Vaš put do uspeha

Da biste svoj društveni život doveli do savršenstva, potrebno je da ovladate određenim veštinama. Uz magiju koje one poseduju moći ćete svakog da ubedite u ono što želite, da naučite da slušate, a najviše od svega - da uspostavite kontrolu nad događajima oko vas i u vezi sa vama - u najvećoj mogućoj meri

DA BISTE BILI DOBAR PARTNER U VEZI ILI MENADŽER NA POSLU, VAŽNO JE DA radite na sebi. PRVA VEŠTINA koju treba da savladate JE PRIDOBIJANJE sagovornika, A ONDA DOLAZE I OSTALE...  Slušanje je mnogo više od toga da ćutite dok neko drugi govori. Većina ljudi spada u loše slušaoce, jer nagon za pričanjem nadjačava funkciju slušanja. Pored toga, osobe kojima je jak ego, slušanje doživljavaju kao pasivnu ulogu i odmah dobijaju potrebu da pričaju kako bi ostvarili uticaj na govornika.
MEĐUTIM, dobro i pažljivo slušanje može vam u životu veoma koristiti, pogotovo u poslovnom svetu.  Ono što nas ometa da se posvetimo drugima jeste nedostatak interesovanja, ali i zaokupljenost sopstve­nim mislima, čulima i osećanjima tokom razgovora.  Takođe, morate da naučite važnu razliku između onoga što ste čuli i priče koju ste slušali.  Slušanje je psihološki proces interpretiranja i razumevanja. Vi možete da ponovite ono što ste čuli da vam je sagovornik rekao dok je vaša pažnja bila usmerena na druge stvari, ali to ne znači da ste zainteresovano slušali ono što vam je sagovornik poručivao.  Još jedna smetnja za dobro slušanje, pored nedostatka interesovanja i zaokupljenosti sobom, jeste činjenica da mislimo 4 do 5 puta brže nego što neko govori, te je naš um sklon da odluta daleko od priče koja se dešava i da se usmeri na nešto što je u okolini (na primer TV, buka iz grada, drugi razgovor...).
Važno je da naučite nekoliko pravila. Prvo među njima je da ne prekidate sagovornika, jer time razbijate spontanost i šaljete mu pogrešne poruke (da vam je dosadno, da je njegova priča nezanimljiva, da ste vi pametniji i slično). Drugo pravilo je da ne završavate rečenice drugima, jer se to psihiloški loše odražava na (sa)govornika, tako što on zbog vaših upadica ne može da se koncentriše na sopstvene misli i tok priče. Osim toga, naglim zaključivanjem kojim prekidate niz njegovih misli možete reći nešto što ne treba i time pogoršati komunikaciju. Sačekajte strpljivo da sagovornik završi šta je počeo, da ne bi pomislio kako se borite s njegovim egom. Treće pravilo je jasno i kratko: nikada ne pričajte istovremeno sa drugom osobom. Osim što je veoma iritirajuće, to je i nekulturno i govo­ri o tome da ne poštujete drugu stranu i da smatrate da je vaše mišljenje važnije, što je posebno loše ako to radite u razgovoru s klijenti­ma. Čak i kada se iza takvog postupka kriju pozitivne emocije (uzbuđenje, empatija, ponesenost događajem), važno je da se suzdržite od ove loše navike i da usmerite svoju koncentraciju na sagovornika, a ne na sopstvene misli. Postoji jedan dobar način da pridobijete sve u svojoj okolini i da budete dobar slušalac: isključite sve u glavi što vas ometa i fokusirajte se na ono što vam sagovornik/klijent priča. Tako ćete najbolje primiti poruke koje vam šalje, ali i moći da odgovorite na zahteve ili probleme.
Obratite pažnju i na signale koje telo šalje dok razgovarate sa drugima, jer mnogo više odaju sagovornika od reči. Važno je i kako ćete vi kao primalac dešifrovati te poruke. Prema naučnicima, prekrštene ruke skoro uvek označavaju odbrambeni stav i naredbu mozga da budete defanzivni, čak i kada toga niste svesni. Za dobru komunikaciju i ubeđivanje potreban je otvoren položaj tela. Ukočeno sedenje na ivici stoli­ce takođe stvara negativan utisak. Položaj tela dosta govori o name­rama i emocijama sagovornika, i što ga bolje razumete, više ćete uspeha imati.

