Novi put do više novca

Kako da uključite mozak i iskoristite logiku u vreme ekonomske krize

Kriza kao kriza. Kako je došla – tako će i proći. iznenada i kada se najmanje budemo nadali. Kao što smo se jednog jutra probudili i sve je krenulo nizbrdo, tako će, magično, sve za šta smo verovali da je davno nestalo, početi da se vraća. Možda se nećemo baš bukvalno smireni probuditi i dočekati njen kraj, ali lepo zvuči zamisao da „bolje sutra“ dolazi preko noći, zar ne?
Hajde sada ozbiljno. Ekonomija je ozbiljna stvar. Tok novca prati bezbroj faktora na čiji nastanak utiče još veći beskraj odluka svakog od nas. Naravno da nas „oni koji misle umesto nas“ navode da određene odluke donosimo i impulsivno, moćno zvuči činjenica da svako od nas može biti i Herkules i Aladin. I Vladimir i Estragon. I Mojsije i Noa. Mudar čovek mora da zna da je svaki period jednako dobar za posao, da svako vreme nosi sebi svojstvene šanse i da niko, pa ni on sam, ne može predvideti početak i kraj jednog ili drugog vremena. Ali muškarac koji prosto-logički razmišlja, ne može, a da ne dođe do zaključaka kako da svaki izazov shvati kao šansu, a da cela ideja ne zvuči kao politička kampanja
Jednostavna ekonomska logika prosečnog čoveka navodi da troši, uglavnom i izvan svojih mogućnosti i limita u vreme kada je situacija povoljna i dobra. To je vreme kada se uzimaju krediti, pomeraju crvene granice bankovnih računa, traži ček više, a sve da bi se kupile kuće, kola, platila luksuzna letovanja i na kraju svega sa apetitom poručkala sušena malinica prelivena čokoladom, bezobrazno precenjena cifrom za koju se mogu kupiti tri sasvim pri­stojna kolača. Kada situacija škripi, ono malo para koliko se ima i zaradi, čuva se za crne dane. Kupuju se robne marke maloprodajnih lanaca, često se na prodaju nude i pokretne i nepokretne stvari, samo da ne bismo ostali bez sigurne sutrašnjice.
Hajde opet da uposlimo logiku. Setimo se prve lekcije iz osnova ekonomije – da se tržište, samim tim i svaka cena ponaosob, formira na temelju ponude i tražnje. Ako je potražnja velika, cena ide gore. Ako je ponuda veća od tražnje – etikete se prelepljuju velikim, crvenim „SALE“ nalepnicama. Onda dolazimo do sasvim legitimnog pitanja – zašto kupujemo baš onda kada je skupo, a prodajemo kada ne možemo ni da povratimo uloženo? Zar ne bi trebalo da radimo upravo suprotno?

Saznajte više u avgustovskom broju Men's Health - a.