Ostavite stres iza sebe!

SVAKI ODMOR JE DOBAR ODMOR. ALI SAMO ONAJ PRAVI TI SMIRUJE UM, OSVEŽAVA TELO, OŽIVLJAVA ODNOSE I MOŽDA ČAK PRODUŽAVA ŽIVOT

Postigao sam potpuno oslobađanjena četvrtom “ferveju” na Pacific Dunes golf terenu u Bendonu, u Oregonu. S moje desne strane, talasi koji se razbijaju o morske litice. Ispred mene, 180 jardi udaljena zastavica. U rukama – palica za golf. Inače, ne bih ovo mogao da pogodim ni da je pitanje života i smrti. Ali ovaj put ipak jesam. A kad je loptica odletela pravo u plavo jutarnje nebo, ništa više nije bilo važno. Ni gomila posla u kancelariji udaljenoj 2.400 milja, ni sinovljev neizvestan upis na koledž, ni propali ulaz u garažu kod kuće, ni moja razdrndana kola kojima sam jedva stigao do aerodroma. Ništa od svega toga. Psiholozi zovu ovo iskustvo “razvezivanje” ili oslobađanje, i to je ono što vam je potrebno tokom godišnjeg. Ako je smanjivanje stresa glavni razlog bega sa posla (a za zaposlene muškarce to treba da bude), onda morate da se oslobodite posla. Verujte mi, biće to dobar osećaj…
Naučnici koji istražuju fenomen godišnjeg odmora uzimaju svoj posao za ozbiljno. Zato što savremeni biznis i savremena medicina uzimaju faktor stresa za ozbiljno. Jedna studija pokazuje da što čovek manje ima odmora, to su mu veće šanse za srčani udar. Znači, zdrava i produktivna radna sklonost čoveka je u opasnosti. Da ne spominjemo ličnu sreću radnika. Pročešljao sam mnoge studije koje su naučnici napravili i razgovarao sa profesorima širom sveta: od Tela Aviva, preko Beča, do Arizone (dobro bi mi došao još jedan godišnji odmor, možda na nekom od ovih lokacija).
Ali prvo, hajde da pogledamo neke od zaključaka naučnika o “efektima povlačenja”. Ono što želite je odmor koji će vam osvežiti psihu, kao i da nađete način da zadržite to osećanje kada se vratite na posao. Govorimo o psihologiji leta.
Vidite li taj osećaj sreće na dečijim licima tokom letnjeg raspusta? Hajde da ga spakujemo u bočicu i koristimo bez lekarskog recepta! Evo prepisane terapije u vidu odmora, koji će vam produžiti život.

MISLITE RAZLIČITO

Na odmoru treba da koristite onaj deo mozga koji ne upotrebljavate na radnom mestu. Ovo je pravi put ka oslobađanju. “Što su vam na odmoru aktivnosti različitije od onih kojima se bavite inače, lakše ćete prestati da mislite na posao”, kaže Šarlota Fric, profesorka psihologije na američkom Bowling Green State univerzitetu.
   Skorašnji godišnji odmori koji su mi ostali u sećanju – London, Aljaska i Oregon, bili su nešto najrazličitije od mojeg sveta u malom gradu u Pensilvaniji, ispunjenog rokovima i dugim radnim satima, što sam sebi mogao da priuštim.
   “Puniš se energijom, puniš svoje telo i dušu”, kaže Dov Eden sa univerziteta u Tel Avivu, pionir u istraživanju fenomena godišnjih odmora. Jedna od studija Šarlote Fric pokazuje da se ljudi koji prihvate nove izazove na godiš­njem odmoru vraćaju na posao sa ma­njim osećajem iscrpljenosti i daju bolje radne rezultate. “Izazov povećava samo­pouzdanje i efikasnost”, kaže ona.
Ovo je važno za ambiciozne, kako tvrdi Gerhard Blaše sa Medicinskog univerziteta u Beču. “Ako ste navikli na izazove i napore, teško će vam biti da se opustite na odmoru, ukoliko ne nađete sebi neki drugi izazov”
Možete da usavršite neku veštinu (recimo slikanje, ili znanje stranog jezika), ili da postavite sebi fizičke izazove. “Uvek sam želela da se popnem na tu planinu”, kaže Fricova. A ponekad usvajanje nove veštine znači i promenu stila života – specifičnu, poput usavršavanja u meditaciji, ili uopštenu, poput prelaska na zdraviji način ishrane. “Rad na nečemu kreativnom može promeniti vaš pristup stvarima u svakodnevnom životu”, kaže Blaše
Probajte Možda se već dugo opirete spa godišnjem odmoru na koji vas nagovara vaša partnerka? Zašto ga ipak ne probate, ukoliko u spa-hotelu koji je odabrala ima dosta prilika za aktivnosti koje vi volite. U jednom istraživanuju, Blaše je otkrio da su ljudi doživeli višeslojno, celogodišnje poboljšanje života, nakon spa odmora od tri nedelje. “Važno je da imate šemu odmaranja i aktivnosti”, kaže on. “ Ni malo ni previše odmaranja i aktivnosti. U spa centrima imate tretmane i imate mnogo odmaranja. Ako ih kombinujete pametno, imaćete zanima­ciju, neće vam biti dosadno, i svakako ćete imati dovoljno vremena za odmor. Ima dosta banja i spa centara koje možete da odaberete. Nema potrebe da se plašite dvonedeljnog izležavanja sa kolutovima krastavca na očima.