Kako da održite pažnju
Da biste bili dobar slušalac, ali i da biste pridobili klijente za sebe kao govornik, važna je pažnja, odnosno - održavanje pažnje. Dok interesovanje za neku temu raste, pažnja je prisutna. Onog trenutka kada nestane intereso­vanje, pažnja opada i veoma je teško da je povratite. “Održavanje pažnje i interesova­nje publike je verovatno temelj bilo koje uspešne konverzacije ili sastanka”, kaže Džejms Borg, autor knjige “Ubeđivanje”.  Zato je veoma važno da naučite da prepoznajete znake opadanja pažnje i da sprečite njen pad, jer ako do njega dođe - izgubili ste svojih 5 minuta. Nažalost, kada prezentujete ideju, držite govor ili prepričavate neki događaj - ima­te samo jednu priliku! Ako oni koji vas slušaju ne prihvate odmah vašu ideju ili odbiju vaš zahtev, neće lako promeniti odluku kasnije, čak iako shvate da su pogrešili. Vaše vreme je isteklo i vi se niste “dobro prodali”!

Izbegavajte pauze
Najveći ubica pažnje jeste pauza u razgovoru, jer se njome gubi stanje visoke emotivnosti dobijeno prethodnom pričom i interesovanje. Pogotovo je važno da tokom razgovora ne gubite kontakt očima, koji zapravo čitav dogovor “drži na nogama”. Morate znati da se većina odluka koje se donose - donose na emotivnom nivou. Važno je da postavite zahtev onda kada su vašem šefu, klijentu ili partneru uzburkana osećanja i kada su poneseni vašom idejom. Zato izbegavajte prekide koji će dati sagovorniku priliku da (zauvek) odluta u mislima.

Dešifrujte signale
Da biste bili dobar slušalac, morate da registruje­te i ono što sagovornik ne želi da vam kaže. Kada ljudi pokušavaju da sakriju svoja osećanja moraju da se koncentrišu na neverba­lnu pojavu, jer fasada od reči o kojima vode računa može biti probijena gestovima koje je teško kontrolisati. Obično nas najviše odaju naši ekstremiteti, jer najmanje kontrole imamo nad šakama i stopalima. Doktor Albert Mehrabian, profesor na Univerzitetu Los Anđeles ustanovio je da uticaj poruke može biti klasifikovan kao 55% vizuelan, 38% vokalan i 7% verbalan. To znači da, u susretu i razgovoru s nekom osobom, ako postoji nesklad između onog što vidimo i onoga što čujemo, skloni smo da verujemo većem broju - dakle 38% pokreta biće pokazatelj verodostojnosti poruke u odnosu na 7% izgovorenih reči, odnosno sadržaja. Prava namera sago­vornika može da se oda u glasu, tonu i gestovima, obično donje polovine tela.

Pratite odjek svojih reči
Mnogo puta se kaže “Ima jezik brži od pameti”. Vi svoj zauzdajte. Nekada zahtev ili molba koju postavite može potpuno drugačije da zvuči, zavisno od izabranih reči i tona od onoga što ste imali u glavi. I iako nose istu suštinu, forma je ono što će vašeg sagovo­rnika obradovati ili naljutiti.
Pokušajte da prodrete u način razmišljanja osobe kojoj nešto poručujete. Budite obazrivi, potrudite se da u svom zahtevu poštujete tu osobu ili da primedba ne zvuči kao napad, već kao sugestija. Vodite računa o izboru reči. Ako nekog opišete kao brbljivu osobu nije isto kao kada kažete da je neko elokventan. Pogrešan utisak može da se stvori na osnovu samo jedne pogrešne reči, i tada je šteta učinjena.

