda život može biti ozbiljno ugrožen.
Pa, zbog čega bi neko trebalo da bude zabrinut zbog toga što je neko drugi odlučio da pretvori svoj organizam u poligon za ispitivanje i za to da dobije novac? Zbog toga što se ovi zamorci možda kockaju i sa vašim životom, takođe.
Rezultati kliničkih istraživanja bi trebalo da pomognu naučnicima (a kasnije i FDA) da procene da li je lek bezbedan i efikasan za opštu populaciju. Ako su ovi podaci ugroženi od strane značajnog broja dobrovoljaca koji učestvuju u više različitih studija istovremeno, moguće je da efikasan lek ne bude dostupan onima kojima je potreban, a sa druge strane opasan i/ili neefikasan lek da dobije dozvolu i da se kao takav nađe u opticaju. Kod ovakvih situacija u nekom kasnijem slučaju, krajnji korisnik je taj koji postaje zamorac.
Od 2000. godine neki lekovi od kojih se mnogo očekivalo su povučeni iz opticaja zbog prijavljivanja nekih ozbiljnih nuspojava koje su nastajale kao posledica konzumiranja tih lekova, pa čak i smrti nekih pacijenata. Nemoguće je znati da li je bilo koje od tih povlačenja nastalo kao posledica neuspešnih istraživanja, ali mogućnost svakako postoji.
Ako ovi profesionalni pacijenti ne obelodane da koriste neke lekove (u nekoj drugoj studiji) to je kontraindikovano sa novim eksperimentalnim lekom i konzumenti mogu završiti sa ozbiljnim interakcijama lekova, koja ubija na hiljade ljudi svakog dana.
Sećate se Brendona? Kada se on prijavljuje na neko kliničko ispitivanje, on nikada ne govori naučnicima o svom nastupu hlamidija ili o potresu mozga koji je imao kao tinejdžer. Jednostavno svi prikrivaju ili lažu o svojoj zdravstvenoj istoriji, zloupotrebi lekova i seksualnoj istoriji. Po njegovim rečima to jednostavno moraš. Onaj ko kaže da to ne radi je običan lažov.
Dok zakon o poverljivosti koji je na snazi i koji mora da se poštuje zamorčićima pruža zaštitu, oni moraju da prikrivaju svoje učešće u više istovremenih studija, a ponekad imaju koristi od sistema za testiranje čiji je previd u porastu i koji ponekad čak ohrabruje i zloupotrebu.
Pre dve decenije, 80 odsto ispitivanja farmaceutskih kompanija je sprovođeno u okviru medicinskih centara sa akademskim vezama. Do kraja veka, taj broj je pao na manje od 40 odsto. U pokušajima da usmere operativnost i da povećaju profit, većina farmaceutskih firmi je prepustila svoja istraživanje trećim licima, profitabilnim centrima za testiranje, poznatim pod imenom organizacije za istraživanje pod ugovorom.
U sve ovo uključena su opredeljenja koja se kreću od naučno orijentisanih pa do onih koje pokreće želja za profitom. Razmotrite Covance, organizaciju za istraživanje pod ugovorom, sa sedištem u Nju Džersiju, godišnjim prihodom koji prevazilazi 1,4 biliona dolara i poslovima u više od 20 zemalja. Njihov sajt nudi letimični pogled na poslovnu filozofiju koja je pomogla kompaniji da postane jedan od najvećih i najprestižnijih kliničkih centara za testiranje u svetu.
Covance je upoznat sa pritiscima sa kojima se farmaceutske i biotehnološke kompanije svih veličina suočavaju u proizvodnji i plasiranju leka. Covance je posvećen pomaganju da vaš čudesni proizvod što pre zauzme mesto na tržištu.
Koji deo istraživanja oduzima najviše vremena? Pronalaženje volontera. Pomenute organizacije koje sprovode istraživanja su plaćene da regrutuju stručno osoblje, a plaćeni su u zavisnosti od broja volontera koje regrutuju. Uvereni su da pristupanjem na ovaj način, oni koji su zaduženi za praćenje mogu da uoče one koji su sumnjivi da učestvuju u više različitih studija istovremeno, kao i one sa komplikujućim zdravstvenim problemima.
Zloupotreba se ogleda u previđanju faktora koji bi diskvalifikovali neke osobe iz pojedinih ispitivanja, kao što je prekomerna debljina, neuhranjenost, krvni pritisak koji je previše visok ili previše nizak.