ISKLJUČITE SE

Zahvalite se Bruku Gampu, sa univerziteta SUNY u Osvegu, koji je ukazao na najbolji razlog zašto treba da što pre pobegnete od posla: naime, kako se gomilaju vaši dani provedeni na poslu, tako raste i rizik da ćete dobiti srčani udar. Odmor predstavlja “signalizovanu bezbedonosnu priliku”, kaže on, što bi bio stručan izraz za vremenski period u kojem ne mo­rate da brinete šta će vam se dogoditi. Testiranje spremnosti ljudi da reaguju na krizne situacije, pokazalo je jasne efekte stresa na krvni pritisak i puls. Stoga je od krucijalne važnosti da “odsečete” sebe od kriznih situacija i tako do­zvolite sebi da “isključite” tu urođenu stalnu spremnost na stres.
Idealni odmor po Gampu izgleda ovako: “Nema proveravanja e-maila, ne nosite posao na odmor, ne zovete kancelariju, ne dozvoljavate kolegama da znaju gde mogu da vas nazovu”.
Da li i on ovako radi? Ne uvek. Ali zna da bi trebalo.
Eden iz Tel Aviva verovatno ima najviše staža u ovom polju od bilo koga. Njegov savet koji treba uzeti u obzir je: “Ostavite prokleti mobilni kod kuće”.
Eden je jednom merio zdravstveno stanje izraelskih muškaraca koji su odsustvovali s posla kako bi na 2 ili više nedelja otišli na probne vojne vežbe. Kada su se rezervisti vratili na posao, upitani su o stresu i iscrpljenosti.
“Oni koji su se manje isključili, manje im je i prijalo ovo vreme promenjenih aktivnosti, jer zapravo i nisu menjali aktivnost - poneli su posao sa sobom”, kaže Eden. A što su se više isključivali, to su više uživali u vremenu provedenom van radnog mesta. Mobilni telefon je elektronski jaram, kaže Eden. “ Ljudi ne shvataju šta im se dešava – oni postaju vlasništvo kompanije za koju rade”.

Probajte Ne zadržavajte samo za sebe odluku da tokom godišnjeg nećete biti dostupni, jer će vas sve vreme gristi savest i na kraju ćete posustati. Umesto da krijete, recite svoju odluku svima na poslu. Propatite tih prvih 5 minuta u kojim ćete morati da objašnjavate vašem šefu da se nećete javljati na mobilni, niti proveravati e-mail. Pripremite listu nedovršenih poslova i spisak ljudi koji će uskočiti na vaše mesto ako zagusti. “Razumni šefovi će podržati ovu odluku”, kaže Džejms Kempbel Kvik, dugogodišnji istraživač stresa na University of Texas u Arlingtonu. Samo, mislite unapred na odgovornosti vašeg šefa lično, “tako da mu njegovi pretpostavljeni ne prebacuju zbog vašeg nedovršenog posla, dok se vi odmarate”. 

PREZNOJTE SE

Blaše i njegove kolege iz Beča su jednom proučavali muškarce koji su preduzeli tronedeljni planinarski odmor (lako je kad su im Alpi u blizini). Pronašli su da je pozitivan efekat takvog odmora trajao punih 8 nedelja nakon povratka na posao. Imali su fizičke koristi (nizak pritisak I holesterol), kao i psihičke (kvalitet života i osećaj dobrog zdravlja).
U svetu u kojem ste non-stop vezani za kancelariju, godišnji odmor ima dvojnu ulogu: da se odmorite od posla i da obnovite kondiciju. “Za muškarce je ovo još važnije, ta fizička, takmičarska strana odmora”, kaže Fric. “Ako sedate u kancelariji ceo dan, utegnuti u odelo i primorani da se ponašate u skladu s pravilima, trebalo bi da na godišnjem odmoru postavite sebi neki fizički izazov koji treba da savladate”.

Probajte Iskulirajte povremeno. Ne treba da se forsirate tokom celog dana. “Mnogi ljudi, naročito muškarci, posvete se maničnom planu vežbanja tokom odmora, tako da na zapadnu u sindrom preteranog treninga”, kaže Blaše. “Ovo ne donosi boljitak, već samo dodatni stres tokom odmora”.

