Provaljeni ste!

Za sve u ponašanju muškaraca iz ugla psihologa postoji objašnjenje. Saznajte nešto više o sebi...

Ovo objašnjenje najčešće se krije u periodu njihovog odrastanja i ličnostima koje su ih okruživale. Prema psi­ho­lozima, postoje određene grupe muškaraca sa tačno defi­nisanim karakteristikama, ali i razlozi zašto se ponašate kako se ponašate. Dakle, otvorimo Pandorinu kutiju...

Sindrom Petra Pana: večiti mladić
Mora se priznati da su pripadnici ove grupe neodoljivi, čak i kada zađu u zrele godine, nadasve šarmantni i inteligentni, druželjubivi, puni energije i dobrog raspoloženja. Uvek spremni da očas posla promene nešto u svom životu, u odličnoj fizičkoj kondiciji, otvoreni za sve izazove i avanture i u trenu skidaju zvezde sa neba. Žena koja je pored njih zaista se oseća kao carica, ali nažalost u velikom mehuru od sapunice koji se brzo rasprši. Muškarac koga krase ove osobine u psihologiji je okarakterisan kao onaj koji nikada ne odraste i čitavog života se ponaša kao večiti mladić u stalnoj potrazi za izazovima. Psiholozi se slažu da je njegov mentalni, emotivni i seksualni razvoj zaustavljen negde u dvadesetim godinama života, usled straha od preuzimanja odgovornosti za sopstveni, ali i porodični život. Kao i obično, za razvoj Petra Pana krivi su roditelji, bilo da su ga previše štitili, preuzimajući na sebe odgovornost za njegove postupke, ili su ga još u ranom detinj­stvu preopteretili brigom o svemu što ga se tiče. U prvom slučaju, ovakvi sinovi bi i dalje da uživaju ušuškani u neobaveznom životu gde neko drugi vodi brigu o njima, a oni imaju sasvim dovoljno prostora za svoje prohteve. Ovi drugi, pošto su jedva uspeli da se konačno otresu tereta davno nametnute odgovornosti, sada koriste svaki trenutak da uživaju u stečenoj slobodi. Petar Pan živi samo u sadašnjosti, a prošlost i eventualni planovi za budućnost za njega su velika ne­poznanica. Nepojmljiv mu je život samo sa jednom partnerkom, a užasava se i pomisli na stalan posao. Što je stariji, bira sve mlađe žene, a to nije teško objasniti sa aspekta psihologije, jer iako sredovečan odgovara mu samo ona žena koja je na istom psihološkom i emotivnom nivou zrelosti kao i on sam, a to je nekih 20-30 godina. Osvojiti ovakvog muškarca nije nikakva čarolija za devojke, tim pre što se on sam daje na tanjiru. Ali zadržati ga, ravno je nemogućem, jer njega ne privlači stabilan odnos koji će se razvijati u brak i odgovornost. Čim to nanjuši, on beži glavom bez obzira, tražeći novi izazov i novu metu za osvajanje. Ukoliko, kojim slučajem, uplovi u brak, on je kratkog veka, a neka istraživanja pokazuju da uspe da se smiri tek u trećoj bračnoj luci, pod uslovom da nađe zrelu i stabilnu ženu koja je spremna da mu bude druga mama. Ovi brakovi opstaju samo zato što su žene shvatile da pored sebe imaju veliko dete koje ne trpi sputavanja. Nemoguće ga je prevaspitati niti promeniti, on je gost u kući, ali njegovom šarmu, energiji i seksualnosti ona ne može da odoli.