Jedan od koordinatora istraživačkih programa je imao prilike da prisustvuje kao svedok jednoj takvoj zloupotrebi dok je bio u poseti jednoj ustanovi u Majamiju, namenjenoj za testiranje, kojom je upravljala SFBC International. Sve je ličilo na pijacu. Neki ljudi su pitali da li ima raspoloživih istraživanja koja će biti plaćena 2500 dolara? Neki drugi su bili u prilici da izaberu neki od tekućih eksperimenata. Da su pravila sprovođena do poslednjeg slova, sve bi koštalo mnogo više. Moralo bi da se potroši više vremena za razgovore sa ljudima, a nekima od njih bi moralo da se kaže da nisu podobni kandidati za studiju.
U 2005. godini, Bloomberg Markets je objavio izveštaj koji je uključio SFBC ustanovu iz Majamija. Opisivao je pretrpane uslove, zbunjujuće i petencijalno varljive saglasne forme, i dobrovoljce kojima je očajnički potreban novac, tako da se uopšte nisu dvoumili da učestvuju u više od jedne studije istovremeno. Takođe je 2006. godine pokrenut sudski postupak (i prijavljen 28,5 milionski dogovor o vansudskom poravnanju prošle godine) na ime ljutih investitora koji nisu optužili kompaniju samo za prevare sa obezbeđenjem nego i za to da su isplate istraživanja bile odlagane, kako bi se sprečili volonteri da prijavljuju negativne rezultate. Dobrovoljci iz Latinske Amerike koji su bili imigranti su prijavili da im je prećeno deportacijom ukoliko ne poreknu svoje reči upućene medijima.
Imigranti, hronično nezaposleni, studenti u besparici – svi kojima je preko potreban novac poslužili su kao topovsko meso i po svemu sudeći postali profesionalni zamorci. Organizacije za istraživanje pod ugovorom, koje su smeštene u urbanim centrima ili studentskim centrima, imaju lakši pristup potencijalnim i ranjivim dobrovoljcima.
Preduzetništvo neakademskog ispitivanja lekova zahteva volontere koji su spremni da prihvate rizike istraživanja. Oni su često podstaknuti novcem, što može imati neželjene posledice. Da li to što je neko siromašan utiče da se zanemari postojeći rizik? Svakako. Da li se ova vrsta ispitivanja lekova oslanja na leđa siromašne populacije? U mnogim pogledima, da.
Pol Klo, 29 godina, počeo je da zarađuje za život radeći kao laboratorijski pacov pre više od 3 godine. Bio je iscrpljen radeći kao vozač autobusa i kao fizički radnik u Kanzasu. Tada je naučio da može da zaradi 600 dolara za trodnevnu studiju. Preselio su u Ostin, jer ovaj grad mnogi laboratorijski miševi smatraju rajem za klinička istraživanja u Americi i od tada mu je to osnovni izvor primanja. Zaradio je oko 75.000 dolara učestvujući u brojnim studijama, ali on kaže da živi od tačke do tačke.
Ovaj momak zna da pravi profesionalni zamorac vara, ali je on kategoričan da to ne radi. On je jedan od onih koji stoje iza jednog od mnogobrojnih web sajtova koji su namenjeni svima onima koji su u potrazi za angažovanjem u nekom od kliničkih istraživanja.
Nakon svoje prve godine, istražio je sve klinike i napravio sopstveni sajt kojim bi propovedao glavna pravila – poput govorenja istine i čekanja potrebnog vremena da prođe između studija. Sve dok su laboratorijska istraživanja u toku, klinika nema načina da proveri da li ste dodatno angažovani, ukoliko to sami otvoreno ne kažete.
Registrovani korisnici na ovom sajtu razmenjuju informacije o ustanovama gde se obavljaju istraživanja, od sobnih aranžmana, keteringa i kvaliteta hrane pa do uslova za zabavu (TV, sobe za rekreaciju, internet). Postoje i mnogi drugi sajtovi koji se bave istom tematikom, ali posetioci i profesionalni zamorci smatraju da je ovaj najbolji.
Nik Pesa, student četvrte godine studija medicine u Klivlendu ima malo manje tehnološki pristup u pronalaženju studija. On i njegovi cimeri se oslanjaju na pisane medije poput novina i oglasne table u univerzitetskoj bolnici. Za 5 godina, oni su, pojedinačno, zaradili približno 20 000 dolara, pod nadimkom u domu studenata “družina morskih prasića”.
“Sa apekta studenta medicine, sve je vrlo interesantno”, kaže Pesa. “Činjenica je da stavljenje u kožu pacijenta mnogo pomaže budućem lekaru, jer na taj način može bolje da ga upozna. Često lekari govore pacijentima o određenim procedurama, ali ih najbolje upoznaju onda kada i sami postanu deo nje.”