OBNOVITE VEZE

Stručnjaci za godišnji odmor se slažu da je veoma važno da se ponovo povežete sa porodicom i prijateljima, kako biste maksimalno iskoristili odsustvo s posla.
“Uopšteno govoreći, druženje popravlja raspoloženje”, kaže Blaše. On je nedavno završio stu­diju (još neobjavljenu), koja ispituje efekte odmora na osećaj iscrpljenosti zbog posla – da, iste te iscrpljenosti koja je i vama poznata. Svaki od učesnika je imao priliku da se pridruži grupi drugih u različitim aktivnostima - od časova fotografije na otvorenom, pa do planinarenja.
“Većina ispitanika je izjavila kako im je grupa bila od najveće pomoći da se isključe od posla i obnove energiju”, kaže Blaše i dodaje: “To je optimalni plan odmora za muškarce”. Upravo tako – bilo nas je osmorica na mom golferskom godišnjem odmoru: ja, trojica starih ortaka i četvorica novih drugara. Svi oni su mi pomogli da se osećam bolje.
Kako to fukcioniše? “Druženje popravlja raspoloženje, tako što vam obezbeđuje pomoć u aktiv­nostima kojima se bavite, ali i pomaže da otkrijete osećanja koja vas muče”, kaže Blaše. “Pritom, grupa vam pomaže da premestite pažnju sa posla na nešto drugo, kao i da se međusobno pozitivno ojačate, što podiže samopouzdanje.
Sve ovo važi i za očeve. Paradoksalno jeste, ali porodica je najbliža kada ode od kuće i provodi zajedničko vreme u skučenim prostorima, poput hotelskih soba, šatora ili prikolice. I da li vas, kao muškarce, treba uopšte da vas podsećam na čari seksa u hotel­skim sobama? Ako deca idu sa va­ma, smestite ih odvojenu sobu!

Probajte Niste porodičan čovek? Nema problema. Letovanje s nepoznatim ljudima će vam pomoći da se otarasite vašeg psihološkog tereta. “Ako se nalazite u novoj grupi, novom dru­štvenom okruženju, onda i vi možete biti neko drugi”. Rezultat možete biti novi, osveženi vi – tvrdi Blaše.

PRODUŽITE DEJSTVO ODMORA

Kada je u pitanju slabljenje efekta odmora, Blaše kaže: “Ispitivanja su pokazala da se iscrpljenost zbog posla znatno smanjuje nakon dvonedeljnog odmora. Tri dana nakon povratka u kancelariju, ovaj efekat i dalje traje. Ali već 3 nedelje nakon godišnjeg, iscrp­ljenost je opet na istom nivou kao i pre odlaska na odmor”.
To je baš bedak. Jedan od na­či­na da što duže sačuvate dobro raspoloženje je da nakrcate kancelariju slikama sa godišnjeg odmora. Eksperti savetuju i da ostanete u kontaktu sa drugarima koje ste stekli na odmoru, kako biste osvežili sećanja i možda – planirali novi put.

Probajte Bukirajte odmor koji počinje vožnjom vozom ili brodom, savetuje Blaše. Sporiji tempo putovanja će vam pomoći da ojačate utisak fizičke odvojenosti od briga koje ostavljate za vama. Takođe, ovo vam pomaže da polako “naštelujete” mozak na godišnji odmor. Mnogo bolje od čekanja u beskrajnim redovima na aerodromu.

JEDNO OD MOJIH NAJDRAŽIH istraživanja je ono o “spring break”-u, ali ne – ono ne uklju­ču­je podivljale tinejdžerke. Istra­živači su studente ispitivali tokom samog raspusta koliko se trenutno zabavljaju. Njihove ocene u realnom vremenu (u toku samog raspusta) i nisu bile naročito dobre. Ali zato su ocene značajno porasle izvesno vreme nakon raspusta. “ Postoje dve vrste odmora – onaj koji smo realno iskusili i onaj kakvog ga se sećamo”, kaže Derik Virc, koji je vodio istraživanje na Northern Arizona University. “Najupečatljiviji, lepi trenuci postaju naš opšti doživljaj provedenog odmora”.
Svi mi mentalno pišemo knjige naših života, definišući tako svoj identitet, tvrdi Džordž Levenštajn, profesor psihologije na Carnegie Melon University , koji se bavi uticajem memorije na ponašanje. Najbolja poglavlja naših knjiga su godišnji odmori. Levenštajn je planinar koji zna koliko je ponekad mučno savladati us­pon, ali isto tako sećanja na te trenutke su mu najveće blago.
“Ljudima je važno da imaju smisao u životu”, kaže on.
“Svrha života, ko su oni za­pra­vo, stvari koje vole… ukratko, identitet. Priče koje ispre­damo o našim godišnjim odmorima i našim životima uopšte, imaju svoje sopstvene živote. One oblikuju način na koji se sećamo događaja.“
To je istina. Samo me upi­taj­te za moj golferski odmor.