Ne donosite pretpostavke
“Mi pravimo pretpostavke na osnovu onoga što ljudi govo­re ili rade i često reagujemo pre nego što testiramo validnost naših pretpostavki”, kaže Džejms Borg. Slike koje se stvaraju u podsvesti stvaraju određene emocije. Ako ste lošim izborom reči promenili smisao onoga što želite da prenesete drugoj strani, izazvaćete drugačiju emociju od one koja se nalazila iza originalnog iskaza koji ste čuli.
Potrudite se da ono što prenosite bude rečeno tačno onako kako ste čuli i u pravo vreme. Ako ne možete dosledno da ponovite nečiji iskaz, nemojte ga “ulepšavati” svojim izrazima, jer ćete tako napraviti štetu. Ljudi su skloni da veruju prvom utisku koji imaju kada im je nešto rečeno, tako da nikakvo objašnjenje posle ne može da ga izbriše. Opraštaju, ali ne zaboravljaju! 

Pronađite pravo mesto
U veštinama pregovaranja i na poslovnim sastancima veoma je važno gde sedite, iako o tome možda nikad niste razmišljali.
Ako idete na sastanak, verovatno će prvo vas odvesti u salu ili kancelariju, što vam daje prednost da sednete na odgovarajuće mesto. Idealan sto za sastanke je okrugao, jer se tu ne stiče utisak suprotstavljenih strana, i predno­sti nekih koji su bliži direktoru u odnosu na druge koji sede dalje. Ako imate tu nesreću da se ipak pregovori odvijaju za pravougaonim stolom, potrudite se da ne sedite nasuprot osobe s kojom dogovarate posao.
Ukoliko idete u kancelariju kod šefa, takođe nemo­jte sesti tačno preko puta njega i potrudi­te se da ne izgledate previše formalno, ali i da ne delujete previše opušteno i prisno.

Osmislite stil razgovora
Stil komunikacije može biti otvoren i zatvoren, a razlika je u rigidnosti rečenica i fleksibilnosti koju pokazujete. Većina nas više voli da razgovara sa osobama koje imaju otvorenu komunikaciju, dok zatvoren stil verbalizacije ukazuje na finalnost odluke, ostavljajući malo mesta za diskusije.
Otvorena komunikacija unapređuje zdrav odnos i ohrabruje druge da sagledaju stvari kao vi, iako ste istu stvar rekli na samo malo drugačiji nači. To znači da stavove formulišete kao mišljenje, a ne kao apsolutnu istinu. Koristite “ja” na početku rečenice, jer time naglašavate da je to vaš stav i ohrabruje sagovo­rnike da daju svoj sud. Umesto preuveličanih izjava “nikad”, “uvek, “svako” koristite ublaživače “skoro nikad”, “često”, “većina”. To oslobađa razgovor od drame i ostavlja prostor za dalju diskusiju. Takođe, umesto prisiljavajućih izjava kao što su “moraš”, “treba” koristite prihvatljivije oblike kao što su “bilo bi dobro” ili “mnogo bi mi pomoglo...”, kako sagovornik ne bi osetio potrebu da se brani pred vama.

Pamtite data obećanja
Data obećanja vam neće napraviti problem ako osoba nema dobro pamćenje. Ali, ako ste vi zaboravni, a osoba kojoj ste nešto obećali ima dobru memoriju - onda dolaze komplikacije. Ovo je pogotovo važno u poslu, jer vas šef ili klijent neće videti kao odgovornu osobu ako im nešto obećate, a onda zaboravite to da ispunite, makar se radilo o sitnici  koja nije vezana za posao, jer različiti ljudi imaju drugačije pragove osetljivosti. Ono što vama nije važo i rekli ste tek onako, nekome drugom može mnogo da znači. Zato, dobro razmisli­te pre nego što nešto kažete i ako nekome nešto obećate, zapišite da ne biste zaboravili, i obavezno odmerite značenje svojih reči tako što ćete  se staviti u poziciju slušaoca.