O čemu da ne pričate na poslu?

Želite da uspete bez truda? Saznajte koje privatne tajne treba da sačuvate

Istina je lepa, napisao je Džon Kits. Nije valjda? Nije ni čudo što je Kits bio pesnik, a ne direktor. Prava istina o istini jeste– makar u poslovnom svetu – da ona može biti i te kako ružna. A naročito istina o nama samima koja izbija na površinu kada smo pod stresom, ljuti ili pripiti.
Najvažnija stvar je sledeća: morate pažljivo i promišljeno odmeriti ono što otkrivate o sebi. Ličnost kojom se predstav­ljate u poslovnom svetu treba da bude briž­ljivo izgrađena. Nipošto lažna, ali svakako probrana zbirka vaših najvećih hitova. Vašu poslovnu ličnost čini nekoliko komponenti:
•  kako se odevate
•  kakva vam je kosa
•  kako se ponašate na sastancima
•  kako koristite e-mejl na poslu
•  kako reagujete pred kolegama.
Svi ovi elementi  zajedno stvaraju ličnost koja vam može pomoći da uspete i zaradite više novca. A u poslovnom svetu se samo o tome radi, zar ne?
Treba jasno reći da vi ne želite da izgradite ličnost koja je lažna, čak ni sasvim malo neistinita. Vaš cilj je da predstavite jednu, odabranu  verziju sebe, koja vam može pomoći da pridobojete poštovanje drugih, ali ne i da uguši vaše pravo “JA” ispod slojeva onoga što drugi očekuju od vas.
Nije to čak ni tako teško. Sve što treba jeste da izbegnete da otkrijete one delove sebe koje samo vaša mama, devojka ili drugari u kafani treba da vide. A ponekad čak ni oni. U tom cilju, sledi sedam novih zapovesti. Nipošto ne smete pričati o sledećim stvarima.
1. Koliko ste sinoć popili
Ili bilo kog dana ili večeri u vašem životu, kad smo već kod toga. Naravno da je dobro da vas bije glas da ste tip koji ima toliko energije da ne propušta žurke. Ali, morate paziti da vam ne prilepe etiketu da se u zrelim godinama ponašate kao pubertetlija. Evo u čemu je razlika: tip koji ne propušta žurke ume da udahne život svakoj zabavi i u svakom društvu u kome se nađe. A pubertetlija je uveren da je ceo život samo velika žurka.
Imam jednog kolegu na poslu koga svi obožavaju. Potpuno je neverovatan. Izađe već predveče, a vraća se taman za doručak. I svima nama je pravi uzor. Neki dan sam sa nekoliko starijih direktora planirao “stratešku“ večeru za poslovne partnere.
“Da li da pozovemo Lenija?“, pitam.
“Ne“, kaže potpredsednik firme zadužen za provod svih potpredsednika firmi.  “On je iždžikljali dečak u odraslom telu .“
Uh, pomislih. Dobro je da ne zna šta ja radim noću.
2. Koliko ste platili cipele
. . . ili koliko ste nasledili od dede, ili kolika vam je bila poslednja povišica, ili koliko će vas koštati nova kuhinja u viken­dici i slično.
Jao. Ima li ičeg odvratnijeg od nekoga ko neprestano govori o tome koliko je bogat, ili kako fantastično radi motor njegovog novog BMW-a. Znam jednog direktora koji bez ikakvog povoda ume da navali da opisuje svoje raznorazne pametne investicije. Dođe mi da momentralno primenim malo vudu magije na njega.
A isto tako niko ne želi da sluša koliko ste siromašni. Ne postoji nijedno ljudsko biće jadnije od nekog ko se po ceo dan žali na to koliko je u minusu na svim karticama. Svi imaju finansijske probleme. Dopušteno je da otvoreno (i kratko) porazgovarate sa prijateljima u svojim finansijskim teškoćama – po mogućstvu tokom ručka ili na koktelu pri kraju radnog vremena. Ali nije dopušteno da  kukate iz sveg glasa. Time nagonite druge da vas vide kao gubitnika. A ljudi koje drugi smatraju gubitnicima samim tim to i jesu. Poslovni svet je takav.
3. Sa kim spavate i koliko često
To je situacija u kojoj ste osuđeni na poraz: smatraće vas ili muškom droljom ili lažovom. A niko ne želi da radi sa lažovom.
S druge strane, ako pričate o podvizima sa voljenom srodnom dušom ili suprugom (koja je, ako imate sreće, jedna te ista osoba), onda će vas smatrati gnjavatorom, prostakom i lajavcem. Ni to ne valja.
Blebetanje o tome kako ste odvojili konobaricu iz restorana iza ćoška primorava kolege da vas zamišljaju golog. Osim ukoliko niste zaista mnogo lepi i zgodni, to vam neće doneti ničeg dobrog.
