Ljubav je u vazduhu

Možda joj se i sviđa vaš izgled. Možda je i zabavlja ono što govorite. Ali od vašeg mirisa pre svega zavisi hoće li biti sa vama. Evo šta treba da znate o uticaju mirisa na vaš seksualni život.

Otišao sam u Odor Limits, ogroman prostor u kome je izloženo bezbroj mirisa, tik preko puta centra Monell Chemical Senses u Filadelfi­ji. Docentkinja je odložila notes na sto i pozdravila me. Delovala je simpatično, a kad mi se približila, nisam mogao, a da ne spustim pogled prema njenoj dekoltiranoj bluzi i lepim, velikim grudima. Sabrao sam se u sekundi, prišao i rukovao se. Odjednom sam osetio snažan miris kakao maslaca, u mojoj crnoj knjižici mirisa pri samom vrhu lestvice najomraženijih. Samo sekundu pre bio sam spreman za flert, ali moj nos je to odbio. • Na obližnjoj videoinstalaciji gledam kako se umetnica Klara Urtisi skriva iza drveta u parku, dok se pas probija kroz grmlje sledeći njen mirisni potpis. Kad je pas pronašao plen, docentkinja se okrenula prema meni i rekla: “Svi smo mi samo mirisne pahuljice.“ Jedinstvene mirisne pahuljice. I ako neko prati naš miris, lako nas može pronaći. • Nakon obilaska zaputio sam se preko puta, do centra Monell, a tamo me je dočekao dr Čarls Visocki, koji mi je odmah objasnio da su miris i seks neraskidivo povezani. Ljudi emituju jedinstven miris koji potencijalnom partneru može otkriti mnogo toga o našoj prikladnosti kao ljubavnog saputnika. Žene su naročito vešte u njuškanju tih signala. Onoj pravoj nijedna kolonjska voda neće mirisati bolje nego Eau de Vi.

Naše čulo mirisa može raspoznati mnogo više no što smo svesni. “Miris mnogo brže dolazi do dela mozga zaduženog za emocije ne­go ostala naša osećanja“, kaže direktor Mo­nella dr Gari Bušamp. “To je ujedno i i najprimitivnije od svih čula“, dodaje. “Čulom mirisa koristili su se još praorganizmi kako bi odlučili treba li prići ili pobeći.“ Ukratko, čulo mirisa pomaže nam u obavljanju najosnovnijih i najvažnijih zadataka: pronalaženju partnera i hrane.
Moć mirisa možda upravo i leži u njegovoj primitivnosti, u činjenici da nam pomaže u onom najosnovnijem, preživljavanju, dok se drugi delovi mozga brinu o svakodnevnim, rutinskim stvarima. “Miris je nešto što je teško opisati rečima. I mnogi su pesnici lomili pera na njemu“, kaže dr Marta MekKlintok, jedna od prvih naučnica koje su se posvetile istraživanju mirisa.
S druge strane, ako i nismo spretni u opisivanju mirisa, vešti smo kad je o generalizaciji mirisa reč: jestivo, pokvareno, otrovno, iritantno ili, u mom slučaju, odbojno poput kakao maslaca.
“Volela bih da znam šta vam se to dogodilo s kakao maslacem“, rekla je dr MekKlintok i nasmejala se. “Pa, doktorko, bio sam na drugoj godini fakulteta, a njeno ime bilo je Karen...“

Kad je o kompleksnim socijalnim interakcijama reč, mi ljudi voleli bismo da verujemo da ih dugujemo svom intelektu. No, naučnici su uvereni da mi i dan-danas želimo da pomirišemo nečiju stražnjicu, baš kao psi.
“Svaka osoba proizvodi auru isparivih tvari“, kaže Dr Bušamp, “koja sadrži širok raspon informacija o njegovoj ili njenoj prirodi: vrsti, polu, godinama, pa čak i o emocijama i o zdravlju.“
Primetan telesni miris proizvod je bakterija koje se množe na znoju. Vaš je mirisni pečat, pak, nešto sasvim drugo – jedva primetan miris čistog golog tela. Taj je miris spoljna manife­stacija gena imunološkog sastava koji se zovu ljudski leukocitni antigeni (HLA). Svaki odre­đeni sklop HLA jedinstven je, ali mnogo njegovih zajedničkih stvari delite s bliskom rodbinom.
Čini se da ti geni imaju veliki uticaj na naš odabir partnera. Nedavna studija objavljena u časopisu Science, o islandskim geneološkim zapisima skupljanim tokom 165 godina, otkrila je kako ljudi najviše uspeha u reprodukciji postižu kad su u daljem, ali ne i predalekom rodu. Bratići i sestričine iz trećeg ili četvrtog kolena idealni su jer “odabir partnera ne reguliše potreba za maksimalnim brojem partnera s kojima niste u rodu, nego potraga za ba­lansom među vrednostima koje imaju partneri s kojima ste u rodu i oni s kojima niste u rodu“, komentarisali su to istraživanje naučnici s Monella. Drugim rečima, želite biti dovoljno “blizu“ da kombinujete prednosti, ali ne toliko blizu da povećate mane. A vaš HLA joj govori kako je složena vaša genetska karta.
U najuverljivijoj demonstraciji tog efekta grupa naučnika sa Univerziteta Čikago zamolila je 49 žena da ocene koliko su prijatni, prisni, intenzivni mirisi majica muškaraca s kojima nisu ni u kakvom rodu. Kako izveštava dr MekKlintok, većinu muških mirisa ocenile su re­lativno prijatnim, ali pokazalo se i kako je to što žene daju prednost jednom mirisu ispred drugog pre svega povezano s genima koje su nasledile od oca. Žene mogu da otkriju i najmanje razlike u HLA, a sviđaju im se oni koji imaju više podudarnih tačaka sa njihovim.
Kako mi je mirisa kakao putera još bio pun nos, bez problema sam prihvatio rezultate istraživanja dr MekKlintok. Ipak, nisu njeni HLA bili ti koji su me od nje odbili. “Nema dokaza da i muškarci imaju tu sposobnost“, kaže dr Johan Lundstrom, naučnik s Monella. “Čini se da su samo žene sposobne da iz mirisa izvuku takve informacije.“
Kao što muško oko može u trenu da primeti tange na lepoj ženskoj guzi u prepunom kafiću, tako žene upijaju mirisne signale s muškog tela, čak i dok prevladava miris pića i jeftinog afteršejva. Dr Visocki i njegov kolega dr Džordž Preti pokušali su da otkriju može li išta “za­ma­skirati“ taj jedinstveni miris muškaraca. Nakon što su testirali 40 uobičajenih mirisa koji se koriste za prikrivanje mirisa ljudskog tela, otkrili su da mogu prevariti nos muškarca, ali ne i žene.
Dakle, treba samo dobro mirisati i u igri smo, zar ne? Zapravo, ne baš. Miris je, kaže dr Lundstrom, najvažniji za odbijanje partnera. Dok žene često govore o tome kako je miris važan za biranje partnera, i dr MekKlintok se slaže da je miris zapravo filter za odbijanje, a ne za privlačenje partnera. “Velika je verovatnoća da miris bude presudan za odbijanje.“