Učestvovanje na više istraživanja istovremeno je za njih teško, zbog toga što institucije koje sprovode testiranja imaju dobru evidenciju i detaljne informacije o učesnicima istraživanja prosleđuju dalje. Ali ovaj momak je priznao svoju nedavnu laž da je trkač, kako bi učestvovao u mikrogravitacionoj studiji koju je sporovela NASA. Svako iz pomenute družine je doživeo po neku neželjenu reakciju, pa tako jedan od njih nije mogao da spava, jede ili se koncentriše tokom cele nedelje nakon istraživanja antiinflamatornog stereoida.
“Morate da uzmete pilulu i vi u tom trenutku ne znate da li je to steroid ili placebo”, rekao je. “Odmah kada sam prestao da uzimam, imao sam hemijski test i izbombardovao sam ga. Nisam mogao da se koncentrišem. Bio sam na originalnom leku.”
FDA zvaničnici nemaju sistem za identifikaciju svih tekućih istraživanja. Izveštaj je takođe ukazao na to da je FDA proverila manje od 1 odsto od procenjenih 350 000 sajtova za testiranje, što uopšte nije iznenađujuće, kada se uzme u obzir da raspolaže sa samo 223 inspektora.
Vlada nije ništa bolja u praćenju sopstvenih studija. Kancelarija za zaštitu istraživanja ljudi, agencija odgovorna za propuste federalno finansiranih kliničkih ispitivanja, takože su na udaru. Pre nego što organizacija primi sredstva od servisa za zdravlje i ljudstvo, oni moraju da se registruju.
I dalje u teoriji svaki nastali problem, sa bilo čije strane, bi trebalo da identifikuje instituciona komisija za reviziju. Pre nego što se sa bilo kojim kliničkim istraživanjem nastavi, ova komisija procenjuje plan studije, kako bi se uverila da je testiranje etički prihvatljivo i da su prava učesnika zaštićena. Formacije ovih nadglednih odbora su odobrene 1974. godine, nakon otkrivanja istine o studiji jednog univerziteta koja je ostavila jednog Američkog crnca bez terapije od sifilisa četiri decenije.
Danas smo suočeni sa činjenicom da umesto da vlada pregleda studiju, institucije sprovode istraživanje odabirajući ljude koji će na kraju da ga provere. Po svemu sudeći sukob interesa je više nego očigledan.
Čak i najveći kritičari industrije koja se bavi ispitivanjem lekova se slažu da je sam rad neophodan i koristan za zajednicu, i ne žele da se zaustave. Ono što oni žele je bolji zaštitni mehanizam, iskrenije izveštavanje i mnogo strožiji nadzor. Na kraju, ovo bi moglo da znači manje profita za kompanije koji se bave proizvodnjom lekova i profesionalnih zamoraca. Jedno moguće rešenje: DNAPrint naučna kompanija je razvila PharmaID, bar kod sistem dizajniran specijalno za sprečavanje prevare sistema od strane volontera. Svakom učesniku je dodeljen bar kod, baziran na njegovom DNK, koji je unešen u centralni sistem. Ukoliko se taj kontrolni bar kod pojavi u nekom drugom istraživanju, nakon vremena koje se čini neadekvatnim, ta osoba bi mogla biti isključena iz studije bez uvida u njegov identitet ili otkrivanjem medicinske informacije. Ova zaštitna mera bi dodala otprilike 300 dolara po pacijentu na cenu same studije.
U međuvremenu, narušeni sistem će nastaviti da gaji profesionalne zamorce – momke poput Robina Stjuarda. Nakon što je bio odbijen za posao u jednom skladištu u Indijanapolisu, on je otkrio da može sasvim pristojno da zarađuje učestvujući u kliničkim ispitivanjima, ostvario je skromni cilj od 10 000 dolara godišnje, putujući po različitim klinikama na srednjem zapadu. “Gotovo da ne obraćam pažnju na to kakva je vrsta istraživanja u pitanju. Mnogo više brinem da ne doživim saobraćajnu nesreću na autoputu nego da se nešto ne desi u samoj studiji”, kaže Stjuard.
A što se tiče Brendona L, on nastavlja da traga internetom za predstojećim istraživanjima, iako je odlazak na njih za njega problem, s obzirom na to da je njegova dozvola suspendovana, a i njegov automobil nije baš u pohvalnom stanju jer ga je slupao prilikom poslednje vožnje pod uticajem alkohola. Njegovi planovi su da se preseli u Ostin, koji ima dovoljno ustanova u kojima se sprovode istraživanja, što će ga sigurno držati zaposlenim.
Oceni članak
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Rss
share
9 najposecenijih
FOTOGALERIJE
ANKETA
Koliko ste se kilograma ugojili tokom praznika?
VAŠI KOMENTARI