4. Koliko ste firminih para potrošili na poslovnom putu
Iznenadili biste se koliko njih se hvali ovakvim stvarima. Mada, pretpostavljam da ovo ima smisla. Samo moroni lažiraju putne troš­kove, pa ako se već na taj moronski način ponašaju - da troše gomile novca negde gde bi trebalo da ga zarađuju, barem ostaju dosledni lajući o tome.
Neću previše o ovome da govorim, jer jednostavno o tome ne treba ni govoriti. Svaka poslovna karijera ima mračne strane. Noći na putu kojih ne možete najbolje da se setite. Aktivnosti sa kolegama koje nisu u skladu ni sa ličnim ni sa profesionalnim standardima. Posao je kao tamni vilajet. Šta se tamo desi, tamo treba i da ostane.
Problem je u tome što se ljudi suočavaju sa mračnim stranama na različite načine. Neki ih čuvaju za sebe. Drugi moraju da im skinu brnji-cu i izvedu ih u šetnju po parku u po bela dana. Evo šta hoću da kažem: ne umeju sve kolege, saradnici i šefovi da postupaju sa subverzivnim informacijama na diskretan način. Postoje oni koji se nađu pozvanim da preuzmu ulogu “prijatelja suda“ koju veoma ozbiljno shvataju. I oni će vas isprašiti po turu ako pomisle da je to neophodno i primereno. Pametnom je dovoljno samo jednom reći, zar ne?
5. Koliko vam je muka od posla
Ne kažem da je malo neobaveznog gunđanja uvek neprihvatljivo. Svi mi volimo da podelimo s drugima sopstvene frustracije, kao i puste snove i maštanja uz pivo posle radnog vremena. Ali pažljivo odaberite publiku. Poslovni svet prepun je poslušnika i “tastera“ (kao i stvarno sjajnih ljudi koje ćete gotiviti). Samo jedna reč na pogrešnom mestu upućena pogrešnoj osobi, može se izroditi u tihi komentar nekome ko je mislio da ste lojalni – ili ko vas je već stavio na nišan i traži razlog da povuče okidač. 
Jednom je moj drugar navratio kod šefa u kancelariju i rekao da se firmom loše rukovodi, da je puna glupaka, da je njihov pristup poslu i način rada deset godina zastareo, i sve u tom stilu. Mislio je da mu je dužnost da kaže šta stvarno misli i na taj način doprinese boljem poslovanju firme. Šef mu je rekao: “Hvala ti, ali ako ti sve to toliko smeta, što ne daš otkaz?“ Problem je u tome što to i nije bilo baš formulisano kao pitanje.
6. Koliko prezirete šefa
Svet je prepun ludaka koji ne oklevaju da naglas iznose negativne stavove o osobi koja vodi njihovu firmu. Ne govorim o opštem mestu tipa “mrzim mamu“ ili “mrzim tatu“,  jer je to neotuđivo pravo svakog radnika. Mislim na glasne, ogorčene, sasvim određene pritužbe na gospodara i gazdu, ili gospodaricu i gazdaricu, ili na ružnu gomilu sala sa ogromnim podvaljkom koja je zasela u kožnu fotelju.
Moj bivši šef potpuno je pomahnitao i toliko je prezirao svoju nadređenu da to više nije mogao da zadrži sa sebe. Pričao bi o njoj na pauzi. Ili bi ubacio po koji zlobni komentar o svom gnušanju prema njoj u mejlove koje je slao i meni i drugima. A onda je jednog dana, umesto da ukuca adresu kolege, ukucao adresu svoje šefice. Upravo tako. Poslao je pravu eksploziju mržnje upravo objektu svoje mržnje. Dobio je otkaz istog dana.
Ne znam čak ni šta da vam kažem o tome osim: nemojte to da radite.
7. Svoje mišljenje o škakljivim temama
Moram reći i ovo na kraju. Čak i ako imate prilično snažna i po vama dokazbo neoboriva mišljenja o raznim tekućim događajima, ne morate ih baš uvek i iznositi. Možete verovati da će 2012. godine zaista biti smak sveta. Da je pepeo iz vulkana zbog koga su aerodromi bili zatvoreni danima jedna velika zavera, baš kao i svinjski grip. Zadržite to za sebe. Postoji mesto za velika pitanja na koja niko ne zna odgovor, ali ipak svi ponekad pričamo o njima. Ipak, to nije radno mesto, već kafana nakon par čašica onoga što inače pijete. Ako zaista želite da izbezumite nekoga, pričajte im o pitanjima kojimarazbijate glavu. Ako, s druge strane, želite da vas dožive kao ozbiljnog poslovnog čoveka, ispunite očekivanja i spustite se na zemlju.