Uprkos ženskoj superiornosti u deši­fro­va­nju mirisa, u “instalacijama“ koje tome služe nema velike razlike između muškaraca i žena, kaže dr Lundstrom. Oba pola “primaju“ mirise na isti način. No žene ipak izvlače više informa­cija iz njih. “Izgleda da je kod žena naglašeniji emotivni aspekt celog procesa“, dodaje dr Lundstrom. “Muškarci pokušavaju da potisnu emotivni aspekt, a žene se na njega fokusiraju.“ Otkrio je da žene odlično prepoznaju i miris drugih žena, a u jednom su ga istraživanju identifikovale u osam od devet slučajeva.
Za tu su sposobnost, kao i za svu komunika­ciju vezanu za gene, zaslužni feromoni, moćni hemijski prenosioci poruka koji plove od osobe do osobe iste vrste. Prvi dokaz o postojanju ljudskih feromona pronašla je upravo dr MekKlintok 1998. godine. Otkrila je da žene koje žive zajedno, s vremenom usklade menstrualne cikluse. A za to je zaslužan samo jedan iz niza feromona koji kolaju među ljudima. Dr MekKlintok nedavno je pronašla dokaz o postojanju modularnog feromona, čiji je uticaj moguć sa­mo u određenim situacijama. Kad su hete­ro­seksualne žene bile izložene prirodnom muš­kom feromonu, androstendionu, poboljšalo im se raspoloženje, a nekad i sposobnost koncentracije, ali samo dok je bio prisutan i muškarac. Kad su muškarci i lezbijke, pak, pomirisali isti feromon, njihovo se raspoloženje pokvarilo.
Žene su u stanju da “pročitaju“ te mirise raspoloženja, baš kao što njuše i genske signale. Jednostavnije rečeno, poput pasa, žene mogu da namirišu strah. Pamela Dalton ne voli da muči ljude, ali upravo mi je to priredila u laboratoriji. Najpre je njen namrgođeni pomoćnik proveo gotovo sat vremena pokušavajući da me iživcira kako bih bio pod stresom. Nisam se previše mučio kad sam morao da održim ad hoc govor, ali zamalo sam se rasplakao kad sam pokušao od 1022 oduzimati 13 po 13. Da je dr Pamela Dalton u tom trenutku ušla u prosto­riju, miris straha verovatno bi je oborio s nogu, doslovno.
“Radila sam s vojskom“, kaže dr Dal­ton. “U njihovom poslu, povrh fizičkog ima i mnogo psihičkog stresa, naročito u slučaju zarobljavanja i ispitivanja. Brojni izveštaji kažu da ljudi u takvim situacijama ispuštaju vrlo čudan, jedinstven miris, različit od normalnog vonja znoja.“
Pouka: Ne morate biti u rukama neprijatelja da biste ženama poslali signal za opasnost. One lako mogu da prepoznaju miris muškarca pod stresom.
“Čula sam da žene kažu: Tačno znam kakav mu je bio dan na poslu, osetim to po njegovom mirisu čim uđe u kuću“, kaže Dr Dalton. “Budući da to znaju, žene mogu da prilagode svoje reak­cije prema toj osobi, bilo poku­šava­jući da snize njen nivo stresa, bilo da joj se sklone sa puta.“

Miris je, kazao mi je dr Lundstrom, najintimnije čulo. Svaki put kad nešto pomirišemo, čestice prolaze kroz naše grlo. Kad pomirišemo osobu, na neki način je i udahnemo. Zatim proveravamo u koji bismo ga deo svog života smestili. Možda je ljubav na prvi pogled zapravo ljubav na prvi miris.
Kad sam uveče napuštao Monell i prošao po­kraj skulpture zlatnog nosa, bacio sam pog­led prema Odor Limitsu. Docentkinja je već otišla, miris kakao maslaca ispario. S olak­šanjem sam ubrzao korak i krenuo prema parkingu.