Budući tata: strahovi i iščekivanja
Nije retka situacija da je osećanje ogromne sreće praćeno određenim strahovima kako ćete se snaći u novododeljenoj ulozi i da na pregršt pitanja ne znate odgovor. Dolazak treće osobe u vaš dosadašnji život sva­kako unosi velike i važne promene, kako u emotivnim tako i u intimnim odnosima, ali svako u tom novom, tročlanom doma­ćinstvu mora da pronađe svoje mesto pod suncem koje mu nesumnjivo pripada. Mnoge buduće tate se često pitaju gde je njihovo mesto tokom trudnoće. Treba znati da hormo­nal­ne promene, koje se događaju u organizmu žene, mnogo utiču na psihu samog para i da se odnos prema seksualnosti značajno menja. Neki muškarci imaju toliko jak osećaj poštovanja prema majci njihovog budućeg deteta, da prosto ne žele ni da je dotaknu, ili čak misle da se fetus može povrediti tokom seksualnog odnosa. S druge strane, žena je neretko ta koja izjavlju­je kako nije raspoložena za seksualne odnose, posebno tokom prva tri meseca, kada oseća izvesne bolove i nelagodnost, mučninu, vrtoglavicu ili joj se stalno spava. Grudi postaju teške i bolne, a često joj se ne dopa­da ni odraz u ogledalu sopstvenog izme­nje­nog tela, pa i to dodatno utiče na njen libido. Stručnjaci se slažu da se seksua­lni odnosi mogu normalno nastaviti tokom trudnoće (do sedmog meseca) ukoliko oba partnera to podjednako žele, jer je beba poptuno zaštićena, okružena plodovom vodom koja ima ulogu amortizera. Bliskost partne­ra je važna, kako se otac ne bi osećao isključeno usled novonastale veze između majke i bebe. A devet meseci trudnoće sasvim je dovoljno vremena za planiranje bliske budućnosti, opremanje dečjeg kutka, podele obaveza i usklađivanje dotadašnjih želja i navika. Nikako nemojte zaboraviti da je vašoj partnerki izuzetno važno da zna da ćete u svakom trenutku biti pored nje, da joj pružite podršku, pažnju i ljubav i istrpite sve one promene raspoloženje i njenog čudnog ponašanja. Ona će svakako umeti da ceni vašu ulogu zaštitnika, savetnika i oca, znajući da ćete onda i detetu umeti da pružite svu neophodnu pažnju i ljubav. Za majku je odnos koji ima sa detetom više fizički, jači i intenzivniji, jer ona je ta koja ga je nosila devet meseci, osetivši svaki njegov pokret ili otkucaj srca, rodila ga i koja će ga dojiti. Ona je ta koja ga štiti i pruža mu sigurnost. U porodičnoj podeli uloga može se reći da je otac faktor odvajanja i ravnoteže. On je taj koji se umetnuo između majke i deteta i neophodan je da stvori skladan odnos novonastalog tria. Predstavlja zakon i autoritet, pa malo po malo, beba uči da nije centar sveta, da tu postoji još jedna osoba koja je važna njegovoj mami i njemu samom. Otac polako postaje oslonac, neophodan za pravilan razvoj i psihičku ravnotežu deteta. Potpuno je normalno da se tokom odrastanja otac i majka ponašaju prema detetu na drugačiji način, da me­nja­­ju uloge. Zanimljivo je zapažanje da muška­rac uglavnom drži dete u uspravnom polo­žaju, oslanjajući njegovu glavu na svoj vrat, dok je u majčinom naručju ono u horizontalnom položaju sa glavom blizu njenih grudi. Najčešće je otac zadužen da bude prvi učitelj, pomažući mališanu da napravi prvi korak, bodri ga i gradi njegovo samopouzda­nje, a kada dođe vreme za snalaženje u vodi, skoro uvek je otac taj koji ga uči da pliva.

Sindrom Narcisa: stalna dominacija
Osobe, koje su psiholozi okarakterisali kao narcise, uvek su dominantne u vezi, iako to nije posledica njihove stvarne želje, već nezainteresovanosti za pravo osećanje ljubavi. Oni zadovoljstvo nalaze samo u pasivnom primanju emocija, a nesposobni su za bliskost i otvorenost prema partneru. Narcisoidna ličnost ima potrebu da joj se partner divi, pre nego da ga voli. Muškarci koji apsolutno insistiraju na dominaciji u emotivnoj vezi, najčešće su u detinjstvu bili patrijarhalno vaspitavani pa preuzi­maju naučen obrazac ponašanja iz svoje porodice. Sa gledišta psihologije, domina­cija se ogleda u tome da je ceo zajednički život podređen interesima jednog partne­ra. U nekim slučajevima, dešava se da su oba partnera zadovoljna što jedan od njih dominira, ali često nije tako. Istraživanja, dalje, pokazuju da muškarci koji su imali jaku i dominantnu majku, najčešće biraju iste takve žene za svoje partnerke, uživajući da ih one vode kroz život (ali to je karakteri­stika i onih sa sniženim nivoom testostero­na), pa su im, neretko, izabranice starije od njih samih. Pre ulaska u brak ili ozbiljnu vezu, jasno definišite želje i očekivanja, kako se ne bi dogodilo da protiv svoje volje budete podređeni i ne možete da se ota­ra­site dominacije onog drugog, ili da taj drugi zbriše kada shvati da je samo mario­neta koja treba da igra po već određenom scenariju. Kakva će se žena dopadati jednom muškarcu najviše zavisi od toga u kakvom je okruženju sazrevao, mada nije nemoguće ni da tokom života promeni stav. Ima psihologa koji smatraju da, usled ženske emancipacije, sve više muškaraca ide linijom manjeg otpora, smatrajući da dominantna uloga i nije neka privilegija s obzirom na to da je skoro uvek prate velika očekivanja i zahtevi partnerke, pa im je lakše da se povuku i brigu o zajedničkom životu džentlmenski prepuste dami. Problem se javlja ukoliko se njihovim partner­kama nimalo ne dopada uloga koja im je dodeljena.
Bez obzira na to da li ste se prepoznali u nekom od gore napisanih redova ili vam to uopšte nije blisko, pre ulaska u bilo kakav emotivni odnos važno je da shvatite šta zaista želite, budete iskreni prvo prema sebi, a tek onda i prema drugima. Suština ljubavnih odnosa, po rečima stručnjaka, je da partneru dozvolite da bude ono što zaista jeste, bez potrebe da ga ukalupite u neke svoje okvire i privolite da preuzme vaše navike. Jer ukoliko su oboje u vezi zadovoljni, postaje potpuno nevažno ko je onaj koji dominira, uvek je u pravu ili nešto bolje zna.